понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Певање уз гусле на листи Унеска

Одлука је донета на заседању Међувладиног комитета на Маурицијусу, наша номинација усвојена је без икаквих примедби, каже за „Политику” Данијела Филиповић, која представља Србију
Аутор: Милица Димитријевићчетвртак, 29.11.2018. у 13:42
Данијела Филиповић приликом заседања на Маурицијусу (Фото лична архива)

Певање уз гусле, део нематеријалног културног наслеђа Србије, уписано је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, где су до сада били наша слава, од 2014, и коло, од 2017. године. Одлука о упису гуслања донета је на Маурицијусу, где се одржава 13. редовно заседање Унесковог Међувладиног комитета за очување нематеријалног културног наслеђа.

Министарство културе и информисања препоручило је 2016. године надлежној стручној комисији номиновање певања уз гусле на ову листу, а Номинацијски досије припремио је Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду, у сарадњи са Музиколошким институтoм САНУ и уз подршку Савеза гуслара Србије, гусларских удружења, појединаца, локалних самоуправа, невладиних организација и стручних удружења.

Уписом се обезбеђује боља међународна видљивост, а подстичу се и матичне заједнице да негују и промовишу изабране елементе сопственог наслеђа, рекла је за наш лист Данијела Филиповић, помоћник директора Етнографског музеја за програмску делатност и представник Србије на Маурицијусу, са којом смо разговарали непосредно након заседања.

– С обзиром на то да је у свим фазама наша номинација била оцењена позитивно, само усвајање протекло је у врло лепој и позитивној атмосфери, предлог је прихваћен без икаквих примедби. Пошто је ово други упис наслеђа из Србије у последње две године, то потврђује и да је систем заштите нематеријалног културног наслеђа у нашој земљи постављен на добрим основама. За разлику од кола, које је било увелико познато и са нама непогрешиво повезивано и пре него што је у Јужној Кореји донета одлука о додавању ове игре на листу Унеска, то није случај са певањем уз гусле, па ће на овај начин оно постати популарније – додала је наша саговорница, која је пре неколико месеци за наш лист најавила могућност покретања иницијативе да се и злакуско лончарство нађе у престижном међународном друштву ове врсте баштине.

У првим реакцијама на вест министар културе и информисања Владан Вукосављевић оценио је за Танјуг да је овај догађај доказ да је један од битних делова дубоког српског културног језгра препознат од стране Унеска.

– Наша традиција и обичаји постају део светског културног наслеђа и то јесте и у симболичком и у фактичном смислу веома важна ствар – казао је Вукосављевић.

Драган Хамовић, посебни саветник министра, изјавио је, такође за Танјуг, да су гусле симбол српског народног памћења у дугој борби за одржање у прошлости, али да нису само то.

– Нема данас народа у којем је овај древни елемент културног наслеђа живље присутан, поштован и вољен. Заслуге за такав статус припадају гусларским удружењима и бројним оданим слушаоцима широм нашег културног простора – речи су Хамовића.

У националном регистру нематеријалног културног наслеђа уписано је 37 обичаја, заната, вештина, усмених традиција и уметности, а са артефактима који о њима ближе сведоче – фрулама, кавалима, гајдама, накитом, тепелуцима, кадионицама, јастучницама, пешкирима, славским колачем и обредним хлебом – јавност је могла боље да се упозна летос, на изложби „Нематеријално културно наслеђе Србије”, која је одржана у Етнографском музеју.

 


Коментари7
9009e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Živimo u vremenima instant kulture za jednkratnu upotrebu i komercijalizacije i banalizacije umetnosti ali i u vremenima revizija istorijskih činjenica dakle u vremenima original falsifikata... apsurd je kada na kraju shvatimo da su sva ta kul. nasleđa vlasništvo NE jednog naroda ili plemena već slovena ali je i to nasleđe gle APSURDA seme razdora.
Milosav Popadic
@Vladimir Jovanovic Srpski muzicari iz sasvim nerazumljivih razloga potcjenjuju i uporno zanemaruju Izrazajne mogucnosti gusala. U obiljezavanju godisnjica iz kulture i istorije Srba nema gusala. Imam utisak da da ih ima dosta koji se stide gusala. A stid od gusala je stid od svog porijekla. Krajnje je vrijeme da FMU posveti vise paznje guslama i da ohrabri mlade kompozitore da daju istaknuto mjesto guslama u u svojeim sonatama, simfonijama i operama.
Милена Обрадовић
Постоји податак да је Стефан Немања у 12. веку гуслама дочекао Фридриха Првог Барабаросу у Нишу, где су разговарали о сарадњи у красташком рату. Барбарароса је био очаран звучном мистиком гусала и певањем. Гусле нису само предмет, већ пре свега медиј преко којег су саопштавани и опевани важни догађаји из српске историје. С колена на колено, они су упамћени као епска поезија која је, коначно, у 19. веку, заслугом Вука Караџића и записана. Певање уз гусле нарочито је везано за теме из ропства под Турцима, али и за друге потоње мотиве. Гусле се праве од јавора, што није нимало случајно, јер то дрво у српској претхришћанској религији носи носи култ предака, има симболику која га повезује са исконом.
Vladimir Jovanovic
Само још да напишете у ком историјском извору је написан тај податак о Немањи и Барбароси који помињете.
Препоручујем 1
Miroslav
267f4 B R A V O !
Violeta Knin
Vodim porijeklo iz Dalmatinske zagore gdje Srbi vjekovima pjevaju i uz gusle. Ovdje se pjevaju i ojkalice ili ojkače ili ojkani; to je sve isto upisano na Listu ugroženih vrijednosti kod Uneska. Hrvatska se prevarila svojim upisom ojkanja pri Unesku, tamo nema ko da pjeva ojkače, tamo brane Festival ojkače u Petrinji. Dakle, zahvalimo Hrvatskoj što je za Srbiju odradila posao, s obzirom da stotine hiljada prognanih Srba iz Hrvatske, ne samo u Oluji, pjeva u Srbiji svoju vjekovnu pjesmu - ojkaču! Zato je od velike važnosti što je ojkača upisana u Registar nematerijalnog kulturnog nasljeđa Srbije.
Бане
Који бре Хрвати. Постоје Истрани, Оточани, Далматинци, Загорци и Славонци. Први нису Хрвати, други и трећи нису Хрвати, четврти су више Словенци него Хрвати. Славонци су наравно махом Срби. Хрвати не постоје, да скратим.
Препоручујем 20

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља