недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Маргарет Атвуд пише наставак „Слушкињине приче”

Ова канадска ауторка напоменула је и то да ће радња нове књиге бити смештена 15 година након завршетка збивања у оригиналној књизи, а наратори ће бити три женска лика
Аутор: Марина Вулићевићчетвртак, 29.11.2018. у 14:32
Канадска књижевница Маргарет Атвуд (Фото википедија / Larry D. Moore)

Канадска књижевница Маргарет Атвуд, ауторка култног дистопијског романа „Слушкињина прича” из 1985. године, (код нас у издању „Лагуне”), према којем је су снимљене две сезоне истоимене серије, а са нестрпљењем се очекује и трећа, најавила је излазак наставка овог класика феминизма за 10. септембар следеће године.

Како јављају Би-би-си и Еј-би-си Маргарет Атвуд је својим читаоцима поручила да је ова прича, која ће носити наслов „The Testaments”, инспирисана свим питањима која су јој постављана о тоталитарном систему Гилеада, али да ју је подједнако на писање подстакао и савремени свет у којем живимо.

Ова канадска ауторка напоменула је и то да ће радња нове књиге бити смештена 15 година након завршетка збивања у оригиналној књизи, а наратори ће бити три женска лика. Иако се није отворено изјашњавала у вези са америчким председником Доналдом Трампом, у изјави за медије Маргарет Атвуд истакла је да је „Слушкињина прича” постала симбол покрета против њега, покрета који се залаже за женска права и отпор мизогинији широм света.

(Фото Принтскрин јутјуб)

У средишту оригиналне „Слушкињине приче” Маргарет Атвуд налази се јунакиња Офред, једна од малобројних које су још способне за рађање, и којима су одузети име, прави идентитет интелектуалки и утицајних жена, да би биле претворене у машине за рађање командирима тоталитарног патријархалног система Гилеада. Иако ова литерарна слика умногоме подсећа на оно што се дешавало у доба нацизма, када је систем женама ускраћивао право избора и додељивао им искључиву улогу мајке, стварајући и пројекат Лебенсборна, рађања аријевске деце, она представља класичан пример функционисања тоталитарне државе, било где у свету. У њеним основама јесу слепа сила војске и полиције, послушност систему и одузимање свих грађанских права човеку, који је сведен на пуко преживљавање. Роман „Слушкињина прича” завршава се у тренутку у којем је јунакињи Офред речено да је одводе представници покрета отпора, тако да ће читаоце у наставку занимати да ли је она сада негде на слободи или је одведена у притвор.

Беки Харди, директорка британске издавачке куће „Chatto&Windus” једна је од многих читатељки која је нестрпљива да види шта ће бити у наставку ове приповести о храброј Офред, и изјавила је да нам Маргарет Атвуд никада није била потребнија. По њеном мишљењу, крај њене „Слушкињине приче”, тај тренутак када се залупе врата комбија који одвози Офред у непознато, један је од најбриљантнијих вишезначних завршетака у литератури. Истоимени филм Волкера Шлендорфа из 1990. године, у којем су улоге тумачили Наташа Ричардсон, Феј Данавеј и Роберт Дивал, окончава се слично роману, док серија коју ми гледамо иде много даље...

За сада, Маргарет Атвуд не открива да ли ће Офред, или било ко од познатих јунака, бити и у наставку „The Testaments”.

Међутим, гледаоци серије „Слушкињина прича”, мреже „Хулу”, знају колико је њена радња одмакла од књиге саме, и колико је невероватних обрта преживела Офред, коју тумачи Елизабет Мос. Чувени роман је те 1985. године освојио Гувернерову награду, нашао се у најужем избору за Букера, и до 1986. био продат у тиражу од осам милиона примерака широм света.

Ова књига налази се на списку школске литературе у Канади, али, као и популарна серија, налази све више поборника у новим генерацијама читалаца управо због политичке ситуације у САД. По речима издавача Маргарет Атвуд, романескни наставак неће бити у вези са „Хулу” адаптацијом, коју очекује и трећа сезона у пролеће следеће године.

Маргарет Атвуд следеће године у новембру навршиће 80 година, што она коментарише: „У добу сам у којем јесам, али то има и своје предности, зато што памтим многе ствари”. 


Коментари0
ca672
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља