понедељак, 20.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:23
У КУЛТУРНОМ ДОДАТКУ У СУБОТУ 1. ДЕЦЕМБРА

Југословенство – утопија или осми путник

петак, 30.11.2018. у 11:00
Вјера Бојничић, Разгледница у спомен уједињења 1918. (Музеј Југославије)

ПОВРАТАК У БУДУЋНОСТ

Један од губитака југословенског века је утисак да су Срби изгубили углед који су имали. Југославија је широм света била необично омиљена земља. Понекад се чини да су пројугословенске симпатије остале на страни других, рецимо Словенаца. А да су Срби запамћени по ружним деведесетим. Можда је утешно да ће се заборавити и лоша слика Срба, као и она херојска из Првог светског ратаНа данашњу стогодишњицу настанка Југославије многе море мисли о изгубљеном веку српског народа, о узалудним жртвама, о политичким и интелектуалним елитама које су у маниру Шекспировог јунака дале складно и уређено српско краљевство за хромог и полуслепог југословенског коња.

Постоје два тока приповедања у причи о веку који су Срби изгубили на стогодишњем југословенском путовању. Први казује да је цела идеја била погрешна. И то из више разлога. По некима, југословенство је кукавичје јаје подметнуто српству, осми путник убачен у српско национално биће. Преко њега су други, пре свега Хрвати објединили своје разједињене земље, а Срби су се њиме само опили и у њему утопили. Други су блажи, по њима је југословенство племенита утопија, нешто као комунизам. Они не споре добре стране југословенства, али оспоравају реализацију читаве замисли. Слично као што присталице социјализма или либерализма тврде да су њихове идеологије одличне, само им остваривање не иде најбоље...

Предраг Ј. Марковић

ЗАПИС
Незвани нека шуте

А сви ми који смо ту мисао уједињења пронијели неокаљану кроз братоубилачке бојеве и нисмо је затајили пред кривоклетничким аустријским судовима, знат ћемо је обранити и од бесавјесних журналиста и пргавих, самозваних политиканата

 Чувши ту и тамо дебате о републици или монархији, ми смо могли стварати више или мање оштре закључке о политичкој неваспитаности масе и о плиткости буржоаске психе и – прећи преко тога.

Али журналистичка воденица која много меље а мало брашна даје, докопала је и распру доконих пургара и напухала од ње уводничарски балон, први злокобан и отрован симптом неслоге. То је био почетак. И сад док се с муком полажу темељи храму наше слободе, они су стали да се препиру: какав ће облик имати златна јабука на врх куполе. Док удовице оних који су погинули за наше уједињење још ни црнину нису скинуле, они обесвећују жртве и угрожавају њихов плод. – Зар су српски војници, који су још јучер на Сави и Дунаву умирали, мислили да ли умиру за монархију или републику? Зар сиротиња по Босни, Истри и Далмацији, која издишући чека да јој се што прије донесе хљеба и слободе, мисли да ли ће јој то донијети република или монархија? Зар се капиталистичко‑империјалистичка Италија, која посеже за нашим територијем, брине да ли ће окрњити републику или монархију? Зар је Народно вијеће, коме су пуне руке посла а мало помоћи, набацило питање: република или монархија?

Не, то питање су у најнезгоднији час набацили сити и објесни беспослењаци, бивши ексклузивисти и скоројевићи унитарске мисли. Већ то да је то питање данас набачено и с толико страсти прихваћено, нездрав је појав, па и од те суровости и сљепоће ми бисмо окренули главу и – пошли даље за својим послом.

Иво Андрић*

*Текст је објављен у загребачком листу „Новости”, бр. 299, 8. децембра 1918.

© Задужбина Иве Андрића, Милутина Бојића 4, Београд.

ИЗ АРХИВЕ
До тог мора доћи

Преносимо чланак „До тог мора доћи“ који је написан за лист Идеје од 15. 6. 1935 и довео је до забране листа, коју је наредило Државно тужилаштво у Београду. Чланак је штампан у књизи Милош Црњански Политички чланци 1919 –1939, коју је као 15. том сабраних дела објавила Задужбина Милоша Црњанског

Ових дана, један од чланова негдашњег Југословенског Одбора (др Никола Стојановић – „Наша политика“), дао је читаву књигу расправа

о нашим политичким проблемима. Дајући приказ те књиге у „Политици” свакако са много ауторитета, г. Слободан Јовановић означио је главни проблем који та студија поставља.

Значи ли то да се налазимо у предвечерју дискусија?

У сваком, случају наше скромно мишљење, ако је тако, било би да наше политичке „проблеме“ треба једном – после петнаест година, гледати једанпут са чисто српског становишта.

По нашем мишљењу, за ових петнаест година чула се само словеначка и хрватска критика, и мора се признати често егоистичка, и безобзирна. Само се српска није чула.

У име једног криво постављеног југословенства играла се једна чудна игра, и слепцу на крају крајева мора постати огавна.

Са сталном тенденцијом да се ограде зидом, био то језик, била то књижевност, био то партијски живот свих нијанса, у Љубљани су се налазили у пози оног који једнако тражи, али ништа не даје.

Милош Црњански

О ГРАДУ И ТОЛЕРАНЦИЈИ
Гулаш комунизам и осећај једнакости

На много начина Београд или Загреб су идеални градови. Пешачки. Имају музеј, парламент, оперу, новинску кућу... То је стари деветнаестовековни идеал. Што је одлично ако се може. Београд и Загреб, као и Љубљана имају квалитете идеалног града 19. века, али губе способност да привуку талентоване, паметне, авантуристички настројене људе. Људи теже великим градовима света, каже Дејан Суђић, директор Дизајн музеја у Лондону 

Дејан Суђић са Снежаном Ристић (Фото: Дамир Калогјера)

Дејан Суђић (1952), архитекта, директор је Дизајн музеја у Лондону. Теоретичар архитектуре, оснивач Блупринт магазина, био је уредник Домуса, кустос Бијенала архитектуре у Венецији 2002, аутор неколико књига о архитектури. Овог октобра био је један од предавача на 18. Данима Ориса у Загребу. Разговарали смо на српско-енглеском, јер као што се по имену може наслутити пореклом је из ових крајева.

Лондонски Дизајн музеј недавно је пресељен са докова у сам центар града. Из мање у већу зграду. О томе како то функционише Дејан Суђић каже: „Занимљиво је гледати како се Лондон мења поред вас. Кад је Дизајн музеј био на доковима Темзе поред моста Тауер још сте могли да осетите мирисе зачина...”

Цимета...

Баш то, мирис с укотвљених бродова. Сад је то врло скуп део Лондона. Преселили смо се на запад. Некад је западни Лондон био најомиљенији део града и том селидбом смо желели да охрабримо људе да му се врате. Улица Кенсингтон, у којој смо сада, била је срце модног царства. Ту су отваране прве модне радње шездесетих година прошлог века, ту се мењала мода. Као и у многим градовима и из овог кварта је нестао живот. Граду је било јако важно да се Дизајн музеј пресели у западни Лондон, да се живот врати на улице и оживи тај споменик шездесетим годинама прошлог века. Зграда у којој је сада Музеј изграђена је 1962. и некад је била најпожељнија кућа у Лондону. Бетонска, хиперболична шкољка, скоро да вам се учини да сте на Новом Београду.

Дизајн музеј на доковима био је премали за институцију таквог значаја.

Музеј је велика реч и зато је искоришћен тај термин, не би ли се истакло колико је дизајн важна ствар, да није нешто маргинално. Имамо колекцију, али не скупљамо предмете. Више смо галерија или кунстхале у немачком значењу те речи. Организујемо изложбе које имају поруку и привлаче публику. Сада смо у много већој згради. Прве године имали смо седамсто хиљада посетилаца, а у другој години биће их 650.000, што је много. Мени је Тејт – музеј савремене уметности у Лондону – инспирација. Пресељењем у стару зграду електричне централе учинили су  да савремена уметност у Лондону не буде више предмет подсмеха жуте штампе, већ тема за разговор. То покушавамо с дизајном и архитектуром. Музеј није само за оне који о томе знају много, јер дизајн и архитектура додирују свачији живот.

Снежана Ристић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари40
0a1b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

JUGOSLOVENI
Jugoslavija bi, zasigurno, opstala i posljednji rat se nikad ne bi desio da smo svi bili samo - JUGOSLOVENI. Kao sto su "Grci-Grci", "Italijani-Italijani", "Bugari-Bugari", i da ne nabrajam sve ostale primjere. Jugoslaviju je trebalo napraviti po ugledu na Francusku i podijeliti je na brojne departmane (u Francuskoj ih je 109) i nekoliko regija, a republike - ukinuti! Jer, ustrojiti 6 (zamisli, sest!!!) republika na tako malom geografskom prostoru od samo 255.804 km2, pa to je - istinska (h)istorijska smijurija! Da, Jugoslavija i Tito su bili veoma popularni u "pokretu nesvrstanih zemalja", a kao protutezi izmedju diva politicka bloka koji se kolju i koji i danas nastavljaju da se kolju boreci se za dominaciju na ovoj jadnoj i napacenoj planeti zemlji.
Francesco
Ovo je najtačnija definicija Srba ikada sročena.
Зоран
Наведите име једног бошњака из 1918., господине Јура. Срам те било.
Tužni Srba
Srbi su bili nedorasli jer su Jugoslaviju percipirali kao proširenu Srbiju.
Ivo Mušić
   Jugoslavenstvo je u osnovi hrvatska ideja Neodrživo je u bilo kakvoj ozbiljnoj raspravi ustrajavati na tezi da su Hrvatska i Hrvati loše prošli u dvije jugoslavenske države. Bez obzira na količinu buke koju desnica u vezi toga proizvodi, i samima im je jasno da govore i pišu gluposti
Roko
Hrvatska i Hrvati su loše prošli, a unatoč tome, i dan danas u Hrvatskoj, pune su ulice i trgovi imena hrvatskih jugoslovena. Groteskno.
Препоручујем 1
Simon Saivil
Vi ste, naravno, u pravu. Svi ozbiljni istoricari, kriticari i analiticari se sa vama slazu. Ironicno je da ogroman broj Hrvata, i Hrvatska (ne)zvanicno, to pokusavaju pobiti. Samim time bjeze od istine i stvaraju quazy stvarnost koja je laz.
Препоручујем 4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља