понедељак, 18.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:21

„Роман о Лондону” на енглеском

Наћи издавача у самој Великој Британији било је немогуће, а није било лако ни обезбедити финансирање, каже преводилац Вил Фирт
Аутор: Мирјана Сретеновићчетвртак, 29.11.2018. у 15:19
Потпис Милош Црњански (Фотодокументација Политикине)

На Лондонском сајму књига у марту 2020. године биће представљен превод на енглески језик „Романа о Лондону” Милоша Црњанског, готово 50 година након објављивања оригинала. Превод је у потпуности финансирало Министарство културе и информисања РС и важи као приоритетан пројекат, а поверен је Вилу Фирту, Аустралијанцу који живи у Берлину и преводи литературу с територије некадашње Југославије.

– Издавач енглеског издања биће мала кућа из Њу Орлеанса (Dialogos), која је већ успешно сарађивала с вашим министарством па ужива његово поверење. Удружење српских писаца у иностранству понудило је да организује књижевно вече у просторијама Амбасаде Републике Србије у Лондону зa време лондонског сајма, а разговарам с кустосом збирке за југоисточну Европу Британске библиотеке о одржавању научног симпозијума у време сајма где би стваралаштво Милоша Црњанског имало централно место – каже за наш лист Вил Фирт, који је 2014. превео „Велики рат” Александра Гаталице.

                                                       Вил Фирт (Фото приватна архива)

Ипак, Фирт додаје да није било нимало једноставно покренути пројекат превођења овог романа. „Наћи издавача у самој Великој Британији било је немогуће, а није било лако ни обезбедити финансирање, нити наговорити трому Задужбину Милоша Црњанског да ми пошаље своју верзију оригинала – као да сам неки спољни непријатељ, уместо ревносни преводилац који жели да преводи ово дело на најважнији светски језик – па су ми рукопис послали тек након више месеци тако да је био угрожен временски план превода”, прича наш саговорник.

– Проблем налажења издавача прати ме већ годинама. Издавачи на енглеском говорном подручју ретко имају лекторе који читају ваш језик. Црњански са својим „тешким” презименом није толико познат као, рецимо, нобеловац Иво Андрић, а сви британски издавачи којима сам се обраћао са одломком из романа – и велики, и осредњи, и мали – били су незаинтересовани или игнорантни, а малом броју отворених или специјализованих издавача попут „Истрос букса” мањкало је храбрости с обзиром на обим дела које има више од 700 страница...

Слично је, каже, прошао прошле године са делом Мирослава Крлеже.

– „Ко је то?”, питала је већина иначе уображених издавача, па можете замислити какав је био исход: лепо енглеско издање Крлежиног „Излета у Русију” било је објављено крајем 2017, и то у Хрватској! – наводи Фирт.

О превођењу „Романа о Лондону”, књиге о животу брачног пара руских емиграната у британској престоници у годинама после Другог светског рата, овај преводилац још каже:

– Ако сам добро информисан, до сада постоје преводи ове књиге само на француски и руски језик. Сам текст је леп, пријатно тече, а могу рећи да ми је превођење чак и ужитак. До неке мере се борим са ауторовом „зарезологијом” и, нешто мање, с његовим необично честим коришћењем плусквамперфекта. Одлучио сам се за доста слободан приступ. Одговорно тврдим да није ни могуће ни пожељно да се имитира хиперзарезија Црњанског на енглеском. То би једноставно деловало смешно. Преводећи прво заглавље романа, што је била основа за потрагу за издавачем, избацио сам можда четвртину ауторових зареза, а опет их је остало много више него што би их користио обичан Енглез или Американац.

Фирт се слаже да треба темељито размишљати о начину репродукције ауторовог стила и о стварању сличног утиска код читаоца превода, али додаје:

– Цепидлаке ће бити разочаране. Поштоваћу сваки зарез који је Црњански стављао а уникатну наративну спорост и запињање „Романа у Лондону” решићу и другим синтактичким средствима. Уосталом, у енглеском језику поседујемо могућности за коришћење зареза где се то у вашем језику не ради. Битан је укупни утисак текста, а не клањање пред олтаром дословности. Поред генералног придржавања оригинала, преводиоцу су допуштена и местимична одступања и слободе у сврху што бољег одражавања оригинала. У том духу радим на преводу овог великог романа – каже Фирт.


Коментари10
11d22
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

maji m.
Evo vam Markesova Jesen patrijarha, ceo roman je jedna recenica.
Milanko Gačić
Kada sam pročitao u nekom prethodnom komentaru potpis Sreten Božić Vongar, vratilo me to u rane osamdesete godine kada sam na radiju slušao o čoveku iz Male Vrbice koji živi u Australiji sa Aboridžinima oženjen Aboridžankom i piše na njihovom jeziku. Aboridžini, Maori i Indijanci uz još neke narode uvek su u meni budili posebnu pažnju i divnu maštu. Ne znam da li je gospodin Sreten sada ovde u našem kraju ili je još uvek daleko od nas. A voleo bih da znam. Oprostite što ovako koristim prostor za komentar. Inače, ne govori se jezik na koji je roman Crnjanskog preveden samo u Engleskoj, a možda je veća mogućnost da se prevede na druge jezike sa Engleskog. Mada, nema one čari kao direktan prevod sa jezika na kom je napisan.
Marija Kneževi
Imamo veliku sreću što stručnjak kakav je Vil Firt prevodi jedno od svakako najznačajnijih dela naše književnosti. Vrstan slavista i čovek velike opšte kulture, Vil Firt je preveo i moj roman, roman ,,Ekaterini'' (Istros Books), što je za mene bila izuzetna prilika da se upoznam sa načinom njegovog rada. Postupan, temeljan, posvećen, slavista i germanista, prevodilac Vil Firt za koga ne postoje ,,sitnice'' i ,,važne stvari'', već je ceo tekst mogu slobodno da kažem neka vrsta svetinje kojoj se on posvećuje do poslednjeg interpunkcijskog znaka.
Sinisa Stojcic
Englezi su prepotentni cinici,zaljubljeni samo u svoj jezik i u svoju knjizevnost.Ali,sigaran,da i toj sredini postoje sladokusci koji ce uzivati u lepoti ivog romana
Simke
Prodati Englezima "Roman o Londonu" je isto kao prodavati Arapima pesak (ili nama sljive) ali prevod na Engleski je nesto sasvim drugo jer Engleski je internacionalni jezik.
Препоручујем 5
liber esto
Neka je gospodinu Firtu sa srećom. A, trebaće mu je, i to puno. Cio tekst vrvi od zareza koji zamaraju čitaoca. Evo samo dvije kratke rečenice: ''Smatrao je, da su, oni, krivi, što su, cara ubili''. ''...I nije život po njihovoj volji, a nije tačno, ni, da je to, bila, njihova volja..''. Nije problem samo interpunkcija. Preopširni tekst romana (koji se mogao skratiti najmanje za trećinu, jer se dosta radnji se ponavlja) prožet je nezgrapnim riječima i rečenicama, bez sklada i mjere. Pogledajte: ''Ta glava nije bila ružna, nego samo strašna; ...pri ulazu u mesto sreli su bili jednu palmu; ... pojaviše se u stakletu prozora''. Poslije čitanja ove knjige, dobro (ljekovito) dođe bar stranica-dvije Slobodana Jovanovića ili Ive Andrića, da se uzdrmani duh bar donekle uravnoteži.
Маја М.
Препоручите нам неко ваше дело, са мање зареза.
Препоручујем 14
Tomislav K
Crnjanski je pisao po starim pravilima gramatičke, a ne logičke interpunkcije, koja više odgovaraju naravi njemačkoga nego slavenskih jezika. Od 1950ih na snazi je pretežno logička interpunkcija koja manje sputava rečenicu, no on se bio formirao kao pisac u prijašnjem dobu.
Препоручујем 7

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља