На Лондонском сајму књига у марту 2020. године биће представљен превод на енглески језик „Романа о Лондону” Милоша Црњанског, готово 50 година након објављивања оригинала. Превод је у потпуности финансирало Министарство културе и информисања РС и важи као приоритетан пројекат, а поверен је Вилу Фирту, Аустралијанцу који живи у Берлину и преводи литературу с територије некадашње Југославије.

– Издавач енглеског издања биће мала кућа из Њу Орлеанса (Dialogos), која је већ успешно сарађивала с вашим министарством па ужива његово поверење. Удружење српских писаца у иностранству понудило је да организује књижевно вече у просторијама Амбасаде Републике Србије у Лондону зa време лондонског сајма, а разговарам с кустосом збирке за југоисточну Европу Британске библиотеке о одржавању научног симпозијума у време сајма где би стваралаштво Милоша Црњанског имало централно место – каже за наш лист Вил Фирт, који је 2014. превео „Велики рат” Александра Гаталице.

                                                       Вил Фирт (Фото приватна архива)

Ипак, Фирт додаје да није било нимало једноставно покренути пројекат превођења овог романа. „Наћи издавача у самој Великој Британији било је немогуће, а није било лако ни обезбедити финансирање, нити наговорити трому Задужбину Милоша Црњанског да ми пошаље своју верзију оригинала – као да сам неки спољни непријатељ, уместо ревносни преводилац који жели да преводи ово дело на најважнији светски језик – па су ми рукопис послали тек након више месеци тако да је био угрожен временски план превода”, прича наш саговорник.

– Проблем налажења издавача прати ме већ годинама. Издавачи на енглеском говорном подручју ретко имају лекторе који читају ваш језик. Црњански са својим „тешким” презименом није толико познат као, рецимо, нобеловац Иво Андрић, а сви британски издавачи којима сам се обраћао са одломком из романа – и велики, и осредњи, и мали – били су незаинтересовани или игнорантни, а малом броју отворених или специјализованих издавача попут „Истрос букса” мањкало је храбрости с обзиром на обим дела које има више од 700 страница...

Слично је, каже, прошао прошле године са делом Мирослава Крлеже.

– „Ко је то?”, питала је већина иначе уображених издавача, па можете замислити какав је био исход: лепо енглеско издање Крлежиног „Излета у Русију” било је објављено крајем 2017, и то у Хрватској! – наводи Фирт.

О превођењу „Романа о Лондону”, књиге о животу брачног пара руских емиграната у британској престоници у годинама после Другог светског рата, овај преводилац још каже:

– Ако сам добро информисан, до сада постоје преводи ове књиге само на француски и руски језик. Сам текст је леп, пријатно тече, а могу рећи да ми је превођење чак и ужитак. До неке мере се борим са ауторовом „зарезологијом” и, нешто мање, с његовим необично честим коришћењем плусквамперфекта. Одлучио сам се за доста слободан приступ. Одговорно тврдим да није ни могуће ни пожељно да се имитира хиперзарезија Црњанског на енглеском. То би једноставно деловало смешно. Преводећи прво заглавље романа, што је била основа за потрагу за издавачем, избацио сам можда четвртину ауторових зареза, а опет их је остало много више него што би их користио обичан Енглез или Американац.

Фирт се слаже да треба темељито размишљати о начину репродукције ауторовог стила и о стварању сличног утиска код читаоца превода, али додаје:

– Цепидлаке ће бити разочаране. Поштоваћу сваки зарез који је Црњански стављао а уникатну наративну спорост и запињање „Романа у Лондону” решићу и другим синтактичким средствима. Уосталом, у енглеском језику поседујемо могућности за коришћење зареза где се то у вашем језику не ради. Битан је укупни утисак текста, а не клањање пред олтаром дословности. Поред генералног придржавања оригинала, преводиоцу су допуштена и местимична одступања и слободе у сврху што бољег одражавања оригинала. У том духу радим на преводу овог великог романа – каже Фирт.