субота, 20.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:02

На Цетињу црногорски језик има 32, а у Никшићу 30 слова

четвртак, 29.11.2018. у 15:32
Принтскрин Јутјуб

ПОДГОРИЦА - Поводом покретања иницијативе за доношење закона о заштити црногорског језика, стручна јавност указује на главне проблеме, попут чињенице да његови промотери нису успели да докажу да постоји разлика у односу на српски језик, те да црногорски језик није стандардизован.

Указују и на лингвистички парадокс, односно на то што у Црној Гори постоје два факултета за црногорски језик - један на Цетињу, чији се програм заснива на постојању 32 слова, а други у Никшићу, чији програм подразумева 30 слова.

Такође, како наводи Спутњик, многи сматрају да је необичан захтев да црногорски језик треба додатно заштитити као један од три најважнија идентитета земље, јер би по тој логици значило да земље попут Аустрије, Швајцарске, Аргентине, Бразила, САД, Канаде...немају изграђен сопствени државни идентитет.

Посланик ДПС-а Миодраг Вуковић, наиме, покренуо је иницијативу да се усвоји нови закон, којим би се заштитио црногорски језик, ту је иницијативу подржао и декан Факултета за црногорски језик са Цетиња Аднан Чиргић, чији је додатни аргумент да се црногорски језик користи на малом простору, односно да има мали број говорника.

Део опозиције, међутим, ову иницијативу посматра као нови предлог, чији је циљ језичка асимилација, а којом би се, сматрају, нарушила основна људска права - слобода мишљења и изражавања.

Коментаришући иницијативу за доношење закона о заштити црногорског језика, професор Филозофског факултета у Никшићу Јелица Стојановић истиче да у пројекту стварања црногорског језика, чак ни у погледу стандарда, није направљена разлика између црногорског и српског језика, али су зато власти тиме „створиле процеп”, јер ни они сами не знају шта је црногорски језик.

Она је за Спутњик подсетила да је у последњих десет година покренута цела државна машинерија у Црној Гори како би се инаугурисао непостојећи црногорски језик, али је оценила да је време показало да власт није у стању да га наметне грађанима.

„Без обзира на све притиске, довољан број грађана не прихвата име црногорског језика, било да је у питању српски стандардни језик преименован у црногорски, било да су у питању дијалекатски облици српског језика, или штагод друго да је у питању”, рекла је Стојановић.

Стојановић, која је професор на катедри за српски језик и јужнословенске књижевности, каже да као научни радник и историчар језика може да констатује да црногорски језик и његово име никада у историји није забележено, и да у структурном, типолошком, комуникативном, лингвистичком и научном смислу, црногорски језик не постоји.

Она додаје да се у пројекту стварања вештачког црногорског језика, „чак ни стандардолошки није направила разлика између црногорског језика и оног што је стандардни српски језик и његова вековна традиција”, уз оцену да ни власт не зна који је то језик.

„Ја то често понављам и присећам се речи бившег председника Црне Горе Филипа Вујановића, који је рекао да једним црногорским језиком говори он, а другим Ранко Кривокапић. Тако да можете мислити о каквом парадоксу се ради, јер нема у свету ниједног језика, а да постоје два његова језика… Дакле, заплели су се у нешто што је немогуће и непостојеће и ни сами не знају како из тога да изађу, и онда покушавају да то наметну свим грађанима Црне Горе”, констатовала је Стојановић.

Она је закључила да онај ко жели добро Црној Гори, никада јој у вези са језичком политиком не би урадио ово што је урадила актуелна власт, преноси Танјуг.


Коментари19
98c40
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zena
A u Budvi 28 ili 34?
Ranko M.
Ja zaista ne razumem neke komentatre, koji negiraju crnogorsko pismo, gramatiku,pravopis i ukupnu crnogorsku lingvinisticku nauku, usporedjujuci je sa drugim slicnima. Nema slicnih i nema usporedbe, ovo, kod Crnogoraca, je jedinstveno i samo njihovo. Prema tome izlisne su rasprave. Ako su oni odlucili da u Niksicu treba da bud dva slova manje no u Cetinju, pouzdano se zna da je to zbog Cetinja, kao "prestonog grada". Nadam se, analogno tome da ce u Podgorici, kao glavnom gradu, biti jos jedno bar 2 slova vise no u Cetinju. Sve je to "naucno dokazano" i ko se ne razume u "Lingvinistiku", niko mu nije kriv. Nauka je to ja'doo, a posebno kada to i Skupstina CG usvoji, onda je to, to. Jer ako mogu ponistiti 1918. godinu, a mozda ce i I sr. ovo je samo tek, "macji kasalj".
Milos Moskovljavic
@Ranko. Izvinjavam se, godinice...
Препоручујем 0
Ranko M.
@Milos Moskovljevic; Niste me shvatili. Ovo je trebao biti humoristicki osvrt na ove "pravopisne" , jezicke, fonetske i gramaticke promene, pa sam "Lingvistiku" preimenovao u "Lingvinistiku", jer navedene promene nikako ne mogu da se usklade sa nasom savremenom Lingvistikom. Izvinjavam se sto sam, eto malo, uneo zabunu, iako mi je namera bila da se malo relaksiramo.
Препоручујем 5
Прикажи још одговора
Crnski, gorski i poljski ali i ne srpski
Interesantno je da su to apsolutno poljska slova (meko š i meko ž )nastala iz poljskog jezika , poljske pismenosti i književnosti . Šta reći a ostati i pristojan uz ovakvu "pozajmicu "poljskog porekla proglašenu za svoje novo pismo ? Što je mnogo - mnogo je, samo da bi se ljudi i podelili i razlikovali. Ili je možda baš dobro što je to tako? Vidi se da ta " razvojnost pisma" nije "samobitnost " nego nešto sasvim drugo. Da li je to projekt poljske države (a zašto bi bio ?) ili Vatikana na čijem čelu je bio i poljski Papa nije sasvim jasno kao što nije jasno ni da li je Papa Vojtila uopšte znao za jezički poduhvat širenja poljske pismenosti .
gandra
moze crnogorski jezik da ima i 132 slova - iz jedostavnog razloga - jer ne postoji
Stevan
Tita, koji nije bio Jugosloven, već internacionalista, veličaju odvojene nacionalne države!? Nisam verovao da će sam Tito biti sud onima koji se opozivaju na njega. Ispod spomenika treba dopisati:“ Druže Tito mi ti se kunemo, da sa tvoga puta ne skrenemo“.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља