понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:55

Филмови са Балкана освојили свет

Аутор: Александра Мијалковићчетвртак, 29.11.2018. у 18:02
Редитељи селекције „АСИД поп”: Лоран Беку-Ренар, Ан Аликс и Клемент Шнајдер (Фото А. Мијалковић)

Заједнички именитељ актуелног филмског стваралаштва с подручја Балкана – које је, културолошки посматрано, шире и од географског и од политичког – јесте напуштање класичне филмске форме и ослонац на лични поглед, лични интимни доживљај, сажела је на јучерашњој конференцији за новинаре своје утиске редитељка Тамара Дракулић, чланица жирија програма „Храбри Балкан” у оквиру овогодишњег 24. Фестивала ауторског филма (ФАФ).

Према њеним речима, тих 12 углавном кратких филмова приказаних у овој селекцији обједињује још нешто: они нису непосредно „друштвено ангажовани” већ се важним темама баве из сопственог угла, користећи сопствено искуство као главни елемент филма. То је потврдио и рад младог румунског редитеља Андријана Импарацела који је, користећи антички мит о Прокрустовој постељи, у свом истоименом филму показао како погубно могу да делују сопствена ограничавајућа морална и вредносна начела примењена и на себе и на друге. Он је новинарима рекао да ће се, наравно, потрудити да га прикаже на што више фестивала, али да се не нада наградама, јер је реч о веома неконвенционалном, „прљавом” филму.

Други члан жирија, филмски критичар Иван Велисављевић истакао је да се и на овом ФАФ-у може видети зашто је Балкан у последње три деценије постао један од најрелевантнијих региона у светској кинематографији, освојивши практично све најважније филмске награде и неколико Оскара.

Новинарима се јуче обратила и екипа програма „АСИД поп” који је ове године први пут добио своје место на ФАФ-у у сарадњи са Француским институтом у Београду. Акроним АСИД означава удружење независних француских синеаста основано са циљем да помаже дистрибуцију ауторских филмова који не стижу у комерцијалне биоскопе, а „АСИД поп” је замишљен као нека врста радничког универзитета: свака пројекција је пропраћена разговором редитеља са колегом из ове асоцијације о начину настанка и снимања филма и учешћем публике у дебати о тумачењу филма или теми којом се бави. Овога пута дебата ће обухватити две теме: „Нема разлике између историјског филма и филма научне фантастике” и „Ликови и стварне личности: а шта када бисмо глумце увели у стварност”. Осим аутора филмова приказаних у селекцији „АСИД поп” Ан Аликс („Нешто се дешава”), Клемента Шнајдера („Насилна жеља за срећом”) и Лорана Беку-Ренара („Уморне од рата“) у разговору ће учествовати и Морган Поке и Владимир Перишић.

А. Мијалковић

 


Коментари3
3d761
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Горан
А ако "редитељка" добије награду ,хоће ли то бити награда за режију или редитељковање или...?
Misa
Jedini filmovi s Balkana koji su osvojili svet su rumunski.
Miladin Aleksic
Не причај неистину. Овде у САД ни појаве од страних филмова (из Немачке, Француске, Енглеске ...) а понајмање из Србије. Овде, још се повлаче каубојски филмови као тешка носталгија или супер "модерни" који немају никакву реалност са светом. Све нека фантазија и јевтиноћа на коју се и ми у Србији лепимо као муве на медос. Горе наведени филмови се неће појавити за добар део времена. Чекајмо да видимо како дуго треба до појаве истих. Јавићу. П.С. Некадашњи филмаџија госп. Карановић је рекао касних 19 50-тих или раних 1960-тих да сам добро упознат са филмом те да знам о каквом "модерном" данашњице наступу филма трабуњам.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља