петак, 05.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 29.11.2018. у 21:30 Ј. Рабреновић

Петровић: у ЕПС-у не треба повећати плате, јер нису ни биле смањене

Фискални савет оценио да буџет за 2019. годину, иако уравнотежен и са малим минусом, не подстиче привредни раст
(Фото Д. Јевремовић)

Предложеним буџетом за 2019. годину предвиђен је мали дефицит од 0,5 одсто БДП-а чиме се обезбеђује макроекономска стабилност и смањује превелики јавни дуг за 2,5 процентна поена БДП-а годишње. Јавни приходи и расходи су избалансирани и нема ризика да дефицит буде већи од планираног, а могућа су и извршења боља од плана, изјавио је Павле Петровић, председник Фискалног савета, на конференцији за новинаре.

Међутим, после првих речи хвале уследиле су критике чланова Фискалног савета. Прва је да предложени буџет не подстиче привредни раст, а управо то је велики проблем којим влада треба да се позабави.

– Предложени буџет не предвиђа довољно ефикасне мере за убрзање привредног раста и не решава велике структурне проблеме јавних финансија. Недовољне су инвестиције у путну и железничку инфраструктуру, заштиту животне средине, просвету и здравство. За ово је било потребно издвојити бар 200 милиона евра више – оценио је Петровић.

Фискални савет је још у октобру предлагао мере за раст привреде. То је да се повећају инвестиције за додатних 200 милиона евра у путеве и железницу и још 100 милиона евра у заштиту животне средине. Такође и да се смањи фискално оптерећење зарада са садашњих 63 на 60 одсто за шта постоји простор у буџету. Влада се определила да растерећење зарада на само 62 одсто. Очигледно су имали друге приоритете, и то инвестирање у наоружање и опрему војске и полиције, као и повећање плата у општој држави.

Замерка Фискалног савета је и да су повећања зарада у јавном сектору поново била паушална, да нису уведени платни разреди и да се наставља са штетном забраном запошљавања. С друге стране нето плате у општој држави расту готово два пута брже него у приватном сектору, и то девет одсто у просеку наспрам пет одсто колико расту у приватном сектору и колико се очекује да ће да расту у наредној години. Плате код државе и даље су знатно веће него у приватном сектору, а сигурност посла већа, а све то није у складу са декларативним залагањем владе да подстиче атрактивност запошљавања у приватном, а не јавном сектору.

По њима оправдано је фазно укидање умањења зарада у јавним предузећима и то по пет одсто у 2019. и 2010. години.

– Међутим, није оправдано да ово повећање добије и ЕПС, јер они уопште нису смањивали зараде крајем 2014. године, а наставили су да их повећавају и у наредним годинама. У случају да ЕПС добије повећања плата два пута по пет одсто њихова просечна зарада би у 2019. години износила готово 90.000 динара, а у 2020. години око 94.000 динара. Тако би добили 50 одсто већа примања од здравства, чији ће просек догодине бити 60.000 динара. Те паре треба усмерити у инвестиције, јер предузеће не инвестира довољно, односно инвестиције су мање од амортизације. Лоше пословање ЕПС-а у 2017. години умањило је стопу раста БДП-а целе земље – рекао је председник Фискалног савета.

Додатни проблем је што у ЕПС-у не раде систематизацију радних места, а мерено према сличним предузећима у Европи, која производњу струје заснивају на угљу, јасно је да има вишка запослених. Проблем су и високе отпремнине од око 20.000 евра у просеку.

Коментари8
66d50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš
Kako je moguće da se smanjenje plata nije odnosilo na sva javna preduzeća? Kako je moguće da nije sprovedena racionalizacija zaposlenih u javnom sektoru, a toliko se najavljivala? Zašto nam predsednik Republike i Vlada ne prikazuju pravo stanje stvari?
Dragica
Mala ispravka datuma vezano za promet na racunima: Datum prometa i akcize je na prvom racunu je 01.11.2018. a na drugom, falcifikovanom, je 5.11.2018. vezano za potrosnju u Oktobru. Na racunu od 05.11.2018. potrosnja iz Oktobra izbrisana i dodata na potrosnju u Septembru. Lepo se vidi na grafikonu broju kwh.
Dragica
Radnici EPS-a, u Novom Sadu su falcifikovali moj racun 5.10. 2018. Zakupac mog stana je radnik EPS-a, ne placa zakup a ni potrosenu el. Energiju. Sluzba EPS-a, je po sluzbenoj duzosti, zbog neplacenih racuna trebala odavno iskljuciti brojilo, ali nije, pa sam ja izmirila dugovanja i platila iskljucenje Zakupac, je pokidao plombu stavljenu krajem Septembra 2018. i trosio kwh u Oktobru. Na redovnom Racunu 1.10.2018. je prikazan broj potrosenih kwh u Oktobru. 5.10.2018. sam dobila "novi oktobarski Racun" u kome su kwh potroseni u Oktobru dodati na kwh potrosene u Septembru. Na ovaj nacin EPS- je dao "prepaid kwh" svom zaposlenom licu (koje je pokidalo Plombu i nastavilo sa potrosnjom el. energije) na moj racun. EPS trazi da platim Septembarski racun kako bih unapred platilia struju njihovom radniku za Oktobar. Zakljucak: zaposleni u EPS-u prepravkom racuna samo za 1 dinar, na 3.5 milona brojila mogu prisvojiti 3.5 miliona dinara od gradjana i platiti svoje racune za struju. Da li neko kon
interpol
Kompletno rukovodstvo EPS treba smeniti a zaposlenima, u buduće, plate smanjiti za isti period za koje su bile smanjene i ostalim. Protiv rukovodstva Državne revizozrska institucije i zaposlenih koji su vršili reviziju u EPS, za period od smanjenja plata pa do ukidanja zakona, treba preduzeti rigorozne mere, oduzimanjem licence za obavljanja revizije.
Sasa Trajkovic
Javna preduzeća su pleonazam za državna partijska preduzeća koja su u vlasništvu poltičkih parija a kontrolu nad njima nema NIKO, decenijama su leglo korupcije, NE stručnih partijskih kadrova a cenu njihovog NE rada plaćamo mi obični građani, bezobrazluk je da oni NE podpadaju pod platne razrede da su i u vremnima štednje povećavali plate da su deceniju u zdravstvu i prosveti na delu zabrane zapošljavanja mladih stručnih ljudi a da se tamo zapošljavaju i tetke i strine... a da otpremnina profesora bude sramota dok se za javašluk i NE read daju ogromne otpremnine.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља