среда, 16.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:47
НЕ САМО О ПОСЛУ БРАНКО ЂУРИЋ ЂУРО

Смех који је надживео Југославију

Омиљени комичар пуни сале од Триглава до Ђевђелије јер је схватио да је хумор универзална категорија: не дели се на онај за млађе и старије, нити на националној основи
Аутор: Андријана Цветићанинсубота, 01.12.2018. у 12:00
Бранко Ђурић (Фото Лагуна)

Када би за сваки корак из каријере која траје три и по деценије Бранко Ђурић Ђуро отворао по једна фолдер меморија на новом паметном уређају убрзо би се напунила. Дипломирани глумац сарајевске Академије играо је на позоришним даскама од Крлежиних јунака, ликова грчких трагедија до монокомедије „Ђурологија” коју изводи последњих година у пуним салама некадашње Југославије. Тумачио је главну улогу у филму „Ничија земља”, остварењу награђеним Оскаром за најбољи филм ван енглеског говорног подручја 2001.

Од првих дана навикао се на популарност са колегама из култне телевизијске серије „Топ листа надреалиста“ снимане од средине осамдесетих до почетка деведесетих година 20. века. Не само тадашње генерације које су стасавале уз црно-беле епизоде овог серијала већ и данашњи клинци, захваљујући Јутјубу, смеју се, знају за шахбаз, игру хркљуш, како се продаје зграда Вјећнице (Парламента) или Ђурине кулинарске тајне: како се плаши кока да месо буде растресито и мекано, из једне његове касније ТВ форме.

Смех, како каже за Магазин један од омиљених комичара од Триглава до Ђевђелије, посматра као универзалну категорију која се не може никако делити.

– Смешно је смешно. Не може да се каже ово је хумор за млађе, ово хумор за старије. Не дај боже да се дели на национални хумор. Кажу неки постоји енглески, босански хумор… Ја на то не гледам тако. И још се увек се смејем истим стварима којима сам се смејао када сам имао 20 година. Најчешће су то ситуације које другим људима нису духовите. Добијем напад смеха на неке чудне ствари, ситуације. Забринули би се за мене када би видели чему се ја смејем, искрен је у одговору.

Ипак да му нису сви сегменти у каријери и животу били обојени звонким одјеком потврђује књига „Мојих педесет” коју је недавно објавила Лагуна. Настајала је у форми дневничких бележака пре шест година и то кроз 50 дана од дана прославе 50. рођендана.

Идемо, Ђуђи

Одрастао је у мултиконфесионалној породици у Сарајеву. Отац му је умро када је био осмомесечна беба. Открива да је велики значај на то како ће креирати сопствени поглед на живот касније имао његов очух за кога се мајка удала када је Ђуро напунио 14 година.

– Он је био хипик, сликар, велики и откачени човек који ми је показао д  не мора све у животу да буде тешко. Да је живот у ствари једна велика зезанција.

Иако га милионска публика познаје као Ђура или Ђуру, на недавној београдској промоцији књиге испричао је да у ствари има више надимака. – За мајку, фамилију, стари комшилук из Сарајева ја сам Бане. То сам остао до краја гимназије. Али, на овим просторима сасвим је логично да кад си клинац, други клинци почну да те зову по презимену и тако сам постао Ђуро.

Тако га ословљавају фанови док шета улицом, па желе да се сликају, добију аутограм. Признаје да је научио да се не осврће на сваки повик али кад га неко ослови Бане, укопа се у месту.

– Знам да је то неко из фамилије, прича уз осмех.

У књизи је написао да му је најдражи надимак Ђуђи. Кумовали су му Роми натуршчици и колеге на снимању филма „Дом за вешање”. Тако себе храбри у тешким ситуацијама: „Идемо, Ђуђи”. Попут оне када је 1990. године уз веома лоше прогнозе лекара победио тумор након операције на београдској ВМА. Висок 190 сантиметара тих дана имао је мање од 70 килограма.

Са екипом филма "Монтевидео" (Фото Раде Крстинић)

Након преброђеног здравственог проблема почеле су невоље на које није могао лично да утиче. Услед ратних дешавања сарајевску адресу морао је да замени за ону у Словенији. У овој земљи је већ 26 година. У Љубљани је упознао супругу, такође глумицу Тању Рибич. У браку су четврт века и имају две кћерке Залу и Елу. Равноправни члан фамилије Рибич/Ђурић је Бранков син из првог брака Филип. Од троје деце само је Зала кренула стопама родитеља и глуме. Играла је у два филма, последње три године студира и покушава да изгради каријеру у Сједињеним Државама.

Питамо поносног оца шта је рекао кћерки када је одабрала ову професију:

– Само једну ствар. Постоји само једно теже занимање од глумца, а то је бити глумица. Није ме послушала!

До сада се још нису нашли заједно у кадру. Осим у оним на фотографијама, јер и кћерка и отац деле породичне моменте на Инстаграм профилима.

Интересантно је да се првих година боравка у Словенији Ђурић бавио искључиво режијом. Филм „Кајмак и мармелада” снимљен по његовом сценарију и у његовој режији од 2003. године дуго година држао је рекорд по броју гледалаца у овој земљи. Потписник је сценарија више од 120 епизода серије „Наша мала клиника“. Ипак на питање шта ставља на пиједестал између позоришта, филма и музике, брзо одговара – музику!

– За мене је музика била увек број један, а ово су само нуспојаве. Са бендом „Бомбај штампа” снимио је три албума. Бунтовнички дух са којим је почетком осамдесетих кренуо да свира у гаражи као панкер или како су касније теоретичари назвали правац новог примитивизма и даље га не напушта. – Рокенрол је увек присутан. И даље сам онај панкер и никад нисам делио људе на познате и непознате, јавне личности и оне друге. Јер и међу једнима и другима има и јаких и слабих и добрих и лоших људи.

Тајна надреалиста

Бранко Ђурић верује да је открио тајну дуговечности и несмањене популарност надреалиста.

– Били смо млади и имали жељу да мењамо свет. Кад имаш 20 година воде те импулс и идеја да промениш све што те нервира. Носи те жеља да је то могуће и радиш онако као само ти мислиш да је добро. Надреалисти су дали своје виђење друштва, телевизијског програма, свега што нам није било по вољи. И имали смо среће да су тадашњи уредници имали разумевања и нису нас цензурисали .

Тајна Холивуда

Пуно је радио у Холивуду. Осим улоге у филму Дениса Тановића „No man’s land”, јединим остварењем са Оскаром са ових простора, глумио је у остварењу Анџелине Џоли. Признаје да ипак није био фасциниран и да је једина разлика у количини новца са којом се снимају филмови тамо и овде. То не значи да су наши филмови лошији или њихови бољи. Само је питање пара. Иако су домаћи медији писали да је у контакту са Анџелином и Бредом Питом, открива да тада јесу били у контакту, деца су им се играла током снимајућих дана, али да се не чују неколико година. Од њих је управо за 50. рођендан добио гитару, али не свира на њој .

– И они су обични људи, муче своје муке, не чујемо се сада.

Ђурић је присутан у италијанској кинематографији. Ових дана очекује га снимање новог филма у овој земљи, а код куће пише сценарио за нову серију за ХБО.

Кућа пуна љубимаца

У породичној кући нашег саговорника увек је бучна и весела атмосфера. За то су заслужни и љубимци. Два пса, мачка и једно прасе. Прасе је у међувремену порасло на 70 килограма, па су морали да га преселе у дом родитеља супруге Тање Рибич. Није било необично да га сви заједно дочекују на аеродрому.


Коментари4
32061
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mobutuseseseko Kukungbendewazabwanga
Ако се добро сећам, дотични је раних деведесетих горљиво доказивао да није Србин.
Sinisa
U to vreme je zaista bilo sramota biti Srbin!
Препоручујем 5
Amir Čamdžić
Ja sam kod Nemca ostao bez posla kad sam u neformalnom razgovoru, kada je on počeo hvaliti "Bosance" rekao da sam Srbin. Toliko se naljutio "zacrvenio". Ubrzo je usledio otkaz, a ja sam saznao da su mu preci Podunavske Švabe iz Banata. Ali ništa, dobio otkaz i opet svugde kažem, ja sam Srbin. Nismo svi isti, neko radi karijere, skriva svoje nacionalno ili ga čovek i nema, majka mu muslimanka , takva sredina, sve u svemu njegovo pravo da se izjasni ili ne izjasni. On kao glumac ne gubi ništa na ceni.
Препоручујем 15
Драга Мирсин Сибничанин
Потпуно погрешно. Општа трагедија је, а не смех надживео Југославију, јер је Југославија створена у великој заблуди тзв. српске елите с престолонаследником Александром Карађорђевићем на челу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља