субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:40

Убудуће неће моћи да граде по нереалним ценама

Ове године се очекује да удео грађевинске оперативе буде између 4,3 и 4,5 одсто у бруто додатој вредности, док је мера Европске уније од седам до осам процената, што значи да простора за раст има
Аутор: Маријана Авакумовићпетак, 30.11.2018. у 21:32
Референцама, а не најнижој цени треба дати предност на тендерима (Фото А. Васиљевић)

Грађевинске компаније више неће моћи да учествују на тендерима са дампинг ценама и да на тај начин елеминишу конкуренцију. При избору најбољег извођача за изградњу ауто-путева, пруга, школа или болница тежиште ће бити на квалитету понуде, а не на цени, као што је до сада био случај и као што су диктирали кредитори.

 Ово је једна од новина предложених измена Закона о јавним набавкама, која би требало да омогући правично такмичење у трци за послове, али и да спаси државу непотребних трошкова. Много пута до сада се показало да најнижа цена на тендеру није најповољнија, а цех су плаћали порески обвезници. Аустријска „Алпина”, која је у међувремену отишла у стечај, на тендеру за обилазницу око Димитровграда победила је са понудом од 17,3 милиона евра. Процењена вредност радова била је 33,3 милиона евра. Током градње поднели су одштетни захтев на 33,6 милиона евра за накнадне непредвиђене радове и тиме долазимо до бројке да је тај део Коридора 10 на граници са Бугарском заправо коштао 50,9 милиона евра.

Промена тендерских правила, увођење олакшица за увоз грађевинске опреме, која се не производи у Србији (што ће утицати на повећање ефикасности у реализацији пројеката), и преквалификација радника, биле су теме о којима је пре неколико дана премијерка Ана Брнабић разговарала са представницима грађевинске индустрије.

Као једна од кључних привредних делатности у Србији, која је директно или индиректно повезана са више од 30 привредних области, грађевинарство има огроман утицај на раст БДП-а, рекла је премијерка и додала да је изазов за владу да тај раст буде одржив и да се настави у наредне две године.

– Предложени буџет за инфраструктуру у 2019. је више од 200 милијарди динара и највећи је до сада, што значи да грађевинска индустрија мора да има снагу да настави да вуче наш даљи раст – нагласила је Брнабићева.

У прва два квартала 2018. забележен је раст грађевинарства, што представља наставак повољних кретања из друге половине 2017, чему је у великој мери допринео и наставак интензивне реализације инфраструктурних пројеката, потврђују у Министарству грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре.

– На међугодишњем нивоу, у односу на 2017, грађевинарство је убрзало раст на 28,2 одсто, у првом кварталу, и 22,9 одсто у другом кварталу 2018. Снажна економска активност у грађевинарству позитивно се одразила и на укупан раст БДП-а и пресудно је допринела да у првој половини 2018. буде остварен раст БДП-а од 4,5 одсто – кажу у министарству.

Иван Николић, директор за научно-истраживачки развој Економског института, каже да је удео грађевинарства у бруто додатој вредности прошле године износио 4,1 одсто. Ове године очекује се да буде између 4,3 и 4,5 одсто, када се посматра изоловани ефекат, односно само удео грађевинске оперативе. Док је мера Европске уније од седам до осам процената учешћа оперативе у бруто додатој вредности.

– Удео инфраструктурних радова код нас је задовољавајући, са учешћем нешто већим од три одсто, али је станоградња потпуно запостављена. Њен удео је око један одсто, а требало би да буде између три и четири процента. Прошле године је саграђено 14.000 станова. То јесте 40 одсто више него 2015, али је и даље недовољно – наводи Николић и додаје да ће ову слику вероватно поправити најављена изградња станова за безбедњаке.

Он подсећа да је у Србији осамдесетих година прошлог века грађено годишње 45.000 станова, а крајем седамдесетих пет хиљада више. Дакле, четири до пет пута више него данас.

 Шири ефекат грађевинарства, што подразумева индустрију и све пропратне делатности, тешко је мерљив. Али према речима нашег саговорника целокупно грађевинарство у бруто додатој вредности наше земље не учествује са више од 10 одсто. Док је на пример у Аустрији учешће саме оперативе девет одсто, а целокупне индустрије 19 процената, у Француској је 8,9 одсто, односно 17,8 процената. Удео грађевинске оперативе у Летонији је 8,3 одсто, а целокупне индустрије 17,5 одсто. У Шпанији је 7,8 процената, односно 15,2 одсто.

– Ако желимо да повећамо инвестиције на четвртину БДП-а грађевинарство може имати снажан утицај. Тешко је објаснити зашто се не користи тај ресурс раста. Оно мора да се ојача и да се оснажи – оцењује Николић.

Горан Родић, потпредседник Грађевинско инжењерске коморе Србије, такође сматра да грађевинарство може да допринесе расту, али да би оно дало пун допринос мора да се регулише тржиште.

– Не може на тендеру предност да буде најнижа цена већ референце. Не може исти статус да има „Енергопројект” и нека непозната фирма из Лебана. Наша предузећа морају да добију статус главних извођача на великим инфраструктурним пројектима. За инвестиције, које се реализују на основу билатералних споразума, српске фирме треба да добију статус партнера, а не подизвођача – наводи Родић.

Министарство грађевинарства најављује да предстоји нови инвестициони циклус у области инфраструктуре вредан више од пет милијарди евра и била би велика штета да се не оснажи домаћа грађевинска индустрија, како би била носилац великих пројеката.

– Главни начин да се то оствари јесте кроз удруживање домаћих грађевинских компанија. Формирање велике домаће компаније, међутим, није лак задатак и тренутно се анализирају различита решења како би се пронашао најбољи модел – кажу у министарству.

 


Коментари9
53677
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Снежана
Да ли треба да постоје мале фирме из малих градова које знају добро да раде свој посао или и њих треба уништити? Изађе јавна набавка у којој су "свемирски" услови, као на пример за реконструкцију школе. Посао добије "ВЕЛИКА" фирма јер мала не може ни да се јави на тендер, а изводи га подизвођач са локалцима и све се као покрива документацијом . Све да испадне исправно. Као у коментару "СИМОН" :Перфектно упакована корупција, све преко пореских обвезника .
INZENJER
Majstori smo u manifetlucijma. Inače prilikom priprema ponuda nominuju se podizvodjači koji moraju da dostave dobar deo tenderske dokumentacije, ali ovo ostaje mrtvo slovo na papiru jer Naručilac ovo ne kontroliše i u praksi kao podizvodjači se nalaze neki divljaci jer su najjeftiniji. E SAD zašto naručioca baš briga ko mu radi na objektu i kakav će kvalitet imati njihov rad je pitanjen za Naručioca. VEROVATNO ZATO ŠTO ima tako odgovara, uostalom tk nisu njihove pare vec pare ooreskih obveznika.Problem postane aktuelan kad neko od tih divljih pogine pa se digne dževa u medijima.
Препоручујем 0
Juraj
"Наша предузећа морају да добију статус главних извођача на великим инфраструктурним пројектима."???? Како да добију, од кога,...?? Регулативом??? Још нису изанализирали начине, а причају? Само причају.
Aleks
Tek sad ste se setili. Dobro jutro.
Vlada
Znao sam da su za sve krivi ti kreditori (jer su zahtevali da nam putevi budu jeftini)! Logično: kad banka pozajmi nekom pare, trudi se da mu da što manje. Ne daj Bože da je neko drugi kriv...
Милан Ристић
Ако је процењена вредност радова 33,3 милиона евра а прође понуда од 17,3 а на крају кошта 50,3 милиона евра то значи да пројекат није добро урађен или је намерно тако урађен да неки "стручњак"са теткиног кауча узме провизију. Ове измене могу да буду добре само ако "струка" одлучује о пројектима али се бојим да министарка Михајловић отвара врата за америчку компанију "Bechtel" и изградњу Моравског коридора.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља