понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:14

Један од „вођа навијача српског језика”

Аутор: С. Ћирићсубота, 01.12.2018. у 10:40
Матија Бећковић пред ваљевском публиком (Фото С. Ћирић)

Ваљево „О, Ваљево, место моје драго, мог живота неоцено благо./ К'о сироче дошао сам амо, кад и зашто, то ја и ти знамо./ Стигао сам суђенога дана, дозвала ме земља обећана./ У граду за који нисам знао да постоји чекали су ме златни дани моји./ У њему сам се и са собом срео, смисао и циљ живота назрео,/ јер не може се сакрити град било који ако пет гора око њега стоји.”

Ово су почетни стихови песме Матије Бећковића „О, Ваљево, место моје драго” коју је велики песник први пут прочитао у четвртак 29. новембра, на свој рођендан, на свечаности у Ваљевској гимназији чији је некадашњи ђак. Традиционално, поводом Дана школе која обележава 148. годишњицу постојања и поводом рођендана Матије Бећковића, и овај пут је у препуној свечаној сали организовано поетско вече на којем је највећи живи поета српског језика, праћен бурним аплаузима, прочитао нову песму и представио стихове из своје књиге „100 мојих портрета”.

Кад најгори тријумфују...
Сећам се да сам у своје време написао текст „Тријумф најгорих ђака” у којем сам навео да су се они који су били најбољи некуд погубили и одједном професори гледају на телевизији и у новинама како најгори тријумфују. Онда им не преостаје ништа друго него да те најгоре прогласе најбољима... – рекао је Матија Бећковић у разговору са новинарима пред поетско вече у Ваљеву.

Вече су употпунили рецитатор и хор Ваљевске гимназије компилацијом стихова из Матијиних збирки „Кад будем млађи” и „Кад будем још млађи” и школском химном за коју је речи написао Бећковић.

– Ја сам један од вођа навијача српског језика! – рекао је Матија новинарима пред почетак поетске вечери у Ваљевској гимназији, уз подсећање да та школа већ неколико година приређује свечаност и поводом његовог рођендана.

– Нема смисла да ја хвалим ту манифестацију приређену у моју част... Не верујем да ово има негде у свету. И није чудо да се то што нема нигде на другом месту, догађа баш у Ваљеву, а уз то још у Ваљевској гимназији... Ја сам се заиста у Ваљеву родио као песник. Нисам ни слутио да ћу доживети ове године, а ни овакве части – видно узбуђен изјавио је велики песник. У кратком повратку у прошлост он је подсетио да кад је стигао из Црне Горе и видео Ваљевску гимназију, за њега није било лепше зграде.

– Била је као Партенон. Бисте Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Љубе Ненадовића у апсидама Гимназије, чинило ми се као да их је вајао Фидија. То је била најозбиљнија и најбоља школа коју смо имали. Ја не знам никог важнијег од професора Ваљевске гимназије. Да ме питате ко је онда био председник општине или секретар комитета, не бих знао, али ко је био професор математике, српског, француског..., могао бих вам много причати – рекао је Матија.  


Коментари14
5b3a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Лазарињо
Људи, имамо савршено писмо, схватите то, молим Вас. Пишимо ћирилицом!
Tomasevna
Uzbudljiv dogadjaj,jedinstven dozivljaj za ucenike Valjevske gimnazije,pesma za ovu priliku...sa podsecanjem na Brankov "Djacki rastanak".Jedan je Beckovic,jedinstven je Beckovic.Uzgred:Mislim da je naslov clanka neadekvatan.
e vala
....svaka mu je zlatna, od toga crnogorci žive vekovima, pametno zbore i ništa ne rade. Zašto bi Crnogorac da bude zmija? Leži a odi.
Д. М. Сибничанин
Могуће је да Матија не зна много страних језика, али наш језик вала му је у прстима и души. У томе га је мало ко надмашио. Многи не знају туђе језике, а не знју како ваља ни свој језик, што се за Бећковића не може рећи. Ако му требају страни језици, ту су преводиоци. Чему, иначе, служе преводиоци?
Ivo Andrić
Ivo Andrić: “Ono što je vredelo nešto u meni i na meni bilo je redovito izvan moje volje i moga znanja i saznanja. Ono što sam bio, hoteći da to budem, takvo je da u većini slučajeva, ne vredi mnogo, a ponekad čak ne služi na čast ni mom karakteru ni mojoj pameti, i bolje bi bilo da nije nikad ni bilo, ili da se bar može zaboraviti, kad se već ne može izbrisati. Tako mi se ponekad čini da je kod samog postanka mog duha i karaktera učinjena greška koju ništa više ne može popraviti. Ko sam ja koji delam i živim na svoju bruku i na svoju štetu, a ko je onaj drugi koji, ne poznavajući sebe, živi u istoj koži sa mnom, stideći se svog nerazdvojnog parnjaka. Čini mi se kad bi ljudi znali, koliko je za mene napor bio živeti, oprostili bi mi lakše sve zlo što sam počinio i sve dobro što sam propustio da učinim, i još bi im ostalo malo osećanja da me požale.”

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља