субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:07

Фискални савет: ЕПС негира податке из својих званичних извештаја

Да је доследно поштован Закон о привременом умањењу зарада, просечне нето зараде у 2015. и наредним годинама биле би им мање 6.600 динара
Аутор: Јована Рабреновићсубота, 01.12.2018. у 18:00
(Фото Д. Јевремовић)

Након што је „Електропривреда Србије” (ЕПС) демантовала Фискални савет да нису смањили зараде за време важења фискалне консолидације овај контролор јавних финансија узвратио је јуче да ЕПС негира податке из својих званичних извештаја. И не само то. Новинарима су доставили и странице из сва четири годишња финансијска извештаја овог предузећа у коме пише колика им је била просечна зарада.

У Фискалном савету наводе да је просечна месечна нето зарада у ЕПС у 2014. години била је 79.657 динара, у 2015. години 79.979 динара, у 2016. години 81.789 динара, а у 2017. години 84.205 динара. Ово су званични подаци из годишњих извештаја о пословању ЕПС-а, које они, како наводе, преносе у изворном облику, без било каквих корекција.
– ЕПС, дакле, није смањио нето зараде у 2015, како је налагао закон и како су учинила друга јавна предузећа и општа држава – здравство, просвета, администрација, а у наредним годинама наставио је да их додатно повећава. Тврдњом из ЕПС-а да су нето зараде у том предузећу 2015. године биле 10 одсто  мање него у 2014, ЕПС не демантује Фискални савет, већ своје званичне извештаје, који су јавно доступни на сајту Агенције за привредне регистре – наводи Фискални савет.
Да је ЕПС доследно поштовао Закон о привременом умањењу зарада, додају, просечне нето зараде у 2015. и наредним годинама биле би око 73.000 динара. Укидањем овог закона у 2019, просечна нето зарада у ЕПС-у требало би да се врати на ниво од пре умањења, тачније на око 80.000 динара.
Пошто предузеће 2015. није смањило нето зараде, укидање закона искористиће се за додатно повећање просечних нето плата у ЕПС-у у 2019. на око 90.000 динара, а у 2020. на око 94.000 динара. То значи да ће просечне нето плате у ЕПС-у бити скоро 15.000 динара веће него у 2014. години, што се не дешава у другим јавним предузећима и што Фискални савет оцењује као неоправдано.
– Фискални савет зато позива ЕПС да, уместо да у својим саопштењима износи информације које су ирелевантне за поштовање Закона о умањењу зарада као што су цена електричне енергије, субјективне оцене свог пословања и реформи и слично, одговори на само једно конкретно питање – да ли су њихови званични подаци о повећању просечних нето зарада у 2015. и наредним годинама тачни или нису – питају у Фискалном савету.

Павле Петровић, председник Фискалног савета, рекао је да је, пошто нема више ризика од фискалне кризе, оправдано фазно укидање умањења зарада у јавним предузећима по пет одсто у 2019. и 2020. години. То важи за нето плате запослених у јавним предузећима: „Поште Србије”, „Телеком”, „Србијагас” и ЕМС, али не и у ЕПС-у који уопште није применио одлуку владе из 2014. о привременом умањењу зарада од 10 одсто.

За контролора јавних финансија проблем је и што се не зна колико запослених има у ЕПС-у, процењује се да је то од 30.000 до 35.000, као и то што компанија годинама не усваја систематизацију. Смањење броја запослених у ЕПС-у засновано је на добровољним одласцима са „великодушним” отпремнинама од 800 до 900 евра по години стажа, и три пута су, поређења ради, веће него у „Железници”. За Фискални савет проблем је што су плате код државе и даље знатно веће него у приватном сектору и што расту готово два пута брже него у приватном сектору. У 2018. години плате у општој држави расле су девет одсто у просеку наспрам пет одсто колико су расле у приватном сектору и колико се очекује да ће да расту у наредној години. Плате код државе и даље су знатно веће него у продуктивнијем приватном сектору, чак и када се узме у обзир боља образовна структура запослених у јавном сектору, а запослени у општој држави уз то имају и већу сигурност посла. Статистички подаци показују да је за девет месеци просечна плата у јавном сектору била 55.000 динара, а у приватном 46.000 динара.


Коментари8
b4041
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

EPS diplomirani inženjer elektrotehnike
Da, meni su smanjili platu, i svim tehničarima i inženjerima u mom sektoru. Radimo pošteno svoju struku! Da li će neko da odgovara za iznošenje neistine u javnost?! Nema više dobrog mladog elektro inženjera koji će doći da radi u EPS, svi malo bolji odoše u strane kompanije za veće plate, zapamtite VEĆE PLATE. Toliko o jako dobrim platama stručnih ljudi u EPSu!
Ljubisa
Cemu ovakvi izvestaji bez efekta-sankcija za neodgovornost? Te kupovina Audija, te grupna uzurpacija resursa koji posluju u javno-izuzetnim poslovnim pogodnostima koji nebi trebalo da se 'grupno arce' vec da se od tih pogodnosti vise ulaze u razcoj EPSa. Jos da nema Fiskalnog saveta ko bi javnosti skrenuo paznju? Ima li kredibilnih ekonomista ' u toj druzini' ?
Juraj
Зорице, доктори, хирурзи, професори..., су са нижом стручном спремом? Да, они се не боре за наплату спасавања живота, учење својих, и са посебним потребама, ученика, студената, специјализаната, доктораната... Медицина рада, болнице, школе и факултети су вас оспособили и ишколовали за послове које вршите. Само вам нису довољно указали (или им забрањују) на то да ЕПС није ваше приватнао власништво и да нисте само ви заслужни да се из реализованог профита пуни државни буџет.
Zorica
Postalo je pravilo da se pri pomenu plata u javnom sektoru EPS, koji pravi struju, obavlja prenos do potrošača i vrši prodaju boreći se za naplatu isporučene robe kao svaki proizvođač, stavlja u isti koš sa onima koji su na budžetu države. Dobro bi bilo dati podatak koliko EPS puni (ili ne) državni budžet. Neka od preduzeća u okviru EPS-a iskazuju dobit, ali ulažući pritom sopstvena sredstva u remonte. Prosečna stručna sprema u elektranama je VI stepena. I poslednje, ali i najvažnije, uslovi rada u rudnicima i proizvodnim pogonima, i pored truda poslovodstva i sindikata da se stalno poboljšavaju, takvi su da se ni u kom slučaju ne mogu porediti sa učionicom, ordinacijom ili kancelarijom. Radnici u istim tim pogonima na raspolaganju su 24 sata. Članovi Fiskalnog saveta bi mogli u to lično da se uvere pre no što epsovce proglase barabama koje troše tuđe pare. Napravite statistiku koliko dugo se uživa EPS-ova penzija.
Pera
Stojim iza svake reči. Pogotovo ovo za penziju. Prosek da se u penziji uživa celih godinu dana!
Препоручујем 3
zare
Kako je moguce da se Fiskalni savet i EPS preganjaju oko primene vladinih propisa? Ko NIJE primenio odluku vlade i na EPS ? Kako je to moguce ? Molim vas da to objasnite, da javno kazete ko je to omogucio, i da se takva odgovorna osoba ODMAH uhapsi ? Dokle ce se tolerisati OVOLIKI javasluk u Javnim preduzecima ? Dosta je i dosta nam je !!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља