четвртак, 21.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57

Када сан постане јава

Када су ми јавили да сам добио улогу био сам неизмерно срећан. Да са двадесет пет година добијете прилику да играте у једном тако великом филму! Било је то заиста као остварење сна, прича Марко Васиљевић који тумачи главни лик у филму „Заспанка за војнике”
Аутор: Снежана Чикарићсубота, 01.12.2018. у 18:52
Марко Васиљевић (Фото Драгослав Жарковић)

Уписао сам студије глуме да бих био познат. То ми је био сан иако нисам ни знао шта је глума. На крају студирања код професорке Јасне Ђуричић на новосадској Академији уметности желео сам све само то не. Глума је један племенит позив и када бих могао да бирам волео бих да радим, да снимам а да не будем јавна личност. То доноси одређену дозу одговорности са собом а ја не волим да се тиме истичем.

Овако у разговору за наш листи прича Марко Васиљевић, нова нада српског глумишта, момак који је освојио срца гледалаца тумачећи лик Стевана Јаковљевића у филму Предрага Антонијевића „Заспанка за војнике”.

Дечачки искрен, двадесетседмогодишњи глумац признаје да му се овом улогом остварио сан јер је током студирања био убеђен да се прилика каква је њему пружене напросто – не дешава.

Десило се, међутим, да је Гага Антонијевић тржио младе глумце за другу сезону серије „Убице мог оца” па се Марко заједно са колегом са класе Стефаном Вукићем пријавио на кастинг. Био је убеђен да је улога навијача написана за њега јер је некада био навијач.

– Када сам отишао на кастинг био сам ошишан на ћелаво, ишао сам у теретану... И себи сам рекао „То је то!” Недељу дана касније колега ме је назвао и рекао да је он добио улогу. Био сам срећан због њега. После смо добили позив да дођемо на кастинг за „Заспанку”, за улогу поручника Александра, коју је касније у филму играо Вук Јовановић. Мене је Гага питао да ли бих желео да пробам да читам текст Стевана Јаковљевића и ја сам, наравно, пристао. „Хоћеш да дођеш сутра”, питао ме је а ја сам му кратко рекао: „Не! Могу да пробам одмах. Само да прођем текст.” Када су ми јавили да сам добио улогу био сам неизмерно срећан. Да са двадесет пет година добијете прилику да играте у једном тако великом филму! Било је то заиста као остварење сна, прича момак који се потом ухватио укоштац са изучавањем „Српске трилогије” Стевана Јаковљевића и периода о којем је он писао.

– Схватио сам да је то најсветлији тренутак наше историје, да бисмо као нација требали тиме да се поносимо. Схватио сам и шта смо то ми током снимања филма покушали да урадимо и у чему смо, верујем, и успели. Јаковљевићева „Српска трилогија” један је од ретких веродостојних докумената забележених о том времену. Можете да схватите како су ти људи размишљали, како им је било, шта су све преживљавали. Јако дирљива књига по чијим мотивима је касније урађен сценарио. Гага Антонијевић често уме да каже како је ово антиратни филм. Јер, поента филма није на рату већ на људима који су укључени у ту ратну причу. Сви се ми питамо чему рат, зар не – каже Марко Васиљевић који се током снимања сусрео са многим већ познатим и искусним глумцима.

– Велика је част и привилегија радити са таквим људима, некада нисам ни свестан шта сам од њих научио. Када сам снимао са Небојшом Глоговцем мој доживљај улоге коју је тумачио, човека који копа гробове, била је сасвим другачија од његове. Мислио сам да ће тај човек осећати неку емпатију што копа гробове, да ћемо се он и ја некако више повезати. Мени је тешко, дошао сам на место на којем су сви моји пријатељи из батерије изгинули. Али, тај човек копа гробове већ двадесет година и ту нема емпатије. То му је посао, то је за њега рутина. Тек када сам дошао кући схватио сам како је Небојша на један минималистички начин приказао свој лик. Био је тако добар, тако тачан, присећа се момак који је имао педесет четири снимајућа дана током којих је доживео да филмска екипа сарађује као један велики уиграни тим.

– Да није била толико сјајна не би све испало како је испало. Толико смо се повезали током снимања да сам са већином њих постао пријатељ. Та хемија ван кадра пренела се и на екран – убеђен је Марко Васиљевић и признаје да је много тога научио током снимања у Белој Цркви.

– До четврте године студија снимио сам у Београду неколико кратких филмова, али све што сам до сада радио не може да се пореди са „Заспанком”. Почели смо да снимамо 5. септембра а завршили, мислим, 5. децембра. Углавном су снимани екстеријери, па је било и неких померања, али сам ја остајао у Белој Цркви. Знао сам да ћу да „одем из приче” ако отпутујем за Београд или родни Врбас. Тамо ће сви да ме питају како је на снимању па ћу препричавајући да изађем из тога. А ја сам се трудио да свим својим бићем останем у „Заспанки”. Често ме људи питају да ли је било напорно. Искрено, ниједан напоран дан нисам имао. Уживао сам. Све ми је било ново, радио сам са људима са којима сам толико прижељкивао да сарађујем. Моје је било само да дам све од себе– каже момак који је у свој лик успешно ушао након кратког разговора са редитељем.

– Имали смо читајућу пробу и Гага ме позове да останем након читања. Оду сви а он ми каже: „Није добар тај Стеван. Не може то тако наоштрено. Мора опуштеније.” Право да вам кажем, мало сам се уплашио. Али, почео сам да размишљам како бих се ја осећао да као Стеван добијем позив за регрутацију а никада нисам био у рату. Сигурно сте уплашени и неснађени. У том тренутку и ја сам на сету уз још три стотине људи, први пут са толиком продукцијом, први пут стајем у кадар, био сам и ја уплашен и неснађен. И ништа нисам вежбао, само сам сопствена осећања преточио у Стевана. А онда, трећи дан снимања, видим како се Гага шуња иза мене, вече је, јасно ми је да би ми нешто рекао. И заиста, прилази ми и каже: „Марко, морам нешто да ти кажем.” А ја у себи помислим: „Па, да, то је то. Прошла су три дана, видели су да не иде добро са главним глумцем, боље сада да ме замене него касније.” Али, доживим – похвалу. Не желим да кажем шта ми је рекао али ми је дао велики ветар у леђа, велики подстрек да наставим да радим како сам ја мислио да би требало – прича млади глумац и признаје да је током та 54 снимајућа дана добио и један – прекор. Зато што се угојио!

– За потребе филма морао сам да ослабим и спао сам на 60 килограма. А онда смо дошли на снимање где смо имали доручак, ручак и вечеру. Од средње школе не памтим да сам имао три оброка дневно. Нисам имао времена за то. И не размишљајући, угојио сам се. Па ми је Гага с правом рекао да то од мене није очекивао. Шта да вам кажем, наредних недељу дана јео сам само две банане дневно. Кад имам мотив, могу све. Можда приватно не бих изгурао – признаје момак којем је „Заспанка” отворила пут ка серији „Убице мог оца”, наравно, не у улози навијача већ инспектора којег ћемо ускоро видети у трећој сезони серије која се приказује на Топ каналу.

– Глумим инспектора Горана Драгојевића и појављујем се у шестој епизоди. Ја сам позитиван инспектор. Бар за сада. Ко зна шта ће се десити у четвртој сезони – прича смејући се момак који би радо у међувремену заиграо у некој позоришној представи.

– Две године нисам стао на позоришне даске. И осећам се помало несигурно иако нисам такав по природи. Али, можда се некоме свидим па ме ангажује. Моје је само да чекам следећу прилику и да дам све од себе. И да радим као да немам „Заспанку” и „Убице” иза себе. Ту је највећа цака – каже Марко Васиљевић.

Хтео бих да останем свој

Претпремијера „Заспанке” била је у Бањалуци и мени је јако драго због тога. Чудан ми је осећај био, сви су ме питали шта ми је. Много водим рачуна о томе да останем свој. Да се не уздигнем. Тешко је када почну да вас хвале имена попут Гаге Антонијевића, Ненада Окановића, Љубомира Бандовића, Наташе Нинковић и многих других... Ако ја почнем да верујем у све то што они говоре, одох. Изгубићу контакт са реалношћу. И то је оно што највише замерам млађим колегама. Има ту дивних људи али неки се хране тиме. Хране свој его. Скрену са пута а једном ако скренеш, тешко се враћаш. Поготово када си млад.

 


Коментари0
b1b35
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља