субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:38

Код лекара поподне, на плаћени преглед

Од следеће године здравственим радницима који раде у државним установама биће омогућен допунски рад у матичној кући у другој смени
Аутор: Данијела Давидов-Кесарсубота, 01.12.2018. у 20:48
(Фото Д. Јевремовић)

Новим законом о здравственој заштити, који треба да буде усвојен до краја године, здравственим радницима који раде у државним установама биће омогућен допунски рад у матичној кући у поподневним сатима, сазнаје „Политика”.

То заправо значи да ће пацијенти од наредне године моћи да иду на прегледе у државне установе и домове здравља код лекара који буде одлучио да ради допунски ван своје смене и да те услуге плате.

Како је „Политици” потврђено у Министарству здравља, лекари и сестре моћи ће да одлуче да трећину радног времена раде допунски у сопственој државној установи, а управни одбори болница одлучиваће о ценовнику прегледа за грађане.

Ко буде желео да ради на овај начин, мораће да потпише анекс уговора о раду са матичном здравственом установом, у којем ће бити дефинисан њихов ангажман ван радног времена.

– По усвојеним ценовницима, заинтересовани грађани ће плаћати прегледе ако желе да дођу поподне код одређеног доктора. То ће бити омогућено за све услуге, осим за оне за које постоје листе чекања. Усвајањем овог закона желимо да омогућимо здравственим радницима да остану у својој земљи и да имају могућност да додатно зараде обављајући свој посао, а да се не излажу додатним напорима и да раде по неколико послова у приватним установама – истичу у Министарству здравља.

Цене прегледа биће конкурентне и ниже него код приватника, напомињу у овом министарству, а значајно је што ће се за све услуге плаћати порези и доприноси. Један од модела како ће се радити је да 50 одсто новца од плаћених прегледа добија здравствена установа у којој се они обављају, а преосталих 50 одсто иде на амортизацију уређаја и хонораре за лекаре и сестре који ће ту радити допунски.

– Ово ће бити једна од мера да се лекари и сестре задрже у земљи, осим повећања плата. Све ће бити крајње транспарентно. Значајно је и то што ће установе од тог новца моћи да улажу у преуређење, али и да улажу у усавршавање лекара. То значи да ће имати пара да их шаљу на конгресе, па они више неће зависити од тога да ли ће им нека фармацеутска кућа платити пут. Строго ће се водити рачуна о томе да нема преусмеравања пацијената из редовне смене у допунску и спроводиће се честе контроле поштовања прописа – додају у Министарству здравља.

Небојша Вацић, председник Националне асоцијације Удружења здравствених радника Србије, сматра да је увођење допунског рада у државне установе добра идеја, јер су медицинари незадовољни платама, па ће моћи додатно да зараде.

– Надамо се да ће зараде бити правилно распоређене за све који су укључени у додатни рад. То би донекле задржало здравствене раднике од одласка у иностранство. Мислим да радом на овај начин неће доћи до преусмеравања пацијената на поподневне плаћене прегледе, јер ако то негде постоји, онда се, можда, радије преусмеравају код приватника – каже Вацић.

Радица Илић, председница Синдиката медицинских сестара и техничара Србије, наглашава да они нису имали увид у нацрт новог закона и да су само незванично чули да се припрема усвајање овог прописа, али да у начелу то подржавају.

– Мислимо да је то у реду, јер минимум 20 одсто сестара ради више послова после државне службе. Оне после редовног радног времена одлазе углавном да негују болеснике у старачким домовима, где нису пријављене, а раде тежак посао. На овај начин моћи ће додатно да зараде у матичној установи, а држава ће имати користи од тога јер ће се плаћати порез. Добро је што ће све моћи да се „уведе” у легалне токове – појашњава Илићева.

Има и оних који ово не подржавају. Професор др Вишеслав Хаџи-Тановић, председник Удружења приватних лекара Србије, сматра да приватни преглед у државној установи неће донети ништа добро, да је тако нешто већ виђено, али да ће пацијенти одлучити да ли је то њима потребно.

– Мислим да ће то само подићи ниво корупције. А питање је и како ће лекар да ради квалитетно цео дан. Много би боље било да су изједначили приватну и државну праксу и да осигурање плаћа услугу било где да се она обави – каже др Хаџи-Тановић.

Законом из 2005. године успостављено је да здравствени радник из државне службе може трећину радног времена да ради код приватника, што је било временски ограничено до краја 2008.

Чланом 277. закона било је речено да раднику који је запослен у државној установи пуно радно време, а настави да ради у приватној пракси и после децембра 2008. године, престаје радни однос у државној установи.

Изменама закона 2010. године укинута је ова спорна одредба, па су медицинари могли да наставе да раде и у државној и у приватној пракси. Пре десетак година лекари су радили у оквиру „вечерњих клиника” у неким државним установама, али је тај концепт због бројних притужби временом напуштен.


Коментари52
9ec15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavica
Sram da nas bude sve nas sto dozvoljavamo da nas unistavaju. Davno smo trebali da kupimo zute prslukei iyadjemo na ulicu.
Hrista
To ce biti ovako: nosio magarac teret pre podne , pa umesto da ide u stalu da odmara pase i spava on ce , da bi vise zaradio da ukine sebi odmor i tako ce moci bolje seno da priusti sebi, ili bolju stalu ali ce u njoj manje da boravi. Bice to bolje familiji sigurno, ali kako je magarcu ? A, da , pre ce se upokoji , eeeeee !
Tamara Popic
Opet izmisljanje tople vode. Dokle. Ima po svetu vec razradjenih sistema, pa prepisite neki bolji. Ili drzavna sluzba ili privatno ili 4 sata jedno i cetri sata drugo. I to se podpisuje. Nepostovanje, znaci gubljenje licence. Negde su diplomidani lekari duzni da nekoliko godina, naj cesce 5, rade cetri sata po domovima zdravlja. Bas me zanima ko su ti pametni koji smisljaju ove gluposti.
Adriana M.
Neverovatno, da li je ovo moguće, u državnoj bolnici će raditi privatno, pa zašto tu da stanemo zašto onda da ne dozvolimo vatrogascima da državnom opremom gase zakazane popodnevne požare, ili policiji da državnim automobilima i oružjem obezbeđuje privatne proslave ili da ih angažujemo popodne da hapse bučne komšije pa nek daju 50% državi a pola sebi, pa gde je kraj ako se rade ovakve stvari, to može da bude opasan presedan, i veliki problem za sve koji ne mogu da plate popodnevnu privatizaciju da bi neki kao lakše zaradili. doktori i sestre izađite napravite svoje bolnice pa radite koliko god želite privatno. Ko hoće i sad može privatno ko ne može on neće moći ni u državnu privatnu kliniku. Stvarno sramota.
Tomica
To je pravi predlog, ali onda ne bi bilo moguće zavlačenje ruke u kasicu prasicu koja je povelika i ne opire se.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља