среда, 16.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:47

Српско искуство у југословенској заједници

Аутор: В.Р.недеља, 02.12.2018. у 00:01

Краљ Александар Карађорђевић је 1. децембра 1918. у кући Крсмановића на Теразијама прокламовао Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. То је један од најзначајнијих датума у историји ова три народа.

„Политика” и Институт за савремену историју су тим поводом организовали округли сто на коме су историчари, професор Момчило Павловић, директор Института за савремену историју, Бојан Димитријевић, научни саветник, и Владимир Петровић, виши научни сарадник овог института, изнели своја виђења југословенског пројекта, а пре свега последица који је он имао по српски народ.

Зашто је Србија као једина земља победница и савезница у Великом рату изабрала уједињење са Словенцима и Хрватима, а не самостални пут? Да ли је то била трагична грешка или је југословенство дало нови квалитет српском народу? Да ли су и у чему грешиле српске елите? Да ли су и други народи од почетка мислили да је државна заједница најбољи оквир за њихову егзистенцију и зашто су Србе доживљавали као баук? Када је почео распад Југославије?

Ово су само неке од тема о којима су гости „Политике” дебатовали. Разговор је водио уредник у нашем листу Слободан Кљакић, а у њему су учестовали и наши новинари Јелена Церовина и Димитрије Буквић.

Шта су уважени историчари рекли на ову тему, читајте у данашњем штампаном издању „Политике”.


Коментари74
4b8b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Antic
Da ne duzim i da ne filozofiram,kod mene u selu se kaze:"Proveli smo se kao kuce na vasaru!!!"Po meni,to je celokupni opis naseg Jugoslovenskog iskustva.
Ivo Mušić
Stoji uglavnom većina napisanog.
Felipe
Jugoslavija je mogla opstati jedino kao autoritarni unitarni projekat jedinstvene jugoslovenske nacije koji bi ignorisao sve etnicke prerogative koji su postojali u trenutku njenog nastanka. Istu stvar su ucinili Nemci, Francuzi i Italijani i rezultati se vide na terenu. I kod njih su postojali otpori ujedinjenju ali su oni slomljeni, cesto i upotrebom sile. Jugoslaviji je za opstanak bio potreban jugoslovenski nacionalizam i jugoslovenska nacionalna svest a takve ideje nisu bas nesto narocito ozbiljno bile podrzane od strane niti prve niti druge jugoslovenske vlasti.
Milka
Pa šta je bila prva Jugoslavija ako ne autoritarni unitarni projekat koji je prerastao u diktaturu. Ne samo da su zabranjene 4 nacije (Crnogorci, Makedonci, Bošnjaci i Albanci) nego su bile zabranjene i levičarske partije (komunisti su na prvim opštim izborima uzeli 30%, a na lokalnim skoro sve gradove, među njima Beograd i Zagreb). Diktatura nije "radila" pa se prešlo na popuštanje i dogovaranje. Hrvati su dobili svoju banovinu, ali kasno, jer to Aleksandar I nije shvatao, zbog čega je ubijen. I druga Jugoslavija je počela kao autoritarna, ali narodi to nisu žeželi. Stiglo se do ustava 1974. koji je uzrokovao blago poboljšanje, ali ne dovoljno. 1989. je tražena konfederacija u kom slučaju bi se Jugoslavija održala, ali ne, Srbija je htela "demokratsku Jugoslaviju zasnovanu na osnovnom demokratskom načelu 1 čovek 1 glas". U državi sa preko 50% Srba to bi značilo dominaciju jedne nacije. Kad to nije prošlo, Srbija se izdvojila iz Jugoslavije svojim novim ustavom iz 1990. godine.
Препоручујем 6
Miloš
E zato, uverili smo se koliko jugoslovenstvo znači, i to kod pripadnika svih naroda. Krv nije voda. Prva Jugoslavija, da ne beše rata, imala je veće šanse da opstane od titoističke.
Препоручујем 7
Прикажи још одговора
Milka
Sve ovde može ovako ili onako. Teritorija bila austrougarska postala jugoslovenska. Vojska osvojila, međunarodna zajednica priznala. To bi u najkraćem bilo to. Ne važi samo kod Crne Gore koja je starija država od Srbije i imala je svoje, međunarodno priznate granice. Tu Karađorđevići nisu smeli da izvrše okupaciju. I ne samo to. Okupacija, likvidacija države, likvidacija dinastije, lividacija crkve. I na kraju, valjda da bi ponizio Crnogorce, rušenje Njegoševe kapele i postavljanje 3 x veće, pravljene od venčačkog mermera, posvećene mladom princu Petru II i svetom Georgiju. Od milijardu dinara ratne štete koju je međunarodna zajednica namenila Kraljevini Crmoj Gori, Karađorđevići, Pašić i Milan Stojadinović su ukrali 918 miliona.
милутин
Елитама у Београду и Загребу Југославија је послужила да спрече да се народи на овим просторима нормално разграниче, попут других европских народа.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља