понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:07

Падају провизије на платне картице

Аутор: Јована Рабреновићнедеља, 02.12.2018. у 11:44
(Фото Д. Јевремовић)

Међубанкарске провизије на платне картице почеле су да падају, а прва ће их снизити картичарска организација „Мастеркард”. Комисија за заштиту конкуренције објавила је да је „Мастеркард” спреман да добровољно преузме обавезу да измени висину међубанкарских накнада и то на 0,2 одсто вредности извршене трансакције дебитном картицом и 0,3 одсто вредности извршене трансакције кредитном картицом што ће примењивати од 17. децембра ове године.

Интересантно је да је предлог за смањење уследио након што је комисија покренула поступак против њих, а и након што је усвојен закон који ограничава висину међубанкарских накнада. Наиме, на предлог Народне банке (НБС) скупштина је у јуну усвојила Закон о међубанкарским накнадама. Овим законом, који ступа на снагу 17. децембра, међубанкарске провизије снижавају се фазно – најпре на 0,5 одсто за дебитне картице, односно на 0,6 одсто за кредитне картице, а од 17. јуна 2019. године међубанкарске накнаде ограничавају се на 0,2 одсто за дебитне картице, односно на 0,3 одсто по извршеној трансакцији за кредитне картице.

Другим речима картичарске организације ће и иначе по закону морати да смање провизије, а „Мастеркард” то чини шест месеци раније.

Комисија је покренула поступак и против „Визе” с истим образложењем да је нарушила правила конкуренције на тржишту у погледу висина трговачких накнада и тиме су се на удару антимонополиста нашла оба велика, а страна, картичарска система у Србији.

У Србији су међубанкарске накнаде тренутно вишеструко више него на тржиштима ЕУ, а после доношења поменутог закона биће на европском нивоу. Према подацима централне банке међубанкарске накнаде код „Визе” износиле су до 1,8 одсто, а код „Мастеркарда” до 2,2 одсто. Ове провизије чине и до 80 одсто укупних накнада за плаћање картицама. По основу употребе картица страних картичарских система годишње се из Србије одлије 30 милиона евра у иностранство по основу обраде трансакција, док банке зараде 2,5 милиона евра од издавања страних картица.

У НБС подсећају да су међубанкарске накнаде у картичном пословању изузетно значајан механизам којим картичне шеме стимулишу издавање картица сопственог бренда, али које директно утичу на трошкове свих учесника картичних плаћања – банке, трговце и кориснике картица, а посредно и на цене робе и услуга на тржишту. Због тога се и на најразвијенијим светским тржиштима преиспитује оправданост висине међубанкарских накнада код картичних плаћања.

– Ограничавањем висине међубанкарских накнада допринеће се појефтињењу картичних плаћања, чиме ће се створити могућност за смањење трговачких провизија, које трговци плаћају банкама, а које су се преливале на цене производа и услуга и плаћали су их сви грађани. Услед снижавања трошкова картичних плаћања, очекиван је раст учешћа безготовинских плаћања у укупним плаћањима, са свим пратећим позитивним макроекономским ефектима. Овим законским решењем допринеће се и повећању транспарентности, јер ће банке прихватиоци бити у обавези да јасно, при уговарању услуге, трговцима пруже информацију о висини трговачке провизије, међубанкарским накнадама и трошковима према картичним системима плаћања. Поред тога, трговци ће бити у прилици да врше избор платних картица које ће прихватати на продајном месту, узимајући у обзир трошкове које им ствара употреба појединих врста платних картица, кажу у НБС.


Коментари11
a657f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боривоје Банковић
Готовина је роба без премца. Извадите новац из џепа, платите, идете даље. Не кошта ништа. Брже, јефтиније и ефикасније не постоји. Иза картица стоји скупа и компликована технологија и довољно је да нестане струје или да не раде телефони, па да останате без динара иако можда имате милионе у банци. Готовина је слобода, картице су робовање банкама на које нас држава приморава.
Zoran
Kad bi u Americi naplacivali proviziju na provlacenje katica niko ne bi koristio katrice.
Zoran
Nije svuda u svetu, u Srbiji nije tako. U Srbiji svi placaju.:)
Препоручујем 4
Саша Микић
@Zoran Коментарисати нешто у шта се не разумете је сасвим неумесно. @Beogradjanin Schwabenländle У праву сте само уз један додатак да сви продавци тај свој губитак надокнађују кроз цену производа, тако да се опет све сваљује на леђа купцу.
Препоручујем 12
Прикажи још одговора
Mile
Kao prvo , zasto odmah ne ukinu tu provizju ili je svedu na minimum, zasto FAZNO ? Da li mozda zbog toga da mogu jos malo da pljackaju ?
Бранислав Станојловић
Анахронизам! Овде у Уједињеном Краљевству НЕМА "међубанкарске провизије. Узгред буди речено, зашто све СРПСКЕ банке морају да имају "посреднике" из 4ог Рајха који закидају при преносу фондова?
Саша Микић
Одакле вам то? Баш су ''Виза'' и ''Мастеркард'' у САД и Европи изгубиле спорове који су против њих покренути по антимонополским законима. После тога су провизије пале на 0,2% и 0,3% и отворио се пут и другим картичарским системима да нуде своје услуге по мањим провизијама. Нисмо ми ништа ново измислили што не постоји другде у свету, па и у Великој Британији. Једина разлика је што нас те исте ''светске'' банке, које послују и код нас, ''деру'' више него остатак Европе.
Препоручујем 12
saaale
Kada će na red doći preispitivanje cena platnog prometa firmi. Tu nas deru. Npr troskovi uplate pazara i placanja robe za neku manju prodavnicu, farbaricu ili tako nešto su godišnje kostaju vlasnike oko 200.000 dinara.
Zoran
Mi imamo privatnu ordinaciju u Americi i stavljamo pare koje zaradimo. Ne naplacuju nista. Kad kupimo robu koju trosim za ordinaciju, sto bih ja placao nesto drzavi. Cak sta vise....pokupujemo gomilu stvaro KAO za ordinaciju, a u sustini su za kucu, i sve to od BRUTO zarade. Kad idemo kod lekara ili zubara placamo do BRUTO zarade. Pa u Americi treba otvoriti privatno samo da bi placao od bruto.:) Ne moze bas sve, beznin, hrana,...ali masa moze.
Препоручујем 10
milica
....Sto znaci da te firme dobro posluju jer je to svega 0.25 % sveukupnog prometa a kako marže idu i do 5o% sami racunajte koliko vlasnici tj uplatioci pazara stvarno zaradjuju uzevsi u obzir i sivu zonu koja moze da zahvati i 30% poslovanja...
Препоручујем 12

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља