петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Сиромашна периферија Европе школује лекаре за богати Запад

Потрошња на здравство по становнику драстично варира унутар ЕУ, од 816 евра годишње у Румунији до преко 4.000 евра у Луксембургу и Немачкој, па лекари и сестре одлазе тамо где су боље плаћени
Аутор: Јелена Кавајанедеља, 02.12.2018. у 15:00
Егзодусом сестара и доктора највише су поред нових чланица погођене Грчка и Португалија (Фото Пиксабеј)

Слобода кретања, важан део темеља на ком почива Европска унија, постала је проблем за најсиромашније чланице када је у питању здравствена нега. Лекари и медицинске сестре крећу се више него други професионалци, и то углавном у правцу исток–запад, из сиромашнијих у богатије земље. Портал „Политико” анализирао је податке Европске комисије и установио да је „егзодус” лекара посебно изражен у источној и јужној Европи, које практично школују лекаре да лече богатије комшије.

Наводи се пример Естонца Ингмара Линдстрома, који је 2001. дипломирао медицину у својој земљи, али како с платом од 600 евра месечно није могао да плати рачуне, довољно је било да се пресели само 200 километара северније – у Финску – да учетворостручи примања. Сећа се да је у време када је дипломирао из сваке генерације 30 до 40 одсто дипломаца одлазило из земље.

Школовање лекара је дуг и скуп процес, а када дипломирају нису у свакој земљи исто награђени. Потрошња за здравство по становнику драстично варира унутар ЕУ, од 816 евра годишње у Румунији до преко 4.000 евра у Луксембургу, Немачкој и другим западноевропским земљама, па лекари и сестре одлазе тамо где су боље плаћени. Естонија је 2004. пред улазак у ЕУ имала 4.312 лекара, а у међувремену се 1.800 иселило у иностранство. Национално удружење породичних лекара је 2011. упозорило да прети будућност у којој неће бити породичног лекара у пречнику од 100 километара.

Из Румуније се од 2009. до 2015. иселила половина лекара. Неколико година пошто је Пољска постала чланица ЕУ, више од 60 одсто студената медицине пете и шесте године планирало је да посао тражи у иностранству. Словачка је, када се придружила ЕУ 2004, имала 15.000 лекара, а у међувремену је изгубила 3.800.

Егзодусом сестара и доктора највише су поред нових чланица погођене Грчка и Португалија. Европски лекари су уз то још све старији, сваки трећи је 2014. имао 55 и више година, што значи да ће до 2020. више од 60.000 сваке године одлазити у пензију.

Естонац Линдстром сећа се да је пре пресељења у Финску осећао притисак у естонским медијима да треба да остане у земљи која му је платила школовање, али је он протумачио ниску плату као једну врсту дозволе да оде.

Естонија је у међувремену поправила ситуацију. Почела је да запошљава лекаре из Русије и подигла плате у здравству. Линдрстром, који се када су му деца пошла у школу вратио у домовину и запослио као лекар, сагледао је још неке разлике. На пример, у Финској лекар у смени прегледа 15 пацијената и ако му најаве 16. почне да гунђа, док у Естонији колега прегледа по 30 и не буни се.

И друге земље су тражиле решења за горући проблем несташице здравствених радника, понеке уз финансијску подршку ЕУ. Мађарско министарство за људске ресурсе упозорило је 2016. да би земља за 10 година могла да остане без половине од 6.500 породичних лекара јер ће емигрирати или отићи у пензију. Због тога је повећало издвајања за основне медицинске услуге и увело низ мера, од бесповратних позајмица појединачним докторима до отварања канцеларија за развој здравства уз субвенције ЕУ, наводи „Политико”.

Ограничити увоз лекара из земаља у развоју

Од богатијих домаћина очекује се да поступају одговорно како не би угрозили здравствене системе сиромашнијих земаља. Британско министарство здравља је 1999. увело стандарде „етичког запошљавања из иностранства” формирајући листу земаља у развоју из којих би требало ограничити „увоз” лекара и медицинских сестара. На њему је тада била и Хрватска из које је од приступања блоку 2013. године 570 лекара емигрирало, али и Југославија (у то време састављена од Србије и Црне Горе). Списак је ажуриран 2013, мада је Југославија остала на њему, поред БиХ и Македоније од екс-ју република.

ЕУ је у званичним документима потврдила да је одговорна да заштити земље које нису њене чланице од погоршања несташице лекара и сестара, али је у пракси олакшала миграције медицинским професијама. Пре две године је медицинским сестрама олакшан процес проналаска запослења на заједничком сајту, док је за докторе примена одложена, делимично и због политичке осетљивости увођења програма будући да неки здравствени системи кубуре са несташицом овог кадра.

И светска здравствена организација од 2010. има сличан кодекс који прописује да се не охрабрује активно запошљавање здравствених радника из земаља којима прети критична несташица овог кадра.


Коментари40
afcb3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
Nista se administrativnim zabranama postici nemoze. Ako nekoga papirom zadrzis ostace u zemlji nezadovoljan i time samo dolivas ulje na vatru . Lecice te frustriran lekar pa ce pogresiti ( a ti umreti ) ili nezadovoljan varioc ili inzenjer pa ce se nesto omaci pa mozda most ili zgrada kasnije srusiti . Resenje je u sredjivanju stvari kod kuce i prerasdodeli sredstava . Mora se uvesti red, rad , disciplina, ukinuti partokratija, ukinuti dvostruke standarde, kaznjavati pocinioce a ne izivljavati se nad nevinim ljudima ( izvrsioci ) i tako dalje . Kad bi se krenulo u tom pravcu narod bi to prepoznao i pola bi odustalo od selidbe jer bi videli makar malo svetla na kraju tunela . Ovako nema sanse. Srbija je zemlja nepravde , koja izvire iz svakog pedlja drzave . Ocita nepravda , svugde i uvek ali bas , nema ni trunke elementarne pravde i saosecanja. Sve je pravljeno da se unisti obican i posteni gradjanin i sve podredi kriminalnoj samozvanoj eliti na vlasti . Nekad su ih zvali kriminalci.
Bane L.
Rešenje je jednostavno. Vidi se koliko zdravstvene ustanove mogu zaposliti kadrova godišnje i toliko se besplatnih školovanja dodeli najboljim učenicima koji su spremni uz garantovano zaposlenje potpisati dugoročni ugovor. Ostali plaćaju školovanje posle kojeg su slobodni ići gde hoće. Kupili su znanje pa nek rade sa njim šta hoće. Pošteno. Sobzirom na sadašnje "kadrove" koji pružaju usluge na nivou "ne daj bože da padneš njima u ruke". A vade se rečenicom "Za šta sam ja išao/la u školu"? Kao da su bili u rudniku a ne na poklonjenom znanju koje im se davalo na tacnu. Nećemo ni primetiti da ih nema. Ili možda hoćemo ali u pozitivnom smislu. Pun mi je njihove bahatosti. Inače je njihova "stručnost" i bahatost su glavni razlozi što sam ceo svoj život sam svoj lekar. Trebali su mi samo jednom u životu. Da mi stave gips na polomljenu ruku. Skinuo sam ga sam sa makazama za lim. Ovo inače važi za sve visoke struke. Ne samo za medicinu.
Zahvalan
Ne razumem kako to država plaća. Odakle državi pare. Čiji su roditelji finansirali tu državu poslednjih 50 godina. Uzmu ti pare strpaju u svoje džepove i treba još da im se zahvalis. Hahah. Bravo
stolek
Moj punac ,koji je otišo u penziju, pregleda 120 za smjenu i nije se bunio. Ali zato kad je otišao u penziju dobio 320 ojra iste, pa ti vidi da li ćeš da ostaneš .
Marko Lopušina
Istina o seobi najvrednijeg srpskog bogastva, pametnih ljudi, je zapisana u naučnim istraživanjima. Školovanje jednog diplomca u Srbiji košta najmanje 300.000 evra. Od početka devedesetih iselilo se u svet 300.000 stručnjaka. To znači da je Srbija Zapadu poklonila pamet vrednu 9 milijardi evra. To je posledica dvostrukog pogrešnog pristupa proiblemu migracija srpske pameti. Prvo, u matici ih niko ne zaustavlja da odu, nuđenjem posla i boljih plata, i drugo kada odu, niko ih ne poziva da se vrate i podele novu evropsku pamet iz svoje struke sa nama. U Srbiji su prioritetne ličnosti stranci, investitori, razni stručnjaci, inače polovljaci, neki mirotvorci. Prostor iseljenih pametnih ljudi i uspešnih privrednika iz dijaspore je sužen, jer je neko rekao da za njih ovde nema mesta. Rešenje problema je u tome da se opšte siromaštvo Srbije smanji, da se plate povećaju, na primer, medicinarima, da se bogata dijaspora pozove u pomoć da pomogne i novcem i svojom zapadnom pameću.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља