понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:39

Хероји у иконостасу

Чувена уметничка група Ирвин представила је портрете хероја НОБ-а, дајући им специјалне, нове рамове, нова значења и нове емоције
Аутор: Марија Ђорђевићнедеља, 02.12.2018. у 13:54
Пoставка изложбе у Музеју савремене уметности Републике Српске (Фото Јака Бабник)

Од нашег специјалног извештача
Бањалука – Марија Бурсаћ, Владимир Перић Валтер, Слободан Принцип Сељо, Радојка Лакић, Славиша Вајнер Чича, Веселин Маслеша... само су нека од познатих имена народних хероја чији су портрети изложени у Музеју савремене уметности Републике Српске у Бањалуци у оквиру изложбе Was ist Kunst Bosnia and Herzegovina / Хероји 1941–1945, словеначке уметничке групе Ирвин (Irwin). Изложба је, симболично, отворена 29. новембра, на некадашњи Дан Републике.

Ирвин – један од најинтригантнијих уметничких колектива источне Европе је за своје прво представљање у Бањалуци изабрао око 90 портрета народних хероја, бораца из времена НОБ-а који се 80 година чувају у депоима Историјског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, а насликали су их уметници из периода социјалистичког реализма у периоду од 1948. до 1953. године. Међу ауторима портрета су и Војин Димитријевић, Богић Рисимовић Рисим и бројни познати и мање познати уметници.

Портрети хероја постављени су у дугим низовима на зидовима музеја попут соцреалистичког иконостаса. С обзиром на то да су извучени из депоа некадашњег Музеја револуције у Сарајеву били су и оштећени па је њихова рестаурација због финансијских тешкоћа потпомогнута добровољним прилозима грађана Сарајева. Специфичност и посебно значење овим портретима дају специјално дизајнирани тешки, црни рамови које је само за ову прилику израдила уметничка група Ирвин.

„Пре седам година заједно са Михаелом Фером, кустосом из Берлина, радили смо изложбу босанског соцреализма у Историјском музеју у Сарајеву и тада смо пронашли ове слике. Привукли су нас не само портрети хероја него и чињеница да је реч о некој врсти споменика социјализма који чучи заборављен. А то је све наша, заједничка, југословенска прича. Ирвин је дизајнирао све рамове на чијим су угловима реплике са споменика вајара Стојанa Батића који је радио у Словенији најпре у стилу соцреализма, али је убрзо раскинуо са овим уметничким усмерењем. Ирвинови рамови нису декорација, они су део слике која се на тај начин креће између два значења и чини једну нову конструкцију”, каже Миран Мохар, члан Ирвина.

Изложбу је отворила Сарита Вујковић, директорка Музеја савремене уметности Републике Српске, подсетивши да је ово трећи пут како портрети хероја излазе пред публику. Први пут је то било пре 50 година, потом 2011. у Сарајеву и сада у Бањалуци. И стручној и широј јавности били су дуго готово непознати.

Публици се обратио и професор др Мишко Шуваковић, теоретичар уметности и аутор текста у каталогу изложбе. Он је истакао чињеницу да су  на овим сликама социјалистичког реализма интервенисали савремени уметници тако што су им дали нове рамове који би, како је рекао, овако црни, барокни, у оно социјалистичко време сигурно иритирали и стручну и ширу јавност.

„Из далеког заборава извучени су портрети народних хероја. Настали су у историјском периоду социјалистичког реализма који је веома кратко трајао у некадашњој Југославији и већ у другој половини педесетих година било је срамота међу уметницима, историчарима уметности говорити о социјалистичком реализму. У том смислу ове слике су извучене из двоструке и троструке прошлости. Постављене су као авет, као оживљавање сабласти једног великог рата, великог хероизма. Гледајући ове портрете остајемо запитани да ли је ово апологија херојима или деконструкција хероја? Да ли је ово дивљење онима који су сањали нови свет или је то цинизам оних који знају да бољи свет никада неће настати”, рекао је Мишко Шуваковић.

Словеначка уметничка група Ирвин коју чине Душан Мандић, Миран Мохар, Роман Урањек, Борут Вогелник и Андреј Савски данас је незаобилазно име у свету савремене уметности. Излагали су у најзначајнијим светским музејима: МОМА (Њујорк), Бобур (Париз), Државни музеј модерне уметности (Москва)... Основани су 1983. године, а са музичком групом Лајбах, дизајнерским одсеком Нови колективизам и театарском групом Сестре Сципио Нашица чинили су део чувеног уметничког покрета „Ное словенише кунст” (НСК). Њихова тактика није била директно критиковање државе и њене идеологије. Напротив, била је присвајање елемената позајмљених из званичне идеологије, поигравање њима, а у циљу поткопавања владајућег система.


Коментари8
22541
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rajko Nenadic
Portreti komunista naslikani u periodu 1948.-1953. cuvaju se vec 80 godina u Istorijskom Muzeju u Sarajevu?! Slike stare 65-70 godina, eto cuvaju se vec 80 godina. Poceli su da ih cuvaju jos pre nego sto su naslikane jer su vec od 1938. godine (od pre 80 godina) u Istorijskom Muzeju. Eto, nije bilo nikada ni Kraljevine Jugoslavije, uvek su tu u Bosni bili komunisti. Ne Srbi, molicu. Ko kaze da je tzv. ustanak digbut 27. jula 1941., praznik koji je slavljen decenijama u BiH? Ustanak je bio stalni, a naslikani "heroji" su zasluzili taj epitet jos 1938. ili pre toga. Neverovatno, ali ne i neocekivano.
Politiko, malo demokratije
Niste mi pustili k0mentar. Zašto? Ponovo ću da kažem, Šuvaković nema pojma, nikakva to nije dekonstrukcija nego portreti heroja mučenika koji su izginuli da Švabo ne bi pregazio ove ostale. Hvala mladim umetnicima na izložbi, konačno se neko setio da smo imali divnu zemlju koja je nastala 29. novembra 1943. na krvi i kostima izginulih. Večna Slava i Nezaborav Mrtvim Herojima. Ko istoriju ne pamti, ona mu se ponovi.
Бранислав Станојловић
Нама Србима нису потребни ти комунистички антисрпски злочинци. Ако су Словенцима мили, нека их задрже у Корошецовој земљи.
Milka
Jes bolan, potpuno se slažem sa komentarima. U Banjoj Luci, Republika Srpska, nema mesta portretima narodnioh heroja NOB. U gradu u kome bulevari nose imena Draže Mihailovića, Momčila Đujića i Lazara Tešanovića, stvarno je licemerno.
Milanko Gačić
Ako niko pametniji sa normalnijim komentarom nije imao da se javi, nisu morala ni ova dvojica. Oni ne vide ovde domen umetnosti već priliku da pokažu nakaznu brigu za Srpstvo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља