среда, 16.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:24
ИЗ СТАРИХ РИЗНИЦА

Протокол је надживео Југославију

Крсмановићева кућа, зграда у београдској Улици краља Милана, сада Теразије бр. 38, ушла је у историју као место у коме је створена нова држава, Краљевина Срва, Хрвата и Словенаца
Аутор: Бранко Богдановићпонедељак, 03.12.2018. у 11:56
Цртежи Јована Илкића екстеријера и ентеријера зграде Марка Марковића (Фотографије из архиве Б. Богдановића)

Српска војска је Београд ослободила 1. новембра 1918. године, десет дана пре успостављања општег примирја. Но војска је наставила ослобађање и осталих крајева Аустроугарске, насељених словенским становништвом, а пред владом је стајала коначна реализација планова зацртаних још Нишком и Крфском декларацијом о стварању нове, заједничке државе.

До тада, на територији Аустроугарске, у свим земљама словенског становништва власт су привремено преузели представници народа.

Уједињење са Србијом

У Загребу је 6. октобра 1918. образовано Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба, које је преузело вођство, раскинуло везе са Аустријском царевином и Краљевином Угарском и 1. новембра основало Владу Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба. У Љубљани је Народни свет, 29. октобра 1918. прогласио отцепљење Словеније од Аустроугарске и уједињење са браћом Хрватима и Србима у једну државу. Управу словеначких земаља преузела је Народна влада СХС. Народну владу за Босну и Херцеговину именовао је 2. новембра 1918. Главни одбор Народног вијећа за Босну и Херцеговину.

Нешто касније, 25. новембра 1918, Српски народни одбор у Новом Саду, основан 3. новембра, сазвао је Велику народну скупштину Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, на којој је донета одлука о уједињењу тих области са Србијом. У Подгорици је 26. новембра 1918. одржана Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори (Подгоричка скупштина), која је лишила престола краља Николу Петровића и одлучила да се уједини са Србијом под династијом Карађорђевића.

Са српском војском у Београд је 1. новембра међу првима ушао и осведочени пријатељ српског народа др Арчибалд Рајс. Његова сведочења о непријатељским злочинима током рата и окупације представљала су драгоцени материјал у корист Србије на предстојећој мировној конференцији.

У циљу решавања војно-политичких питања и потписивања мира са Мађарском, у Београд је 7. новембра у 17 часова стигао врховни командант савезничких армија на Солунском фронту генерал Луј Франше д’ Епере и сместио се у Позоришној (Француској) улици.

Проглашење Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918.

Истога дана у престоницу је са одељењем Врховне команде стигао и начелник Штаба Врховне команде војвода Живојин Мишић. Практично, у Београду се нашла већина личности одговорних за даљи исход рата и будућу судбину државе.

Споменик културе
И предратна и послератна Србија слагале су се у вредновању ове куће. У периоду између Првог и Другог светског рата, третирана је као значајан споменик и Уредбом о заштити београдских старина из 1935. године предлагана за заштиту, за шта се посебно залагао познати српски писац Бранислав Нушић. Коначно, објекат је 1964. уписан у Регистар споменика културе.

Врховни командант престолонаследник Александар у Београд је стигао 9. новембра. Дочекао га је командант Дунавске дивизије пуковник Милоје Милојевић и отпратио до свечане трибине где се налазио Општински одбор на челу са председником општине Костом Главинићем. Након говора Александар се поздравио са француским војним аташеом код наше војске мајорем Карбонијеом, као и британским потпуковником Маком Конелом, замеником шефа мисије код савезничке војске.

Званична резиденција до 1922.

Мак Конел је на дан ослобођења Београда, са циљем да дочека Александра, из Солуна за само 4,5 часа долетео авионом којим је лично пилотирао. Са њим је била кнегиња Вера Наришкина, управница болнице милосрдних сестара, као и др Арчибалд Рајс. Оболелог војводу Петра Бојовића замењивао је пуковник Емило Белић, начелник штаба Прве армије. Поворка се потом упутила Кнез Михаиловом улицом до Саборне цркве, где је престолонаследника дочекао архимандрит Платон (Јовановић).

Пошто је Двор био руиниран и неподобан за смештај, за престолонаследника је одабран привремени смештај (а тиме и Двор) у „Крсмановићевој кући” у Улици краља Милана бр. 29. (непосредно после рата преименованој и пренумерисаној у Престолонаследников трг бр. 38, сада Теразије бр. 38).

Кућа Крсмановића, разгледница са почетка 20. века

Овај објекат је изграђен 1885. године према пројекту архитекте Јована Илкића за београдског трговца Марка Марковића. Орешковић је 1898. године, на јавној лицитацији кућу продао браћи Димитрију и Алекси Крсмановићу. По деоби међу браћом, кућа је припала Алекси, који је у њој живео све до своје смрти, 1914. Он је тестаментом целокупну имовину, укључујући и зграду у Краља Милана, оставио држави. Тако је, као довољно репрезентативан, објекат привремено уступљен престолонаследнику. Тиме је „Крсмановића кућа” ушла у историју као место у коме је створена нова држава, Краљевина СХС (Југославија). Зграда у којој је објављено уједињење, надживела је државу која је у њој створена. 

Алекса Крсмановић

Кад се будући краљ нове државе коначно нашао у Београду, према новој престоници се 27. новембра 1918. године упутила делегација Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба, коју је чинило 28 чланова. Са собом су донели Загребачку резолуцију од 11. новембра. Како је Железнички мост био срушен, командант места потпуковник Божидар Туцаковић са чланом Већа, др Николом Фугером, 28. новембра је припремио дочек делегације из Загреба у Земуну. Воз је у Земун стигао 29. новембра у један сат по поноћи. Зауставио се код пристаништа, одакле су гости одвезени у хотел „Централ” на банкет. У 11.15 часова делегација је бродом „Радецки” пребачена у Београд. На дочеку, на савском пристаништу „Београдско певачко друштво” отпевало је „Напреј застава славе”, Симона и Даворина Јенка, свечану песму која ће постати саставни део химне Краљевина СХС и Југославије.

Кућа је представљала званичну краљеву резиденцију до 1922, када је завршена реконструкција двора. Зграду су под закуп узели Милорад Савић и Иван Обрадовић и у њој отворили реномирани ресторан „Клериџ”.

Биоскоп у историјском здању

У „Крсмановићевој кући” су се након 1922. одвијале и бројне биоскопске и друге представе. Од 24. маја 1930. до 1 маја 1931. у ресторану се, наиме, налазио биоскоп „Адрија”. Закуп је, међутим, раскинут после пет година, јер се сматрало да забављачки карактер намене деградира историјски значај зграде. Од 1934. године, па до Другог светског рата овде је био смештен и „Савез сокола Краљевине Југославије”. По завршетку Другог светског рата, објекат је национализован и у њега смештен Омладински дом Првог рејона Београда.

Ипак, зграда је након рата највише била позната по томе што се у њој три деценије налазио Протокол Савезног секретаријата за иностране послове СФРЈ и Дипломатски клуб. Управо из тог разлога, ова грађевина је годинама називана „Зградом протокола”. Протокол је исељен са овог места 1979. године.


Проглашење уједињења

За утврђивање начина како да се прогласи уједињење, образован је шесточлани одбор у који су ушли Анте Павелић (старији), Светозар Прибичевић и Јосип Смодлака као представници Народног вијећа, те Стојан Протић, Љубомир Јовановић и Момчило Нинчић у име Владе Краљевине Србије. Одбор је формулисао „Адресу” о уједињењу свих југословенских области са Србијом у јединствену државу у којој ће владарску власт вршити династија Карађорђевић. Документ је коначно усаглашен у вечерњим часовима 1. децембра 1918, па је веће у 20 часова примљено у сали „Крсмановића куће”. Изасланици су се распоредили у полукругу, испред кога је стајао председник Павелић, а насупрот стао је престолонаследник, окружен министрима Протићем, Јовановићем и Нинчићем. Тада је Павелић прочитао „Адресу”. Александар је са захвалношћу, „у име Њ. В. Краља Петра, прихватио Адресу и прогласио уједињење. У говору је истакао да ће „бити краљ само слободним грађанима”, нове државе, те да ће „затражити сарадњу свих представника за образовање владе, која ће представљати целу уједињену отаџбину”. Посланици су одушевљено поздравили говор сада већ престолонаследника Краљевства СХС, након чега је приређен „серкл”.


Коментари1
446fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos Petrovic
Bolje da nisam ni saznao. Sad ću svaki put kad prođem pored tog starog zdanja, umesto da se divim lepoti zgrade - imati asocijajcije na tu tragičnu grešku stvaranja Jugoslavije

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља