понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:37

Француска враћа заплењене уметнине у Бенин

Аутор: Милица Димитријевићпонедељак, 03.12.2018. у 14:53
Музеј кеја Бранли у Паризу Фото Карибо (CC BY-SA 2.5)

Француски председник Емануел Макрон донео јe одлуку да се Бенину „без одлагања” врате уметничка дела која се у музејима његове земље налазе, а која су ту доспела након што их је француска војска 1892. запленила, чиме је направио својеврстан преседан који би на сличан чин могао да натера и друге некадашње велике колонијалне силе.

Наиме, како пише АФП, након што је Бенин затражио реституцију поменутог блага, а што је по постојећим француским законима стриктно забрањено, Макрон је лично наручио истраживање на ту тему, а реч је о 26 краљевских скулптура које се чувају у париском Музеју кеја Бранли (који је посвећен урођеничкој уметности Африке, Азије, Океаније и Америкe). Пошто је добио све податке, шеф француске државе предложио је да се током следеће године у Паризу званично састану афричка и европска страна како би била дефинисана правила најављене размене, при чему је из његовог кабинета наглашено да би музеји требало да буду кључне институције у том процесу, а да ово не би требало да буде ни изолован, а ни симболичан случај.

Штавише, у извештају који му је достављен на ову тему предложено је и да се донесе закон који би омогућио повратак на хиљаде вредних предмета који су из Африке у Француску допремљени у доба колонијалних освајања, а што би државе са тог континента могле да затраже. У том смислу, како наводе француски медији, били би утврђени и јасни услови, почев од званичног захтева државе која тражи повраћај, преко прецизних информација које је потребно доставити о пореклу дела, али и доказа о постојању адекватних услова у земљи порекла како би артефакти могли да буду прихваћени. Истовремено, музеји из којих се дела враћају морали би што пре да оформе електронску базу података својих афричких колекција и да тако омогуће лакшу претрагу својих збирки. Макрон је сугерисао да би требало покренути опсежну сарадњу и са другим европским земљама које могу бити у сличној ситуацији, оцењујући да афричко наслеђе не би требало да се налази само у музејима и приватним колекцијама на Старом континенту.

До сада су слични случајеви решавани на различите начине, а у светлу постојања препрека на пољу правне регулативе, један од њих био је и такозвана дугорочна позајмица. Наиме, Етиопија је Уједињеном Краљевству послала реституциони захтев 2007, којим је затражен повратак на стотине вредних рукописа и других артефаката који су опљачкани и однети из те земље после 1868. и сада се налазе на различитим местима на Острву, укључујући и Краљевску библиотеку у дворцу Виндзор, али је то одбијено. Компромис је понуђен у виду поменуте позајмице, па је у априлу ове године, у време одржавања изложбе „Магдала”, на којој је представљен један број етиопљанских дела, лондонски Викторија и Алберт музеј одлучио да део предмета која су Британци однели из Етиопије пре 150 година привремено врати у земљу порекла ради тамошњег излагања, на шта су Етиопљани пристали, писао је тада „Гардијан”.

Иако није у вези са Африком, већ са Грчком, једном од европских земаља, познат је и чувени случај „Партенонских драгуља” – дела која су две хиљаде година стајала на атинском Акропољу пре него што их је британски дипломата лорд Елгин пре 200 година из Грчке пренео у Британију. Иако је Елгин, како је обавештавао АФП, имао дозволу да изнесе дела из Отоманског царства које је тада владало Грчком, Атина њихово преношење сматра кривичним делом и није одустала од идеје да их врати будући да се Грци нису сложили са тадашњим његовим намерама. Процес решавања овог проблема још увек траје.


Коментари11
c03d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

SLobodan Mikavica
Slazem se potpuno za vracanje istoriskog blaga , ali treba imati u vidu sta bi bilo od toga da to blago nije skolonjeno i cuvano, Ko ce to da plati? Sve ove zemlje sada kada je to sve spaseno i konzervirano, dobijaju svoje nasledje bez mnogo brige. Sjecam se negde osamdesetih godina u jednoj od takvih zemalja posetio sam muzej u jednoj provinciji, njegov sluzbenik mi je ponudio za malu cenu jedan od eksponata.
Vladislav Marjanovic
Pravda je zadovoljena. Sada krece velika umetnicka seoba ka postojbinama. Kostace teske pare, a mozda i jos vise ukoliko u maticnim zemljama ne postoje odgovarajuci, savremeno opremljeni muzejski objekti koji bi ih zastitili od propadanja. Jos kako je stanje u tim zemljama uglavnom "rovito", preti im i organizovano unistavanje u ime kojekakvih fundamentalistickih ideologija i zbrinjavanje "na sigurnom mestu" u vilama kojekakvih novokomponovanih politicara i oligarha ili, u najboljem slucaju, aukcija. S obzirom da su umetnicka dela ne samo svojina odredjenih naroda vec i covecanstva, trebalo bi ili utvrditi medjunarodne norme za njihovo cuvanje i restauraciju kao preduslov za povracaj ili ih zadrzati tamo gde su bez obzira kako su u davnoj proslosti tamo dospela jer u razvijenim zemljama, koje ih najvise poseduju, postoje ipak bolje mogucnosti da se one ocuvaju za potomstvo nego u nerazvijenim. Opsti interes mora da prethodi nacional(istick)im, a pogotovu privatnim.
Luj Adamic
@Marko Znaci tebi bi bilo svejedno da npr. statua Miloska Venera propadne ako zemlja porekla ne moze da je cuva kao sto Luvr moze. Ili ako se ispostavi da je Mona Lisa na neposten nacin dospela i isti muzej, neka propadne. Jel' tako? Nije tako!!!!
Препоручујем 2
Боривоје Банковић
Да видимо да ли сам вас добро разумео. Рецимо, ви имате сачувану породичну икону са почетка XIX века, па вам је ја украдем. Онда ја нећу да вам је вратим јер су услови за чување у мом стану бољи од оних у вашем, сумњам да ћете је ви продати, а постоји о могућност да она буде уништена ако се ви напијете па се потучете са супругом. И зато би требало да утврдимо норме које треба да испуните да бих ја пристао да вам вратим вашу својину. Јер ваша икона је својина човечанства, чије интересе управо ја најбоље заступам. Тако некако сте хтели да кажете? Није вам пало на памет да ни ви ни бивше колонијалне силе нисте позвани да одређујете ко ће и како да се односи према свом културном наслеђу? Изузетно надмен став господине Марјановићу.
Препоручујем 19
Прикажи још одговора
Baba
Konačno! Za svaku pohvalu - ako se to dogodi. A kada bi, na primer Britanci SVIMA vratili artefakte koje su pokupili, ukrali, prošvercovali, kupili za beznačajne sume itd., Britanski muzej (i drugi) bi se smanjio na 1/4, pa bi morao se iseli u mnogo manji odgovarajući objekat.
Боривоје Банковић
@ Миливоје Радаковић: Поштено од људи који нису имали право да их продају, као у грчком случају, или за шаку стаклених ђинђува од оних који нису разумели концепт уметничког добра и његову вредност. У ве­ћи­ни др­жа­ва са европско-континенталним правним системом по­сто­ји прин­цип „пре­ко­мер­ног оште­ће­ња”. То зна­чи да ако мене Миливоје Радаковић или какав поштени Британац доведу у заблуду да продам за пет хиља­да евра не­што што вре­ди сто хи­ља­да, мо­гу то да поништим пред су­дом, јер сам дао не­ку ве­ли­ку вред­ност за неадекватне па­ре. У англосаксонском правном систему тако не постоји. То је мера поштења по којој су Британци „куповали” туђу баштину по свету.
Препоручујем 12
Миливоје Радаковић
Британија никада неће "вратити" ништа од културних добара које су поштено купили.
Препоручујем 5
Zoran
Nisu to ZAPLENJNA umetnicka dela, nego OTETA.
Михајло Јовановић
За Миливоја Радаковића: Куповина уметничких дела и националног блага непроцењиве вредности од оних који не схватају њен значај и не разумеју њену вредност није поштена трговина, већ ПРЕВАРА најгоре врсте. Иначе, све се плашим да је Британцима до културе. Цене они само моћ и могућност профита.
Препоручујем 0
Миливоје Радаковић
Не, Зоране. Једино отето илити заплењено благо у Британском музеју је оно које су Енглези отели Наполеоновим Французима, а све остало је поштено плаћено. Они који културу цене су је купили од оних који је багателишу...
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља