петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:27

Западни Балкан као спас за немачке старачке домове

понедељак, 03.12.2018. у 15:43
(Фото Пиксабеј)

БЕРЛИН – Немачки министар здравства Јенс Шпан најавио је појачано усељавање људи са западног Балкана који се баве неговатељством, како би смањио несташицу те радне снаге у земљи, али, многи његоватељи из ових земаља су већ у Немачкој, констатује Дојче веле.

Дуго игнорисани проблем мањка стручног особља у сектору неге је дошао и до највиших политичких слојева, наводи се у тексту.

У коалиционом уговору демохришћанско-социјалдемократске владе стоји да би требало отворити 8.000 нових радних места у сектору неге, а у међувремену се говори о најмање 13.000.

Међутим, то неће бити довољно јер је стварност много драматичнија: већ сад је 36.000 радних места у овом сектору непопуњено, од тога 15 000 у старачким домовима.

Ситуација је још гора када је реч о приватној нези. Према прогнозама број особа које ће бити зависне од туђе неге ће се са тренутних 2,86 милиона до 2060. готово удвостручити на 4,5 милиона, преноси Танјуг.

Шпан је сада предложио конкретан план за ублажавање кризе.

Један од предлога се односи и на финансирање образовања неговатеља у иностранству немачким новцем.

„За ове потребе је додатно одобрено девет милиона евра”, рекао је Шпан.

Будући неговатељи би код куће требало да науче и немачки како би, како каже Шпан, одмах на крају образовања могли да започну с радом у Немачкој.

У земљама западног Балкана које су се нашле на министровој листи, ова иницијатива је за сада примљена са задршком.

Македонске власти примећују да овакве иницијативе додатно подстичу исељавање младих, способних и добро образованих грађана.

Исељавање је ионако на алармантно високом нивоу у Македонији и земљама региона и овакво решење не доноси ништа позитивно.

Слична је ситуација и у осталим деловима западног Балкана.

У Србији, Босни и Херцеговини, или на Косову десетине хиљада људи чекају прилику да се домогну Запада. Испред конзулата дуге колоне оних који чекају на радне визе. Школе страних језика раде пуном паром. Најпопуларнији језик је немачки, а занимање је толико да се чак нуде курсеви у 23 сата.

Посредничке агенције такође пуне благајне: за посредовање једне медицинске сестре, немачке клинике плаћају и по 5.000 евра премије. Они који траже посао такође плаћају.

Ситуација је слична и у Хрватској. С обзиром да је земља од 2013. у ЕУ, за већину земаља чланица грађанима Хрватске не треба радна дозвола.

Читави делови земље су опустошени. Притом многима није само до пуке зараде, него одлазе због друштвених и политичких услова и опште атмосфере безнађа.

Гледано из угла Немачке оваква миграција радне снаге значи двоструку добит: попуњавају се празнине на тржишту рада, и добијају стручњаци у чије образовање није уложено скоро ништа.

У македонском министарству здравства верују да су пронашли начин како да сви профитирају од тренутног стања.

Они предлажу неку врсту ротације током које би македонско здравствено особље неко време, рецимо шест месеци, проводило у Немачкој. Тиме би лекари стицали нова знања али и зарадили. Након тога би се вратити у Македонију која је инвестирала и њихово образовање и која би тако профитирала од нових искустава својих здравствених радника.

У Македонији решење проблема виде и у ширем, регионалном приступу.

„Мислимо да би све земље региона требало заједнички да преговарају с Немачком и тако постигну ротацијски принцип”, рекао је македонски министар здравства Венко Филипче за Дојче веле.


Коментари39
269d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Burdus
Ma neka oni donesu zakon o eutanaziji.
Предраг Вулин
Наше медицинске сестре су најбоље и најлепше на целом Свету.
Vladimir
Ja oženio jednu lepu i riđokosu. Sada sam super i ništa mi nefali.
Препоручујем 2
Боба
Географски Србија је на источном мада би неки рекли централном Балкану. Флоскула "западни Балкан" коме у суштини припадају хрватска и словенија се међутим намерно користи да би се послала порука да је то део запада и да ове две вазалне државице као нису Балкан. Не вреди међутим, географија и историја а и политика нас стално гура тамо где припадамо - на исток. Као "запад" можемо да будемо само јефтина радна снага и то је то нажалост.
Владимир Матић
Након читања овога чланка, а поготову након пажљивог анализирања изузетно луцидних и стручних коментара, дошао сам до закључка да је неговање остарелих Немаца (овде или тамо, свеједно) у суштини једна велика развојна шанса Србије. Треба се, међутим, чувати Бугара и Македонаца, јер они воле да ударе слеђа (и једни и други), те ће сигурно покушати да нам одвуку наше драге Немце да их они негују. Стога, морамо бити опрезни и лукави !!!
Dragan Pik-lon
Postovana@Anka, deca zapadnjaka ce ucestalije posecivati roditelje u starackim domovima gde je lepa i cista priroda okolo.Sada u ovim ucmalim,maglovitim i hladnim domovima u kisovitoj Evropi im manje dolaze u posetu.Deca bi shvatila da je roditeljima penzionerima bolje da budu na permanentnom godisnjem odmoru nego da budu zatvoreni u celije sivih domova u hladnoj severnoj Evropi!Osim toga oni bi kod nas imali bolji zivotni standard nego u Nemackoj.Gde za svoju penziju ne mogu obezbediti ni tri obroka dnevno!!!
Muradin Rebronja
Moja kalkulacija govori da bi u nekom od naših hotela sa tri zvezdice u banjama i na planinama mogli da borave za 50 evra dnevno. Za smeštaj u jednokrevetnoj sobi 30 evra a u dvokrevetnim sobama 20 evra po osobi. Ostalo je za hranu da biraju šta, gde, kada i koliko će poručiti. Oni ionako ne jedu mnogo a ne bi trebali ništa od mesa, pogotovo nekakvih pršuta, sudžuka...da ih onda davi ko zmija žabu. Vala ni kajmak. Obilje voća, povrća, integralnih žitarica i koštunjavih plodova će zadovoljiti sve njihove potrebe za ishranom. Boravak u prirodi, na čistom vazduhu, uz laganu šetnju će ih učiniti zdravim i krepkim. Da, to je ta hrana po Hipokratovom načelu, da nam bude lek. I to baš da počne na brdovitom Balkanu. I, zašto da ne? za naše starije EU sugrađane i najpre poreklom sa Balkana. Kad ako ne sad?
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља