четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 03.12.2018. у 19:22 Живојин Ракочевић
„ПОЛИТИКА” ЈУЖНО ОД ИБРА

Призренски хлеб од српског брашна

На споменику кнезу Лазару у Косовској Митровици јуче је освануо транспарент (Фото Танјуг)

– Је ли добар хлеб?

– Нема бољег хлеба од призренског – одговара пекар у центру Призрена, а на питање што је скупљи него раније, кратко одговара: – Српско брашно. Још ће да поскупи.

Док у разговору меша екавицу и ијекавицу, тврди како је призренска вода пресудна за квалитет хлеба, и смеје се. У великим породицама и сиротињским срединама брашно и хлеб су основне намирнице и без њих се не може. Домаћин велике албанске породице прво мора да мисли на хлеб.

Одлука владе Рамуша Харадинаја прво је погодила те породице које живе у екстремном сиромаштву. Најновији извештај Уједињених нација на Косову говори да једна трећина становништва, 29,2 одсто, живи у релативном сиромаштву, а 8,2 одсто је екстремно сиромашна, што значи да зарађује мање од једног долара дневно. Незапосленост је 32,9 одсто док се 27.609 породица налази на листи за социјалну помоћ. Њима овај призренски хлеб значи живот.

У српским срединама, у Метохији, новобрдском крају, Поморављу, најтеже је корисницима народних кухиња којима управља Хуманитарна организација ,,Мајка девет Југовића”. Ова институција, већ седамнаест година при Епархији рашко-призренској по благослову епископа Теодосија, на различите начине, помаже три хиљаде људи. Њеним кухињама ових хладних дана, пошто су уведене таксе од сто одсто, недостаје све.

– Стигло нам је двадесет пет тона брашна из Црне Горе, очекујемо још један камион намирница. Заиста су брзо реаговали људи и црква из Црне Горе – каже протиница Светлана Стевић, која води ову хуманитарну организацију. – Сада се јавља још један проблем јер долазе људи који раније нису користили наше услуге. Траже џак брашна, пакет уља или шећера, а ми не можемо да их одбијемо. Уплатио нам је „Баштионик” из Републике Српске новац да купимо уље, а ми овде можемо да купимо само пет пакета јер су косовске власти забраниле да се продаје више српске робе. Сви је купују. Тако, ваљда, спречавају несташице. Најтеже је јужно од Ибра, али се о томе премало говори – закључује протиница Светлана.

Само је питање времена када ће у пекарама престати да мирише хлеб. Огуглали на притисак, Срби јужно од Ибра су свој живот окренули ка невидљивости. Све се прилагођава опстанку у ком ћеш преживети ако си што мање видљив.

– До Светог Николе ићи ћу неколико пута до Косовске Митровице да купујем српске производе за славу, па ако ме зауставе нека узму све – частићу их рибом – каже професор географије из Сушице Бобан Јевтић. Јевтићи се годинама тако снабдевају за Светог Николу. Овог децембра су разрадили стратегију за славу. У невидљивости, мимикрији, међу таксама и прелазима појединац успева да се снађе и преживи. Међународна заједница, Кфор, Еулекс, већ две деценије, пишу неке извештаје равнодушном рутином. Питања су иста, а одговори се данас већином односе на тешку дискриминацију коју институције спроводе према Србима и другим етничким групама. Међутим, и овакво присуство и понашање има некаквог утицаја. Откако су, пре неколико дана, представници Еулекса посетили административни прелаз Мердаре, престала су понижавајућа претресања сиротиње на овом пункту, недавно изграђеном по узору на најлепше граничне прелазе ка Европској унији. Хоће ли интервенисати када школе које се греју на нафту ускоро престану с радом?

– Шта да радим с флајерима за фестивал, на њима пише „Метохија”? Узеће ми их на Мердару – жали се Жарко Миленковић, уредник књижевних програма Дома културе „Грачаница”. У његовој институцији од трећег до шестог децембра одржава се ,,Четири. Косово и Метохија међународни филмски фестивал” који ове године има слоган ,,Овде!”

А овде у Грачаници, на паноима, на улици поред манастира нема више српске штампе. Остали су последњи примерци неких месечника или енигматике, а упорни продавац држи још понеку заборављену књижицу која је долазила уз неке дневне новине. У најцрњим временима, потпуне херметичне изолације, Грачаница и српске средине на Косову и Метохији нису остајале без штампе. Људи су ризиковали живот да задрже своје навике, дневне ритуале, да нешто прочитају на свом језику. Вероватно су по „Политици” у руци у Приштини, средином септембра 1999. године, препознали Ђорђа Цвијановића, отели га и убили. Ишао је у Центар за мир и толеранцију да узме новине. Данас, готово двадесет година касније, Срби немају право на штампу, нити је имају у рукама, не се могу препознати. Метални мрежасти пано где је била српска штампа подсећа на затворске решетке, иза њега на зиду стоје колутови бодљикаве жице, иза њих је манастир Грачаница. Кроз те решетке и кроз ту жицу Срби виде да су ово дани и месеци у којима нема читања.

Коментари20
45675
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Kad se čitaju ovakve stvari, dolazi se do zaključka da jedino u Srbiji ima lekova, brašna ... i nigde dalje se to ne može kupiti.
Nidalee
Kod nas je najeftinije.
Ненад
У Скопљу читам италијанске новине у реалном времену. Фирма има уговор да на посебним штампачима отшампа новину у изворном формату за минут. Размислите мало о томе.
voja
mi smo civilizovani demokrate i ostalo DIVLJACI OLOS sa zapada koji propagira homoseksualizam nasilje svake vrste pobili od Asteka do Aboridjana da nepricamo o Indijancima koje su ubijali kao sto su istrebili Bizone oni nama kroje kapu znak je da je Civilizacija dosla do KRAJA svaki drugi komentar je suvisan
Savan
A tko u svetu zna za opasane žice na kioscima i o životu ljudi iza žice,nitko,osim manjeg broja Srba u Srbij.Sto rade brojni Srbi u svetu a i u Srbiji, da se to stanje slikom prikaze svetu.
Kolega
Kada daješ izjavu za VOA onda govoriš sve suprotno. Živojine, objasni to. Kod Bude jedno, ovde drugo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља