среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:48

Милован Ђилас је многим женама уништио каријеру

Професионални пут многих српских књижевница, научница, лекарки и добротворки био је обележен неразумевањем и оспоравањем средине у којој су живеле и радиле
Аутор: Катарина Ђорђевићпонедељак, 03.12.2018. у 20:00
Драга Љочић; Милунка Савић (Фотодокументација Политике)

Ко је била прва феминисткиња у Србији, а ко прва жена која се као авијатичарка винула небу под облаке? Како се зове прва жена која је добила диплому архитекте у Немачкој? Знате ли име прве српске лекарке и прве жене која је ушла у владу 1944. године? А да ли знате колико је женских каријера опструирао или стопирао Милован Ђилас – пре и након што је постао најпознатији комунистички дисидент?

Имена ових жена налазе се у књизи „Каква женска – приче о женама које су биле прогресивне када то није било модерно”, коју потписује социолошкиња Јелена Митровић и илуструје Соња Бајић, а говори о судбини 48 жена које су оставиле дубок траг у Србији од 19. до 21. века.

Осим првих феминисткиња Драге Дејановић и Савке Суботић, добротворке Марија Трандафил, прве лекарке Драге Љочић, храбре ратнице Милунке Савић, прве оперске певачице Драге Спасић, архитекте Јелисавете Начић, сликарке Милене Павловић Барили, композиторке Љубице Марић и редитељке Соје Јовановић, у овој књизи описане су и биографије бројних жена на које је пала прашина заборава јавности.

– Желела сам да читаоцима откријем ко су жене које су се избориле за наше право да се школујемо, гласамо и будемо третиране равноправно, које су заступале веома револуционарне идеје за своје време и ризиковале свој живот, безбедност и каријеру због онога што су радиле или говориле. Примера ради, прва српска лекарка Драга Љочић наишла је на осуду јавности јер је отворила Матерински дом за самохране мајке – прича ауторка књиге Јелена Митровић.

Ову женску страну историје отвара прича о Драги Дејановић, првој српској феминисткињи, рођеној 1840. године у Старој Кањижи, упамћеној по реченици Бу„дућност девојчица биће обезбеђена чим се родитељи по дужности и у љубави својој и за женску децу постарају као и за синове”. Драга је била и прва песникиња која је слободно изражавала своја љубавна осећања пркосећи табуима и поставила прву феминистичку теорију у Србији, у којој је објаснила условност између васпитања девојчица и њиховог каснијег положаја у друштву. Прва српска феминисткиња умрла је на порођају у 31. години.

– Већина зна да је Исидора Секулић била прва жена академик у Србији и прва жена на месту председника Удружења књижевника. Међутим, мање је познато да је њену књигу о Његошу, објављену 1951, оштро критиковао Милован Ђилас, који је тада био на високом положају у партији, задужен за бригу о култури. Реагујући на критику, она је спалила рукопис друге, још необјављене књиге о Његошу и дуго живела у страху да ће је Ђилас ухапсити. Пре смрти спалила је и остале рукописе, због чега су многи аспекти њеног живота остали тајна – прича Јелена Митровић.

Због Ђиласове решености да стопира каријеру физичарке Браниславе Перовић Нешковић, која је још као средњошколка постала чланица СКОЈ-а и потом вишеструко одликована за учешће у рату, мало је недостајало да српска наука остане без њених изванредних радова из области јонизованих гасова и атомских судара. Бранислава је након завршетка рата желела да настави прекинуте студије на Електротехничком факултету, чему су се оштро успротивили Ђилас и остали партијски другови. Упркос жестоким опструкцијама, она је завршила факултет и постала прва жена директор Института за нуклеарне науке у Винчи.

– И каријера Драге Љочић, прве српске лекарке, била је трновита. Медицину је студирала у Швајцарској 1872, јер је Универзитет у Цириху био први на којем је девојкама дозвољено студирање, а студије медицине прекинула је да би радила као војна болничарка када је 1876. избио српско-турски рат. Након завршетка студија њен захтев за лиценцу био је неколико пута одбијан, имала је мању плату од својих колега, а када је са доктором Јованом Јовановићем основала Материнско удружење које се старало о напуштеној деци, тај племенити потез наишао је на осуду јавности да удружење шири неморал, јер су њени мали штићеници углавном били ванбрачна деца – каже ауторка књиге.

Милунка Савић, која је ратовала као добровољац у Првом и Другом балканском рату и Првом светском рату, била је прва жена одликована француским Орденом ратног крста са златним палмом и одликована чином каплара и медаљом за храброст. До краја живота живела је у сиромаштву и била практично заборављена, иако је поред своје кћерке одгајала још тридесеторо деце без родитељског старања.

Митра Митровић била је прва жена у историји Србије која је ушла у владу у новембру 1944. године ? прво као повереница за просвету, а потом као министарка просвете. Из политичког живота била је изопштена почетком педесетих, када је јавно стала у одбрану политичког дисидента и бившег супруга Милована Ђиласа.


Коментари46
5990b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alisa
Odlican tekst, hvala.
kinez
Običan zanesenjak koji je slepo slušao Tita i partiju. Crtajući granice republika i pokrajina posle drugog rata, verovatno je bio jedan od onih koji su očerupali Srbiju.
Petar
Zanesenjak je čovek kada se bavi umetnošću bez dinara, kada neko pokušava da uvede imperativ pravde u realnost ispravljajući bezuspešno "krive Drine" ("Don Kihot"), ili kada radi nešto lepo i korisno a neplaćeno za lokalnu zajednicu. Ovaj se toliko bio učvrstio u komunističkom establišmentu da ni kasnije niti ikad više, nakon pojave "Anatomije..." i posledica, nije bio običan čovek, već disident sa velikim "d". Što je omogućilo vrlo lepe i udobne živote potomcima, do današnjih, vrlo eksponiranih Đilasa koji nam i danas gospodare ili bar pokušavaju. To je za Milovana naravno imalo i svoju pozadinu i cenu u moralnom i psihičkom smislu: u CG na primer nije smeo da ode nikad više, zbog osvete onih, čijim bližnjima je lično presudio. Ali takav je uspon većine poznatih onog vremena, zahvaljujući kome su im potomci istaknuti i dan-danas. Good for them.
Препоручујем 12
Miloš
@dragan duric inače, osim Njegoša, ženama na sličan činjenični način se bavio i Jovan Dučić. Pa i čuveni Arčibald Rajs, koji se zalagao za to da je ženama dovoljna osnovna škola. No, vidim povoda komentarima, mnogi su opsednuti apsolutnom jednakošću i ko zna čime, zato nam ide ovako kako ide. Ne mislite valjda samo na osnovu Milunke da žene mogu biti efikasne po rovovima i sa puškom kao muškarci. Svaka pojava feminizma je loša.
Bane L.
Feminizam je isto što i šovinizam. Razlika je jedino u polu. Nijedna od nabrojanih srpskih heroina nije imala ni F od feminizma.
geras
a jeremić i janković?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља