Срећа ипак има цену. А у Великој Британији она кошта од пет до десет одсто зараде, колико би се Британци радо одрекли за више слободног времена.
Према подацима из овогодишњег извештаја компаније „Лајф срч”, која се бави потрошачким навикама, грађани Британије су спремни да им плата буде мања око 2.000 фунти годишње да би били срећнији.
Интересантно је да још једно овогодишње истраживање иде у прилог тези да време више није новац, већ управо обрнуто. Тако су недавно светски медији пренели да људи који доста зарађују све мање троше на луксуз, а више на обезбеђивање приватност па тако и мира и слободног времена. Они више него икада раније, рецимо, купују куће у скривеним крајевима. Јавно приказивање скупе робе, гардеробе, аутомобила није више симбол богатства. Посебно у Америци, у којој се, како преноси „Бизнис инсајдер”, тренутно троши најмање новца на материјалне ствари, посматрајући последњу деценију.
Овај тренд прате и припадници средње класе који више улажу у образовање, а све мање пажње посвећују материјалним вредностима, свесни да на овај начин имају шансу да напредују на друштвеној лествици.
Јавно приказивање скупе робе, гардеробе, аутомобила није више симбол богатства. Посебно у Америци, у којој се, како преноси „Бизнис инсајдер”, тренутно троши најмање новца на материјалне ствари, посматрајући последњу деценију
Да се вратимо на најновије британско истраживање које открива и да је број људи који сматра да превише ради порастао 10 одсто у односу на 2017.
Ове године више је и оних (четири одсто) који су спремни на смањење плате како би добили време за себе. Слободно време ипак највише брине нове генерације такозваних миленијалаца. Половина младих сматра да имају лошу равнотежу између посла и приватног живота, а четвртина испитаника је додатно забринута због количине стреса с којим се суочавају.
Интересантно је да су мушкарци спремнији да се одрекну дела зараде, а Шкоти предњаче у томе.
Оваквог мишљења су вероватно и грађани Србије, али због лошег стандарда ретко ко би се одрекао дела плате. Напротив, многи су принуђени да раде и више послова да би довољно зарадили. Богатија Европа, с друге стране, размишља о укидању рада недељом под притиском синдиката и преоптерећених радника.
Све већи број држава ЕУ припрема стратегије да седмицу скрати на шест радних дана. Тако је Пољска недавно објавила да ће до 2020. сви трговци морати да затворе врата другог дана викенда.
Хрватски медији најавили су пре неколико месеци да три министарства у тој земљи раде на измени закона који ће донети ограничење рада у овом дану. Тамошња удружења послодаваца већ су реаговала, истичући да „најпре треба направити озбиљну и свеобухватну анализу могућих последица укидања рада недељом, поготово у сектору трговине.
Италијани су отишли најдаље па као објашњење за слободну недељу коју планирају да уведу наводе како желе да „заштите традицију и култ породичног ручка”. Међутим, очигледно да послодавцима ово никако не одговара јер су промене најављиване за крај ове године али од тога нема ништа.
