четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:01
„ПОЛИТИКА” САЗНАЈЕ

Београдски суд одбио хрватску пресуду

Одлука суда у Макарској о „преузимању” одмаралишта „Младост туриста” у супротности је са правним поретком Републике Србије, одлучио Привредни суд у Београду
Аутор: Александра Петровићпонедељак, 03.12.2018. у 23:14
Привредни суд у Београду (Фото А. Петровић)

Привредни суд у Београду донео је решење којим је одбијен као неоснован предлог за признање стране судске одлуке – пресуде и решења Општинског суда у Макарској од 18. јуна 2009. године – којом сва одмаралишта београдског „Младост туриста” у Макарској, Башкој Води и Тисном припадају хрватском предузећу „Хотели Башка Вода”, сазнаје „Политика”.

Подсетимо, Привредни суд у Београду је у августу ове године донео решење којим је признао ту одлуку хрватског суда, али су адвокати „Младост туриста” поднели жалбу Привредном апелационом суду, указујући да је признање овакве судске одлуке противно домаћем јавном поретку. Осим тога, пресуда је из Макарске послата у Београд на „признање” само да би се наплатили енормно високи трошкови судског поступка у Хрватској, који износе 82.000 евра.

Привредни апелациони суд укинуо је одлуку Привредног суда у Београду и вратио предмет на поновно одлучивање, а ново решење донето је, како сазнајемо, 7. новембра.

– Суд је овога пута нашао да тражено признање не би било сагласно домаћем јавном поретку, будући да је одлука чије се признање тражи донета на основу става да се Споразум о питањима сукцесије не може примењивати непосредно и без закључења посебног билатералног уговора, док, насупрот томе, судови у Републици Србији примењују Споразум о питањима сукцесије непосредно, штитећи имовину лица са територије Републике Хрватске – каже адвокат Предраг Брајковић.

У новом решењу Привредног суда у Београду наглашено је и да не постоји узајамност између Србије и Хрватске када је реч о споровима у вези са имовином.

– Предлагач има право да на решење уложи жалбу у року од 15 дана, а ми ћемо, независно од тога, тражити да суд допунским решењем одлучи о трошковима поступка, будући да је захтев за накнаду трошкова постављен у жалби, уложеној на раније донето и укинуто решење – наводи адвокат Брајковић.


Коментари18
a1f00
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bravo
Konačno malo razuma u srbijanskih sudija.
nikola andric
Locus regit actum je staro Rimsko pravilo za teritorijalno vazenje zakona. Srpsko imovinsko pravo poznaje samo dve vrste ''lica'' (fizicke i pravne) za koja vaze srpski gradjanski zakoni. Isto vazi za Hrvatsku. Hrvatka je clan EZ pa su evropski standardi iznad hrvatskih cime se ''narusava'' teritorijalni princip. Za imovinske konflikte izmedju ''lica'' clanica EZ je nadlezan sud u Strazburgu. Za ''nacionalne gradjanske zakonike'' je nadlezan gradjanski sudija. Kod nas je bivse ''trgovacko pravo'' prekrsteno u ''privredno pravo'' pa, shodno tome, uveden ''privredni sudija''. Podele prava na ''privatno'' i ''javno'' je ipak prevladala u novim kodifikacijama ''gradjanskog'' (privatnog) prava te je nadlezni sudija ''gradjanski'' . To ce reci da ne postoji poseban ''privredni sudija''. To, opet, znaci da je staro ''trgovacko pravo'' inkorporisano u gradjansko (privatno) pravo. NB svako ''strano lice'' (preduzece) u Srbiji je ''srpsko lice'' (preduzece) sa srpskom registracijom i adresom.
Никола
ТО је независно судство? То је професионализам? Српски судови пресуђују против српских предузећа на основу тумачења међудржавних уговора?Предлажем да се господа по том питању угледају на хрватске судове и тумаче исте уговоре на исти начин: да пресуђују у корист својих предузећа! Ништа друго осим реципроцитета.
Luna
Naš Privredni sud doneo i drugu presudu kojom priznaje Hrvatima troškove postupka protiv srpskih firmi. Srpsko pravosuđe legalizuje konfiskaciju srpske imovine. Vodimo čak 80 sporova.Reč je o rešenju od 22. avgusta kojim se nalaže izvršenje presude protiv Jugobanke u stečaju. Sa njenog računa prinudno će biti naplaćeno 3.215 evra. Srpske firme uzalud od Hrvatske traže restituciju nekretnina konfiskovanih devedesetih. Tamošnji sudovi ih masovno odbijaju, uz obrazloženje da imovina ne može biti vraćena dok Beograd i Zagreb ne potpišu bilateralni sporazum kojim se reguliše Aneks G Sporazuma o sukcesiji (Beograd, nasuprot tome, direktno primenjuje Aneks G).Od oko 180 ovdašnjih firmi koje traže restituciju otetih nekretnina, verovatno najvredniju imovinu potražuje NIS: 30 pumpi, odmarališta u Rovinju, Makarskoj, Hvaru i Braču, skladišta i poslovni prostor, ulaganja u Jadranski naftovod... Međutim, ni tužbeni zahtevi Jugobanke nisu mali - oko 200 miliona evra.
slavko
Pitanje NISa je pogotovo interesantno! Prvo je Srbija nacionalizirala i oduzela sve pumpe i svu imovinu INE u Srbiji i prenela ih na NIS kojeg je onda prodala Rusima da bi sada ta isti NIS potraživao svoje pumpe u Hrvatskoj a ne pada mu na pamet da vrati oduzetu imovinu INE u Srbiji koju je dobio "na poklon"...
Препоручујем 9
Od konfiskacije do - pljacke
Kako je Privredni sud u Beogradu mogao donijeti takvo rijesenje kojim je priznao odluku hrvatskog suda?! Kako je mogao Hrvatskoj dati "zeleno svijetlo" za pljacku i konfiskaciju nekretnina, a koje je Srbija svojevremeno svojim novcem kupila na jadranskoj obali?! Nevjerovatno! A to sa "sukcesijom" imovine, vidjecete, nikad, ali stvarno nikad, nece ugledati dana! To je ono: "krepaj magarce do zelene trave..." Ovo samo sud u Strasbourgu mode da rijesi kao sto je rijesio i slucaj pljacke stare devizne stednje od strane zloglasne "Ljubljanske banke". I Slovenci su htijeli da "procesom sukcesije" vrate stedisama taj opljackani devizni novac. Nikad ga ne bi stedise povratile da ne bi nekoliko gradjana iz BiH i udruzenja koji su se zajednicki krvavo (iz)borili podnoseci tuzbu protiv Slovenije u evropskom sudu u Strasbourgu! (Dj.T.)
Maja
@Od konfiskacije do - pljacke - Nije kupila Srbija, već tvrtka "Mladost-turist" i zbog toga ne spada u sukcesiju. Srbija ili ta firma se nije brinula o oronulim zgradama i one predstavljaju opasnost za svakog tko prolazi pokraj njih. Sukladno zakonu o vlasništvu RH, lokalna uprava (u ovom slučaju grad Makarska) ima pravo oduzeti imovinu vlasniku zbog nebrige i ugoržavanja ljudi. Beogradski sud nije dobio rješenje Općinskog suda u Makarskoj da ga prizna, već na uvid, sukladno postojećem stanju i odluci Europskog suda za ljudska prava u Strassbourgu, na koji se Srbija nije žalila. Također, Srbija ili "Mladost-turist" se nisu žalili na presudu općinskog suda u Makarskoj od 2009. Žalba, koja se u teksu spominje, odnosi se na rješenje Privrednog suda u Beogradu i za Hrvatsku ne znači ništa.
Препоручујем 3
Kadija
Evropski sud za ljudska prava u Štrasburgu je već presudio 30.1.2018. da Srpske tvrtke nemaju pravo na povrat prijeratne imovine. Presuda, koja je konačna te protiv nje nije dopušteno ni jedno pravno sredstvo.
Препоручујем 11

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља