петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Брање траве иве на Озрену на листи Унеска

Верује се да ова трава, ако је убрана на Усековање главе Светог Јована Крститеља, носи нарочиту добробит
Аутор: Младен Кременовићуторак, 04.12.2018. у 19:45
У време брања, хиљаде се пење на озренски врх Гостиљ (Фото Планинарско друштво „Преслица”)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Сваке године, поткрај лета, 11. септембра – на дан када православни хришћани обележавају Усековање главе Светог Јована Крститеља – мештани с обронака Озрена, недалеко од Добоја, спремају се за традиционални одлазак и бербу по врховима те планине. Пењање на тамошњи врх Гостиљ део је несвакидашње вековне традиције и необичних народних веровања. Постоји, наиме, у тим крајевима уверење, које се преноси с колена на колено, да лековита трава ива, убрана баш на тај дан, носи више добробити у односу на траву убрану пре или после тога.

Убрана на тај православни празник, ива се суши и чува током године. Пију је болесни, а и здрави да предупреде болести и недаће. Овај обичај прихватиле су и млађе генерације. И тако се исписала дуга традиција тог краја око озренских места и одржала до данашњих дана, а њу је препознао и Унеско и тај обичај, то јест народно веровање, уврстио на листу нематеријалне баштине човечанства.

Одлука је донета на Маурицијусу, на 13. редовном заседању Унесковог Међувладиног комитета за очување културног нематеријалног наслеђа. После чувеног Змијањског веза, то је други елемент из Републике Српске уписан на листу Унеска. На тој листи, када је реч о БиХ, налази се и Коњичко дрворезбарство.

Директор Музеја у Добоју и носилац пројекта кандидатуре Небојша Драгојловић објаснио је медијима: „Овај обичај окупља локално становништво и везивни је фактор шире друштвене заједнице. Дакле, у овом случају је у светско културно благо уврштена вера обичног човека.”

У Добоју верују да ће пут Озрена на овај православни празник убудуће поћи и други путници намерници. Тамо се сваке године у време кад се бере ива одржавају „Дани чаја на Озрену”. Припреме почињу окупљањем око Цркве усековања главе Светог Јована Крститеља, потом стотине и хиљаде берача одлазе на озренски врх Гостиљ. Житељи Озрена знатно дуже од околине и суседа задржали су традиционалне обичаје у изворној форми, а међу њима и обичаје народне медицине, а најпре обичај брања иве.

Медији су известили како се тамо безмало у буквалном смислу верује у давно сковану изреку да „трава ива од мртва прави жива”. Ива се користи као чај, меша се са медом или потапа у ракију.

„Није реч само о брању траве иве већ о очувању културне баштине и традиције тог краја”, рекао је председник друштва „Преслица” Ненад Станишић. Појаснио је да ива успева на надморској висини од 500 до 1.000 метара. Најпогодније станиште јој је на око 700 метара висине, баш на узвисини на којој је Гостиљ.

Догодине ће за Унеско из РС бити кандидована три нова елемента, међу којима је традиционални узгој коња липицанера, пројекат у који се на позив Словеније укључила Република Српска. Надлежни кажу да ће за листу Унеска предложити и Невесињску олимпијаду и осаћански језик, коме прети изумирање.

„Овај тајни језик неимара, настао у околини Сребренице, кандидоваћемо на ургентну листу угроженог културног наслеђа”, рекла је Тања Ђаковић из Министарства просвете и културе РС.

Чланови Комисије за сарадњу БиХ с Унеском подржали су 31. марта 2016. номинацију елемента „Брање траве иве на Озрену” за упис на листу нематеријалне културне баштине човечанства. Овај елемент већ је одраније на листи нематеријалне културне баштине БиХ.


Коментари8
a96f8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВлаДо
" Трава ива, што од мртвца прави жива"
simic milan
a jel ima neko malo da posadi travu ili je samo satirete ?
Leon
Trava se seje.
Препоручујем 2
Миливоје Радаковић
Na Ozrenu se i trava zove Jova sada, a ne Iva.
Милча Петринсћи
"У време брања, хиљаде се пење на озренски врх Гостиљ (Фото Планинарско друштво „Преслица”). И када свако од хиљаде залудних и набеђених љубитеља природе и лековитих биљака, убере по једну биљку, да ли ће ишта остати на тој планини, осим камења, трња и змија отровница? Многе врсте биљака су нестале из земље Србије захваљујући претераној берби, многе су пред нестајањем, па су законом заштићене као природна реткост. И ртањски чај је пред истребљењем, јер нема ко да није отишао тамо и начупао нарамак те биљке. На Копаонику је боровница пред истребљењем, јер многи људи из свих крајева Србије хрле тамо да наберу њене плодове. чупају биљке из коренова, па за следећих 5-10 година неће имати шта да беру и продају. Двоножци не пењите се на планине, не правите штету природи, седите у кафанама, кафићима и на сплавовима, цевчите пиво пред задругом, природа није за вас. Јер, где год се појави двоножац он уништава све око себе, свуда по свету има доказа његове деструктивне делатности.
Данило
Прво трошимо здравље за новац; после новац да би повратили здравље? Тако стари Срби нису радили, зато полако, онако по сремски, касом два сокола....Галопери, ни ива трава помоћи неће, полако, све на брдо, па низ брдо.
Opacic
Gospodine morate da se oslobodite ljutnje i camotinje jer tako negativan ne prestavljate ni Stare ni Nove Srbe ni Srbiju
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља