уторак, 22.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:11
ПОГЛЕДИ

Србија између „искрене вере” и реалности

Аутор: Небојша Катићпонедељак, 10.12.2018. у 18:00

У ин­тер­вјуу Ал Џа­зи­ри (по­ста­вље­ном на ин­тер­нет сај­ту те аген­ци­је 29. 11. 2018), пре­ми­јер­ка Ана Бр­на­бић је из­ја­ви­ла да искре­но ве­ру­је ка­ко но­ва (че­твр­та) ин­ду­стриј­ска ре­во­лу­ци­ја да­је шан­су Ср­би­ји да до­стиг­не и пре­стиг­не „тај ни­во зе­ма­ља” за ко­ји­ма „у не­ким си­ту­а­ци­ја­ма” за­о­ста­је. Ка­ко је реч о ис­ка­зу ко­ји ни­је пра­ћен до­дат­ним об­ја­шње­њи­ма, оста­је да се на­га­ђа шта је пре­ми­јер­ка же­ле­ла да ка­же и на шта је тач­но ми­сли­ла. 

Из из­ја­ве ни­је ја­сно ко­је су то др­жа­ве ко­је Ср­би­ја же­ли да до­стиг­не, ни­ти је на­го­ве­ште­но ка­да би се то мо­гло де­си­ти. Ни­је ја­сно ни о ка­квом ни­воу ко­ји Ср­би­ја тре­ба да до­стиг­не је реч (ни­воу че­га?) и чи­ме се тај ни­во ме­ри, као што ни­је ја­сно ни ко­је су то „не­ке си­ту­а­ци­је” у ко­ји­ма Ср­би­ја за­о­ста­је. 

Пре­ми­јер­ка је мо­жда ми­сли­ла на ни­во раз­ви­је­но­сти ко­ји се обич­но ме­ри син­те­тич­ким по­ка­за­те­љем – бру­то до­ма­ћим про­из­во­дом по гла­ви ста­нов­ни­ка. Иако овај по­ка­за­тељ има број­не мањ­ка­во­сти, он је ме­ђу­на­род­но при­хва­ћен и да­је ка­кву-та­кву мо­гућ­ност да се еко­ном­ски (не)ус­пе­си др­жа­ва ме­ђу­соб­но упо­ре­ђу­ју. Ако је пре­ми­јер­ка ми­сли­ла на тај по­ка­за­тељ, ства­ри по Ср­би­ју сто­је ло­ше, ја­ко ло­ше. 

Ме­ре­но тим по­ка­за­те­љем, да­нас је ис­пред Ср­би­је 38 европ­ских др­жа­ва, укљу­чу­ју­ћи и све др­жа­ве ре­ги­о­на осим Ал­ба­ни­је и Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. (Ма­ке­до­ни­ја је та­ко­ђе иза Ср­би­је, али је реч о за­не­мар­љи­вој ра­зли­ци у ви­си­ни БДП-а.) На свет­ској ранг-ли­сти Ср­би­ја је око 87. ме­ста по ви­си­ни БДП-а по гла­ви ста­нов­ни­ка, и на ни­воу је Ал­жи­ра и Гре­на­де.

За­ми­сли­мо да ће баш Ср­би­ја фан­та­стич­но ис­ко­ри­сти­ти че­твр­ту тех­но­ло­шку ре­во­лу­ци­ју, док ће све оста­ле др­жа­ве, из не­ког ми­сте­ри­о­зног раз­ло­га, про­пу­сти­ти то да учи­не. За­ми­сли­мо да про­сеч­на сто­па ра­ста срп­ског БДП-а на­јед­ном ви­ше ни­је нај­ни­жа у ре­ги­о­ну, као што је то био слу­чај у по­след­њих пет го­ди­на, или (за­јед­но са Хр­ват­ском) нај­ни­жа у по­след­њих 10 го­ди­на. За­ми­сли­мо да као ре­зул­тат тех­но­ло­шког три­јум­фа срп­ски БДП по гла­ви ра­сте за два про­цен­та бр­же не­го што ра­сте у оста­лим др­жа­ва. У том сце­на­ри­ју, Ср­би­ја би за око 20 го­ди­на сти­гла Бу­гар­ску, Ма­ђар­ску би сти­гла за око 35 го­ди­на, а Сло­ве­ни­ју за око 40 го­ди­на – пре­ка­сно за нај­ве­ћи број чи­та­ла­ца „По­ли­ти­ке”. 

Ова ста­ти­сти­ка су­сти­за­ња је по­ра­жа­ва­ју­ћа, све и да су прет­по­став­ке из гор­њег па­су­са ре­а­ли­стич­не, а ни­су. Ма­ло је ве­ро­ват­но да се Ср­би­ја де­це­ни­ја­ма мо­же то­ли­ко бр­же раз­ви­ја­ти од др­жа­ва у окру­же­њу ко­је има­ју слич­не еко­ном­ске и со­ци­јал­не ка­рак­те­ри­сти­ке. Ово тим пре што је Ср­би­ја усво­ји­ла мо­дел раз­во­ја и еко­ном­ску док­три­ну ко­ји не омо­гу­ћа­ва­ју ви­со­ке сто­пе ра­ста. Или кра­ће, пре­ми­јер­ка је да­ла из­ја­ву ко­ја се не мо­же ни на ко­ји на­чин ар­гу­мен­то­ва­но пот­кре­пи­ти, ни­ти ње­на искре­на ве­ра ту мо­же по­мо­ћи.

Ове ола­ке из­ја­ве пре­ми­јер­ке на­сла­ња­ју се на слич­не из­ја­ве ко­је да­је пред­сед­ник Ср­би­је и ко­је су са­да по­ста­ле већ ан­то­ло­гиј­ске, по­пут оне нај­по­зна­ти­је, да Ср­би­ја упра­во ула­зи у „злат­но до­ба”. И док Ср­би­ја у то злат­но до­ба ула­зи, де­се­ти­не хи­ља­да струч­них и ква­ли­фи­ко­ва­них гра­ђа­на свих про­фи­ла, сва­ке го­ди­не жу­ри да иза­ђе из зе­мље – мно­ги за­у­век. 

Уз­гред, то­ком по­ме­ну­тог ин­тер­вјуа би­ло је ви­дљи­во и да пре­ми­јер­ка не зна ко­ли­ко љу­ди го­ди­шње на­пу­шта Ср­би­ју, као што не зна ни ка­ква је ква­ли­фи­ка­ци­о­на струк­ту­ра оних ко­ји од­ла­зе. Без та­квих по­да­та­ка је те­шко пра­ви­ти про­јек­ци­је срећ­не тех­но­ло­шке бу­дућ­но­сти Ср­би­је. 

Стро­го се­лек­тив­ни или не­ар­гу­мен­то­ва­ни ис­ка­зи срп­ских зва­нич­ни­ка одав­но су се одо­ма­ћи­ли на јав­ној сце­ни. Јав­ност је огу­гла­ла на овај вид ко­му­ни­ка­ци­је у ко­ме ви­ше не­ма гра­ни­це из­ме­ђу ре­ал­но­сти и фик­ци­је, из­ме­ђу исти­не и спи­на, из­ме­ђу су­ро­вих фа­ка­та жи­во­та и про­па­ганд­них сно­ви­ђе­ња. А ка­да те гра­ни­це не­ма, не­ма ни на­де да би се не­што мо­гло про­ме­ни­ти. Не­ма оп­ти­ми­стич­них ис­ка­за или обе­ћа­ња ко­ја мо­гу пре­ва­ри­ти ствар­ност и учи­ни­ти је бо­љом но што је­сте. 

Ствар­ност се мо­же ме­ња­ти са­мо осми­шље­ном по­ли­ти­ком ко­ја по­чи­ва на стал­ном пре­и­спи­ти­ва­њу и ана­ли­зи соп­стве­них гре­ша­ка. На при­мер, за­што је Ср­би­ја ту где је­сте и ка­кви про­ма­ша­ји еко­ном­ске по­ли­ти­ке су је ту до­ве­ли? За­што се не ме­ња мо­дел раз­во­ја ако је ја­сно да он да­је ло­ше ре­зул­та­те? Ко­ли­ко још де­це­ни­ја тре­ба да про­ђе ка­ко би се ова еле­мен­тар­на пи­та­ња ко­нач­но по­ста­ви­ла? За по­че­так – по­ста­вља ли их власт ма­кар са­ма се­би?

Да би др­жа­ва на­пре­до­ва­ла по­треб­ни су ди­ја­лог и раз­ме­на иде­ја а не аути­стич­но иг­но­ри­са­ње кри­ти­ке, или још го­ре, ње­но бру­тал­но гу­ше­ње. Ни­је уоби­ча­је­но да у ин­тер­вју­и­ма пред­сед­ник др­жа­ве сам се­би по­ста­вља увек иста пи­та­ња и да на њих од­го­во­ра, ни­ти је нор­мал­но да пред­сед­ник про­пи­ту­је но­ви­на­ре, уме­сто они ње­га. Ни за­глу­шу­ју­ћи мо­но­лог вла­сти ни не­у­ку­сно са­мо­ди­вље­ње не­ће по­мо­ћи да до­ђе до про­ме­не. То је ам­би­јент у ко­ме уми­ре и сва­ка на­да. 

По­слов­ни кон­сул­тант

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари2
48231
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... bas kako treba napisano ... e sada komentator se pita kako nema predloga sta konkretno da se radi,a odgovor je vrlo jednostavan-u se i u svoje kljuse ... sav novac koji je nestao-ukraden pljackaskim privatizacijama lako se moze vratiti i uloziti u prave kvalitetne programe,naravno zato je potrebno nezavisno sudstvo i policija,da svakako i finansijski forenzicari ... dalje mi imamo bas mnogo prirodnih resursa,za pametan razvoj poljoprivrede mogucnosti su neslucene,znaci stocarstvo,povrtarstvo,vocarstvo,vinogradarstvo,pcelarstvo,psenica,kukuruz ... odmah je tu i prehrambena industrija da sve to preradi i onda je zarada mnogostruko veca ... da ne pominjemo druge resurse koji se rasprodaju strancima,od kojih su mnogi strateski,rudnici bora,bakra ... e za sve to je potrebna kako se to danas kaze politicka volja ...nje nema, vidimo i sami,narod i dalje odlazi na sve strane ...
Nova sreća
Sve ste to lepo primetili, ali ne dado ste ni jedan predlog kako rešiti situaciju. Imao ona izreka kritičari su kokoške koje kokodaču dok druge nose jaja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља