четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:05

Бачка у страху од Пикаса, вишеструког силоватеља

После вишедеценијске затворске казне Душан Мургашки већ пет дана на слободи. – Силовао две жене и једну девојчицу, али се сумња да је жртава било више
Аутор: Мирослава Дерикоњићсреда, 05.12.2018. у 11:51
Фото Пиксабеј

Мештани Новог Сада и околине узнемирила је информација да је Душан Мургашки звани Пикасо (59), вишеструки сексуални преступник, од 30. новембра на слободи. Информација је изазвала посебан страх код девојака и жена с обзиром на то да је Мургашки до сада био на издржавању треће по реду казне затвора на које је правноснажно осуђиван због силовања. Једном је жртва била четрнаестогодишња девојчица.

Игор Јурић, оснивач Фондације „Тијана Јурић”, који је информацију о пуштању Мургашког на слободу објавио на свом твитер налогу како би указао девојкама и женама у Србији, а нарочито у Бачком Петровцу где бивши осуђеник тренутно живи, на потенцијалну опасност, каже за „Политику” да се фондацији обратило неколико жена из Бачког Петровца, али и поједини осуђеници.

–  Жене су ме звале из страха. Кажу да Мургашки слободно шета и да то изазива изузетан страх. Они из његовог комшилука су ми рекли да је силовао више жена, али да су само три случаја доказана на суду. Најстрашније је то што је он, чим се нађе на слободи по издржаној казни, понављао дело – каже Јурић и додаје да је вишеструки сексуални преступник већи део свог живота провео иза решетака.

Жртве Мургашког биле су жене различите доби. Силовао је на разним местима: у стану, у жбуњу, у школи. Последња жртва, 2008. била је Новосађанка која га је пријавила да јој је упао у стан у улици Антона Урбана, а потом је силовао. Пре петнаестак година силовао је спремачицу у једној новосадској школи. Несретну жену пресрео је у дворишту, одвукао је у околно жбуње и силовао. Истог дана је идентификован и ухапшен. Тада је осуђен на затворску казну која му је истекла у јулу 1998. године.

Свега три месеца касније, Мургашки је поновио злочин. Половином октобра 1998, трагајући за следећом жртвом, ушао је у једну новосадску школу. У ходнику је налетео на тада четрнаестогодишњу ученицу Д. С. коју је под претњом одвукао у школски тоалет, где је силовао.

Иако Закон о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима (Маријин закон) предвиђа да учиниоцу оваквих дела може да се изрекну посебне мере, попут јављања полицији и Повереничкој канцеларији Управе за извршења кривичних санкција или забране посећивања места на којима се окупљају малолетна лица, Јурић каже да је из разговора са једним од повереника сазнао да у пракси то тако не функционише.

– Један од повереника ми је рекао да се у већини случајева испуњење обавеза своди само на јављање полицији једном у седам или десет дана. Чини ми се да надлежни немају за то капацитете  – каже Јурић.

Милан Шкулић, професор кривичног права на београдском Правном факултету, наводи да поменути закон, за разлику од неких англо-саксонских, не подразумева да се подаци о учиниоцима кривичних дела према малолетним особама сексуалне природе објављују јавно.

– Лично мислим да објављивање података преко интернета или на сличан јавни начин није идеално јер се брига државе потенцијално пребацује на потенцијалне жртве. Другим речима, очекује се да сваки родитељ преко интернета проверава да ли у близини, можда, живи неки сексуални предатор, па да пазе своје дете. Треба радити на превентиви. Сматрам да би добра превентива биле строге затворске казне учиниоцима кривичних дела из Маријиног закона – наводи Шкулић.

Професор каже и да су учиниоци дела из поменутог закона у обавези да посећују професионална саветовалишта и установе. Такође, морају да повереника обавештавају о промени пребивалишта, боравишта или радног места. Морају и да, у случају да путују у иностранство, о томе обавесте повереника и МУП и да оставе адресу на којој ће бити, као и контакт особе код које ће бити.

У Управи за извршење кривичних санкција кажу да за починиоце кривичних дела из Маријиног закона обавезно наступају и следеће правне последице: престанак вршења јавне функције, радног односа, престанак вршења позива или занимања које се односи на рад са малолетним лицима...

– После истека сваке четири године од почетка примене посебних мера, суд који је донео првостепену одлуку, одлучује о потреби њиховог даљег спровођења, до 20 година од истека казне – навели су у управи.

 

Регистар педофила

Управа за извршење кривичних санкција води и посебну евиденцију о осуђеницима по Маријином закону. Подаци из посебне евиденције воде се трајно и не могу се брисати.

– Тренутно су 93 особе уписане у регистар. Он садржи име и презиме осуђеног, матични број осуђеног, његову адресу пребивалишта, податке о запослењу осуђеног, податке од значаја за физичко препознавање осуђеног (урођене знаке, тетоваже) и његове фотографије, податке о кривичном делу и казни на коју је осуђен, податке о правним последицама осуде, податке о спровођењу посебних мера прописаних законом, као и ДНК профил осуђеног – објашњавају у управи.

 

Упоредна решења

Последњих деценија се у многим државама, нарочито у англо-саксонским, развила пракса такозваних јавних регистара осуђених за кривична дела против полне слободе чије су жртве малолетници. Идеја је, објашњава, била да се заштите деца од сексуалних предатора.

– Сматра се да је један од првих закона те врсте настао у Америци, у Калифорнији. Био је то познати Меган закон, назван по девојчици Меган Канк која је као седмогодишњакиња била жртва суровог силовања и убиства. Потом су се закони доносили и на савезном нивоу који су омогућавали да се подаци о сексуалним предаторима поставе на интернет и „Фејсбуку” да би се тиме упозориле потенцијалне жртве о евентуалној опасности – наводи Шкулић.

У Енглеској постоји Закон о сексуалним учиниоцима кривичних дела који омогућава да осуђивано лице, када се нађе на слободи, буде под неком врстом надзора, тако што се полицији даје дужност да проверава тог човека. У Енглеској постоји и закон назван по Сари Пејн, девојчици која је силована, а потом убијена са осам година, а који омогућава јавно објављивање информација о „сексуалним предаторима”.

– У Европи је то много ређе. У Пољској постоји закон који омогућава полицији да на интернету објављује податке и јавне регистре о таквим особама. Јавно се објављују име, презиме, као и фотографије особа које су осуђене за сексуална дела против деце млађе од 15 година. Тренутно се у поменутом регистру у Пољској налази око 800 имена, а сматра се да ће тај број врло брзо бити далеко већи – наводи Шкулић.

 


Коментари9
7bbc5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВлаДо
Да је уместо прве робије урађена једнострана кастрација а уместо друге контралатерална не би му више требала ни робија ни регистар и могао би бити пуштен да сам за себе зарађује хлеб а не да хранимо и грејемо до краја живота.Изгледа ће овако као досад бити све док не почне самоорганизовање.
Petar
Pobogu zasto ovu zver ne ubise do sada.
Nikola Nesic
Silovatelji i pedofili su uvek i povratnici. Požuda kod takvih osoba se ne može kontrolisati, zato ne postoje sistemi koji ih mogu bilo kakvim izolacijama ili kaznenim merama odvratiti od ponovnog povratka ovim bludnim radnjama. Nisam siguran da postoje humane mere kojim se ove devijantne osobe mogu učiniti društveno bezbednim, sem stavljanje pod potpunu kontrolu, a to je opet nadzor, pritvor.
zmago
Obavezna kastracija i obavezno nisenje nanogica da bi se znalo kretanje takvih manijaka.Svakog momenta policija mora da zna gde je taj manijak.
Petar Jekić
Kako volim ove što izriču kazne u komentarima a ne znaju ni p od prava
jekic petar
i oni vole tebe
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља