понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:28

Грчка неће македонски језик у својим школама

Аутор: Јасмина Павловић Стаменићсреда, 05.12.2018. у 19:17
Атина (Фотодокументација Политике)

Од нашег дописника
Атина – Грчка оштро реагује на, како се оцењује, провокативне изјаве македонског премијера Зорана Заева о могућности да се македонски језик предаје у грчким школама. Влада у Атини је упутила писмо преговарачу УН Метјуу Нимицу, посреднику у грчко-македонском спору, у којем указује на то да овакви поступци не доприносе усвајању Преспанског споразума.

Грчки медији преносе да је Заев, у још једној у серији изјава које би требало да умире јавност пред евентуално изгласавање Преспанског споразума у парламенту, говорећи о македонској мањини у Бугарској и Грчкој, нагласио да ће се после усвајања споразума „македонски језик можда предавати у грчким школама”. Заев је одговарао на опаску током парламентарне дискусије у којој се инсистирало да ће парламентарним прихватањем Преспанског споразума и усвајањем новог уставног имена Северна Македонија бити створена нова држава и нови идентитет и да ће се изгубити контакт са сународницима у суседним државама.

Председник Грчке Прокопис Павлопулос је поручио суседима да се Грчка неће сложити са произвољним и, штавише, иредентистичким тумачењима Преспанског споразума. Споразум ће бити ратификован у грчком парламенту тек када буду извршене све уставне промене, без којих неће бити ни приступања суседне државе ЕУ и НАТО, изјавио је Павлопулос.

Изјаву Заева осудио је и коалициони партнер у влади, министар одбране Панос Каменос, и лидер опозиционе Нове демократије Киријакос Мицотакис, који је још једном позвао посланике да не ратификују Преспански споразум.

Без обзира на то да ли је у питању озбиљна намера или само покушај Заева да нацију убеди у оно што она и жели да чује, овакви инциденти кваре опште расположење у Атини према Преспанском споразуму. Утолико пре што ће, ако Заев и „прође” у македонском парламенту, цео процес бити пребачен у Атину, где скупштина такође мора да изгласа Преспански споразум да би он ступио на снагу. Атмосфера у Грчкој засад није за то погодна. Резултат гласања у грчком парламенту неизвестан је, док је више од 50 одсто становништва против понуђеног решења за ово питање, за које се сматра да је од националног значаја.


Коментари17
695fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Данило
Ацо је наш. Шалим се није. Ма и не шалим се.Ко стаде пред Турке и Азију? Македонци и Грци, стари ратници, ми смо то преспавали, уморни од пута иза Карпата. Да нам неби Ћирила и Вука ми би данас прст и мастило. Шта, је ли срамота признати да је у Винчи писао Дунав? Да нам неби Византије, наше Византије, наших умних византолога...ми умели неби ни бараку скепати а камо ли Високе Дечане. Таки смо народ.
Стева П. Нећаков
@ "Данило" Самопорицање и аутошовинизам, одлике су дрског незналице, а можда и провокатора, који пише српском ћирилицом. Све време турског ропства наше цркве и манстири су чували наша усмена и писмена предања описмњујући народ у мери која им је била доступна. Значајан српски корпус био је северно од Саве и Дунава у Срему, Банту и Бачкој где је такође постојала велика српска заједница, Карловачка Митрополија и бројни српски манстири на Светој Фрушкој гори. Иначе пре Вука се писало па и "толковало" старословенски и тај језик се и данас може чути на литургији о великим празницима. За основу свременог српског језика узет је херцеговачки говор.
Препоручујем 6
Ташко Васиљев
Грчка је још 1925. године у Атини одштампала буквар "Абецедар" за Славофоне-Славомакедонце по говору у Флорини (Лерину) и Битоља (Монистири). Данас се у Грчкој за Македонце из Северне Македоније користи израз Славомакедонци (Σλαβομακεδόνες) и то без забране. Проблем је што Егејци (Славомакедонци који су добили све од прошлог "црног" социјализма, а данас га не признају) више од једне декаде без икаквих аргумената пропагирају (а то је прихватила и званична профашистичка македонска политичка владајућа ВМРО-ΔΡΠΑΜΕ у којој се већина осећају Бугарима) да смо ми Славомакедонци, већином Српског и много мање Бугарског корена, пореклом од Грка Александроса (ΑΛΕΞΑΝΔΡΟΣ), па то нормално представља камен спотицања у односима двеју земаља. Не би Грци имали проблема када би тамо језик био именован као Славомакедонски, јер они знају да тамо има Словенског становништва.
bivsi socijalista
sta o ovome misle Mogerini i Han. Kako ce oni reagoivati na ovo grcko postovanje ljudskih prava saglasno najvisim evropskim standardima.
pera
Koliki su ovi "grci' fasisti. Naselili se u Grcku i odmah su postali naslednici Platona i Aristotela i svega sto je ostavila stara Grcka. Ko njima daje za pravo da se zovu grcima i da prisvajaju njihovu istoriju?
Predrag Radnic
Zaev se ponasa kao da je premijer neke normalne zemlje a ne tvorevine koja je pitanje dana kada ce se raspasti

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља