среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:59

Косовске таксе смањују привредни раст Србије

Одлука приштинских власти подједнако економски лоша и по њих, јер смо још увек њихов најбитнији економски партнер
Аутор: Јована Рабреновићсреда, 05.12.2018. у 19:27

Таксе, које су косовске власти увеле на робу из Србије, негативно ће утицати на привредни раст Србије, оценио је јуче Иван Николић, координатор месечног билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) на представљању најновијег броја ове публикације.

– Уз претпоставку да ће се одлука Приштине о повећању таксе на српске производе задржати током целе наредне године директан негативан ефекат на БДП-а не би био занемарљив. Укупна спољнотрговинска размена централне Србије са Косовом и Метохијом (КиМ) у 2017., према подацима Агенције за статистику Косова, достигла је пола милијарде евра. Извезено је робе у вредности од 449,9 милиона, а суфицит у размени је био 401,7 милиона евра. У случају преполовљавања овог суфицита привредни раст би се успорио 0,5 процентних поена, док би у варијанти смањења суфицита за три четвртине, реалан раст БДП-а могао бити нижи 0,7 поена. Дакле, 2019. не бисмо завршили са реалним привредним растом од 3,5 одсто, колика је актуелна процена Министарства финансија, већ би он био за петину нижи.

С друге стране, наша структура извоза је таква да таксе погађају прерађивачки сектор. Највећу штету претрпеће прехрамбена индустрија, посебно неке њене гране код којих тржиште КиМ високо учествује у извозном салду. То су индустрија шећера, жито-млинска индустрија, производња сточне хране, безалкохолних пића. На губитку ће бити и произвођачи грађевинског материјала.

Николић је оценио да је одлука косовских власти, иако усмерена ка Србији, подједнако економски лоша и по саму Приштину. Јер, Србија је још увек најбитнији економски партнер КиМ и то такав за кога се нипошто не може рећи да погоршава њене разочаравајуће економске перформансе.

Из јавно доступних података Агенције за статистику такозване државе Косово уочава се да је током 2011. покривеност увоза извозом на КиМ износила само 13,7 одсто што указује да је њихова привреда изразито увозно зависна. Крајем 2017. овај показатељ је додатно погоршан и већ је пао на 12,4 одсто. Упркос томе, у посматраном периоду покривеност у робној размени са централном Србијом значајно се поправила и то са 2,8 одсто у 2011. на 10,7 одсто.

– Према томе, нетачно је да роба из централне Србије погоршава салдо трговинског биланса КиМ, већ је то роба која се увози из других земаља. Осим тога, за последње четири године, од 2014. до 2017., пласман робе са КиМ у централни део Србије растао је просечно годишње по стопи од 37,9 одсто, док се вредност робе, која је стизала из Србије, увећавала по стопи од 12,6 одсто. Значи три пута брже је растао пласман робе од КиМ ка централној Србији од вредности робе која се креће супротним смером – каже Николић.

Значајност Србије за КиМ је још израженија када се посматра њихов укупни извоз у свет. Њихов извоз се просечно годишње увећава око седам одсто те није тешко закључити да извоз робе КиМ у централну Србију од 2014. расте чак 5,4 пута брже од укупног извоза у свет.

– Робу, која долази из централне Србије, КиМ не може да замени домаћом производњом јер слична код њих не постоји. У кратком року, вероватно, не може се ни надоместити увозом из других земаља. Код неких производа одлука Приштине неминовно ће узроковати несташице и раст цена, шверц и сиву економију – сматра Николић.

Као доказ економске ирационалности мера и њихове политичке позадине координатор МАТ-а наводи да оне разарају ЦЕФТУ, а управо је она извозно тржиште за КиМ, и то за половину њиховог укупног извоза. Приштина једино са ЦЕФТА земљама поправља извозни резултат и једино ту има какав-такав конкурентни потенцијал. Са свим другим земљама је спољнотрговински резултат поражавајући.

Примера ради, вредност извоза КиМ у ЕУ током 2011. достизао је 136,4 милиона евра, а у 2016. и 2017. само 70, односно 94,2 милиона евра. У Албанију извоз КиМ једва да достиже 60 милиона евра.


Коментари37
99f70
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Navoditi zavisnost srpskog naroda na Kosovu od srpskog izvoza je jedna stvar ali navoditi zavisnost Srbije od izvoza na Kosovo sasvim druga stvar. Prvi razlog je razumljiv drugi sraman.
Vladan
Prebaci proizvode u Rumuniju, trziste od 20+miliona. Ne davite visem ljudi moji.
Радован Јовчић
Какви сте ми ви родољуби у Србији, рачунате привредни раст преко леђа Косова, а као стално причате Косово је Србија. Хоћете ли и њих издати као нас Крајишнике, велики српски родољуви-користољуби из Србије.
Саша
Увести исту забрану и на тај извоз што имају, поготово Албански део. Па кад не буде ни тих 30+ милиона биће белаја. Наравно увек бити спреман на нормализацију односа
jeremija
neverovatno je da svi ponavljaju istu mantru,kao propašće sad albanci,pa on će lako nadomestiti robu iz drugih zemalja,makedonije,albanije,crne gore,a mi ako toliko zavisimo od izvoza na kosovo bolje da nas nema.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља