уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:25
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Кад родитељ мрзи

После вести о трагедијама које су изазвали најближи над својом децом, многи се питају шта нагони оца или мајку, који би требало да воле своје потомке, да почине злочин
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 10.12.2018. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Вест да је отац ударцима усмртио петомесечну бебу или да је мајка ножем избола седмогодишњег сина, поред ужаса и згражавања, покреће питање у свести оних који се не задовољавају етикетом „родитељ-монструм” како је могуће да родитељ, који би требало да воли своје дете, почини такав злочин.

Какви су то људи, да ли су зли и где је њихов родитељски нагон, због ког многи други родитељи жртвују себе да би спасли своје потомство?

Искривљена свест

Под претпоставком да разумети мотиве за оваква дела не значи оправдавати их, изложићемо неколико типичних субјективних разлога из којих произлази мржња родитеља према властитој деци. За све њих је типично да родитељ у својој искривљеној свести себе доживљава као дететову жртву, а дете као агресора.

Када је рођено нежељено дете, родитељ, који га не прихвата, доживљава да му је оно својим рођењем упропастило живот. Он не размишља рационално, већ мисли да је дете криво што се родило и што му је променило живот. Када је овај став прикривен, он се може изразити као брутално насиље према детету у оним ситуацијама у којима дете својим понашањем иритира родитеља. Тада прикривена родитељска мржња избија на површину.

Када особа није емоционално сазрела за улогу родитеља, када је „инфантилни родитељ”, за њу је свако дете нежељено, јер јој квари квалитет живота. Када је родитељ малолетан или премлад, он може ирационално кривити нежељено дете да му је „украло” ону младост коју је требало да проживи у младалачким забавама.

Неки родитељи верују да је дете криво што их је својим рођењем спречило да постигну нешто важно у животу, на пример, да заврше факултет или да их је присилило да се венчају за особу са којом имају несрећни брак. Они често детету поручују: „Боље да се ниси родио, јер да тебе није било, ја бих имао срећан живот!” Ова психолошка забрана постојања је некада узрок самодеструктивних тежњи детета, тj. будуће одрасле особе.

Постоје родитељи који одбацују властито дете зато што оно није испунило одређени услов који је морало да испуни да би га родитељ прихватио. На пример, после четири кћерке, пето женско дете је „издајица” свог оца, који је био сигуран да ће добити мушко дете. У разочарању, он га одбацује, шаљући му поруку да би било боље да се није ни родило.

Посебан проблем је однос оних очева који мисле да им је партнерка била неверна и да дете није њихово. Они због тога не прихватају дете и могу да имају према њему непријатељски однос. Данас своје сумње могу проверити у лабораторијама за генетске анализе, где се испоставља да је, од њих пет, четворо неоправдано сумњало.

Чедоморство чини мајка која погрешно размишља да мора да изабере између свог и дететовог живота. То може бити малолетна девојка која сматра да би рођењем детета упропастила свој живот и своју будућност, али може бити и жена која већ има четворо деце и која осећа да нема снаге да подиже и пето.

Некада остављени родитељ своју мржњу према родитељу који га је напустио може да усмери ка „његовој”, а заправо заједничкој деци или само ка једном од деце у којем „види” омрзнутог родитеља. Овакав родитељ под утицајем „Медејиног комплекса”, а у симболичком освећивању бившем партнеру може властиту децу кињити на разне начине, све до убиства.

Нетрпељивост и љубомора

Некада непријатељство према деци долази од оних који нису биолошки родитељи, већ се налазе у њиховим улогама – од маћеха и очуха. Маћеха у детету види конкурента властите деце, којој даје предност. То je познати мотив различитих бајки у којима маћеха и њена деца киње дете. Зла маћеха је архетип кога треба разумети као застрашивање деце, шта им се све може догодити ако изгубе своју биолошку мајку. То појачава дететов страх од одвајања од мајке и мајку чини још вреднијом у очима детета, што би требало да резултира већом послушношћу детета. Осим што у детету види конкурента, маћеха (очух) у детету може видети и конкурента са којим треба да једног дана дели наследство. Очух или маћеха може постати нетрпељив према детету, јер у њему види лик оног другог биолошког родитеља према коме осећа љубомору.

Било која од ових мотивација је токсична за дете и разлог је да се поразговара са стручном особом.


Коментари7
b73a8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš
Otac sam dva deteta, muška, nad kojima sam ove godine posle razvoda dobio puno starateljstvo. Skoro je stariji sin doživeo od majke da ga okrivi za naš razvod i da mu kaže kako bi bilo bolje da ga nije ni rodila i da ga tera napolje iz stana iako je dete došlo da privede vikend sa njom koji joj pripada... tokom proteklih meseci bilo je raznog i psihičkog i fizičkog nasilja sa njene strane prema njima i nekako sam uspeo da joj se umanji viđanje sa decom ali najgore od svega je što ovakva ponašanja službe pravdaju rečenicom "Pa ona je majka, verovatno je povređena što je izgubila starateljstvo" ili nekom sličnom "definicijom" a vrlo često i pitanjem "Pa ne mislite valjda da bi povredila svoje dete" a onda kad se desi tragedija tada se svi hvataju za glavu i sležu ramenima.
Mirela
Vi ovde o sebi...i o vasoj definiciji bivse supruge.
Препоручујем 0
dimoskiigor
Nije zbog starateljstvo dete ce da bude uvjek krivo za sve za vas brak za njegovo rodjenje za prošli život sa vama za dalji život skim da bude uvjek bice dete krivo za sve ako ga uzmete ili ako ste ga uzeli spasili ste svoje dete.
Препоручујем 2
Прикажи још одговора
Sandra
Hvala!! Konacno da se narod informise o ovome,a meni se to I dan danas desava.. manipulacije, iskoriscavanje, kinjenje I svaki vid zlostavljanja vec 46 godina… pokusaji ubistva I samoubistva nekoliko puta! Plus sto je moja majka psihicki bolesnik (bipolar d.) a od oca( razvedeni su) I rodbine me odvojila svojim zlim jezikom… Strahota sto drzava nista ne preduzima za ovakve slucajeve… a deca pate I nose posledice ceo zivot. Veoma je tesko.Hvala vam na ovom tekstu Dr Zorane!!
Seka
Čestitam Sandra na tome što ste uspeli da prepoznate vrednost ovog teksta iako ste toliko dugo žrtva neprihvatljivog ponašanja. Za očekivati je da neko ko ceo život živi u takvim uslovima i postane takav. Još uvek nije kasno da se "izvučete" iz svega toga i živite mnogo boljim životom. Samo napred. Srećno!!!
Препоручујем 13
Ana
Vaša mama je jako bolesna. Sami kažete da je bipolarac. Oni treba da se leče. Ovo društvo je odgovorno za zanemarivanje mentalnog zdravlja. U vašim rečima osećam osudu make iako znate da je jako bolesna. Ljen zli jezik nije njen, već je od njene bolesti, od manije. Kad prođe manija onda je depresija, onda se izvinjava i oseća krivicu. Kada bi se lečili ovakvi ljudi bi kolko tolko imali normalan život, i oni i mi pored njih
Препоручујем 18

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља