среда, 16.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:37
ФЕНОМЕНИ: НОВОГОДИШЊА РАСВЕТА

Јелке и лампиони на раскрсницама

Градоначелник Бранко Пешић је први уличне дочеке Нове године претворио у светлуцаве празнике дружења, а са илуминацијама код нас се почело тек шездесетих година, осветљеним портретима великана марксизма и лењинизма на палати „Албанија”
Аутор: Милош Лазићнедеља, 09.12.2018. у 14:56
Из године у годину, украси су све бљештавији (Фото Латиф Адровић)

Београд је оденуо светлуцаво новогодишње рухо 15. новембра, кад и Париз, али ће га скинути касније него друге светске метрополе, јер се код нас сваки већи празник слави два пута, по грегоријанском, и по јулијанском календару.

Иако би се у престоничком предузећу „Јавна расвета” заклели да се са новогодишњом „електричном декорацијом града” могло почети тек пре 125 година, када је у Београду заискрила прва светиљка – то није тачно!

Народ у то време и није испраћао старе нити дочекивао нове године, већ је славио Божић. Прва јавна електрична светиљка није била она коју је Београдска општина поставила 1893. године на Позоришном тргу, на почетку данашње Македонске улице. Јер, то чудо модерне технологије је засветлело већ 1880, само годину дана након генијалног Едисоновог изума, изнад улаза у кафану „Хамбург” у Улици Милоша Великог, наспрам скромног здања Народне скупштине и Вазнесењске цркве, на углу Улице краљице Наталије.

Фењери изнад кафана

Гледајући дубље у прошлост, стиже се до податка да је Београд на измаку 1857. године имао тачно 306 кафана, а општина је донела уредбу да све испред улаза морају држати светиљку иначе ће бити затворене. Тако се догодило да баш у новогодишњој ноћи читава варош буде „блештаво осветљена” са чак 306 фењера, Дакле те, 1858. године, можда се није почело с новогодишњим кићењем, али би се та и толика илуминација ових дана могла обележити као некакав јубилеј: рецимо – 160 година од почетка „просветљеног” ноћног живота престонице!

Коме је, када и зашто пало на памет да градове кити као новогодишње јелке? Одговор може да збуни: тај обичај је устројен тек почетком прошлог века, а дошао нам је скупа са – Деда Мразом – најомиљенијим ликом деце и недораслих из арсенала трикова рекламног одељења Компаније „Кока-кола”. Тај симпатични дебељуца у црвеној одори, са саоницама у које су упрегнути ирваси и поклонима које наводно доноси, скинуо је са трона популарности и Божић Бату и Светог Николу.

Обичај је код нас да се верски празници славе код куће, а секуларни ван ње, на улици или у кафани.

Заправо, родоначелници светлосних декорација код нас су, као пре 160 година, биле кафане, а ако се узме у обзир да некада није било ни пролазног бифеа или периферијске крчме а да нису организовали „дочек Нове године” са стакленим куглама, папирним лампионима и фајронтом 1. јануара увече, то је и обичај заживео, мада је прошло још доста времена док се није разлио и по улицама. Том „закашњењу” је кумовала чињеница да се јавна расвета у скрајнутим сокацима све до средине педесетих година прошлог века гасила у осам увече, због штедње.

Са празничним, али не и новогодишњим илуминацијама се почело тек шездесетих година, када су за сваки значајнији датум на палати „Албанија” освитали портрети великана марксизма и лењинизма, који су ноћу сјактали под рефлекторима постављеним повише излога продавнице „Југословенске књиге”, прве и дуго година једине у којој се могла купити и страна штампа! После је Маркса, Енгелса и Лењина одменио усамљени портрет доживотног председника чиме се значајно уштедело на материјалу, али су зато расвета, пратећи светлосни ефекти и општи утисак били много јачи.

И мада многи верују да се с новогодишњим кићењем Београда почело у време градоначелниковања Милијана Неоричића, та почаст, ипак, припада Бранку Пешићу. Он је суграђанима уличне дочеке Нове године претворио у светлуцаве празнике дружења. И из године у годину све бљештавије! Ко зна, можда би се на основу јачине расвете (изражене у луксима) могао пратити и раст животног стандарда (представљен у динарима).

                                                         (Фото Анђелко Васиљевић)

Осветљена стварност

Прошле су готово три деценије од како ђаци у школама не уче да смо богата земља. На чврсто тле нас је спустила криза изазвана сецесионизмом, то јест ратовима у окружењу, и економске санкције. Па ипак, ко боље памти, сетиће се да ни у том и толиком мраку никад није заборављена новогодишња расвета, не само престонице! Није реч о расипништву, јер нове технологије, такозване лед-светиљке и дигизализован начин управљања јавном расветом и празничном декорацијом, а обе су на истом „струјомеру”, сав трошак своде на разумну и прихватљиву меру. Уз то, светлећи украси и остале икебане распоређени су само у центру града, у најпрометнијим саобраћајницама и по квартовима резервисаним за „пешадију”.

Тачно је да има градских и приградских општина које се у том смислу осећају запостављеним па то надокнађују сопственим скромнијим аранжманима. То се посебно односи на општину Лазаревац, али она и није у систему престоничке јавне расвете.

У коначном салду, новогодишња расвета Београду доноси значајније приходе, пре свега од туризма, како страног тако и домаћег (угоститељство не би требало ни спомињати). Јер, тешко да би ико нормалан путовао преко пола света да би дочекао Нову годину у некој замраченој и уснулој касаби.


Коментари0
5c679
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља