уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:13
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: Омск

Овде се некад чувало царско благо

Град на југозападу Сибира развој дугује нафти, у месту живи око 1,6 милиона становника, а једна од највећих улица годинама носи име маршала Тита који се овде оженио првом супругом Пелагијом
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићсубота, 08.12.2018. у 12:00
(Фото Ј. Петровић Стојановић)

Некада се овде чувало царско благо, данас се црпи црно злато – нафта. Некада је био престоница козака и Беле гарде и последња линија одбране од Хитлера. Реч је о граду Омску који се налази на југозападу Сибира, на око 2.700 километара далеко од Москве. Протеже се дуж реке Иртис, други је по величини град у азијском делу Русије. Током постојања царске Русије град је био седиште генерала-губернатора Сибира, а касније током Октобарске револуције престоница Русије.

Преко реке Иртис град је повезан са Казахстаном одакле бродови допремају руде и минерале, али и нафту. Данас у Омску живи више од 1,6 милиона становника Руса, Казахстанаца и Јевреја, па не чуди што у граду постоји много православних цркава и синагога.

Утврђење у борби против Киргиза

Споменик водоинсталатеру Степањику на Авенији Љублински (Фото Пиксабеј)

Основан је 1716. године. Био је град утврђења у борби против Киргиза и Џунгарских номада, да би временом постао административни центар овог дела Сибира и огромне степске регије која заузима и део данашњег северног Казахстана.

Душу Омска, кога су новинари из Србије недавно обишли, најбоље је упознао Фјодор Достојевски. Волео је да каже да га је управо Омск прогањао до смрти. И не чуди ако се зна да је у њему писао док је служио ублажену казну од четири године затвора након првобитне пресуде да буде стрељан. Затворска ледена ћелија у којој је провео све те године остала је тамница и за његову душу и тело, описао ју је у „Записима из мртвог дома”.

Из ћелије је излазио само када је одлазио на обавезан рад у оближњу циглану, али је то уједно, писао је, била и једина потврда да је жив јер су услови у затвори били нељудски. Достојевски је 1850. године као дисидент спроведен у овај затвор.

Омск касније постаје важан град и за комунистичког вођу велике Југославије Јосипа Броза Тита који је после рањавања доведен овде у болницу. Старајући се о њему као тринаестогодишња медицинска сестра, Пелагија Белоусова заљубљује се у њега који у том тренутку има 25 година и 1918. венчавају се у цркви по православном обреду.

Бабушке, сувенир без којег се не иде из Русије (Фото Ј. Петровић Стојановић)

Омск је град у коме је Броз изучио и металостругарски занат и где се поново вратио 1965. године да види да ли га се ико сећа. Макар због Пелагије. Водичи у Омску причају да је тајно дошао те године у Омск. Чамцем преко реке. Прошетао је градом, али када се уверио да нико на њега не обраћа пажњу, схватио је да је све историја. Данас једна до најдужих улица у Омску носи његово име.

Омск је остао индустријски град. У Другом светском рату је био индустријски ослонац у борби против Хитлера. И данас представља важно железничко чвориште у коме се укршта и Транссибирска пруга. Годинама је Омск био забрањен град. Реч је о затвореном тајном граду у време СССР-а до кога нису водили путокази. Данас се до њега долази авионом, возом или бродом, без посебних дозвола за посету.

У Омску је давно, у другој половини 19. века, живео и један Србин. Шајкаш, родом из Госпођинаца – Атанасије Јечинац, царски аустријски, а потом и руски официр. Једно време је предавао и на тамошњој Војној академији.

Разлог зашто је овај град био далеко од очију јавности била су, с једне стране, велика налазишта нафте, али, с друге, и војна индустрија која је током Другог светског рата производила тенкове. Неко време чак су га звали Чикаго Сибира јер је давне 1910. године, дакле пре Октобарске револуције, овде одржан највећи сајам пољопривреде и индустрије. Главним градом овог дела Русије којим нису владали комунисти проглашен је 1918. године.

Ово је данас и велики универзитетски град препун научних и културних институција. Упамћен је и по томе што је после распада СССР управо из Омска потекло много Абрамовича који су на полулегалан начин куповали руске гиганте, па није чудо што староседеоци у овом граду и данас воле да кажу да је Омск престоница руских олигарха које је Владимир Путин, први човек Русије, једини успео да преваспита.

Туристе који данас дођу у Омск зачудиће што се продавнице хране, одеће или обуће налазе укопане испод зграда. Као када се у неку нашу зграду улази у подрум. Када питате трговце зашто су им локали тако неугледни, одговарају – јер је зими много топлије. Иначе, зими температуре падају и до минус 40 степени Целзијусових.

Нема мењачница

У месту постоји много православних цркава и синагога (Фото Ј. Петровић Стојановић)

Има, наравно, и великих излога с робом из Европе која је јефтинија него у Србији, па се крзнене дубоке чизме овде могу наћи по цени од 50 долара. Под условом да имате срећу да у некој банци хоће да вам замене зелембаће за рубље, јер ни један једини трговац у овом делу Сибира неће да чује ни за евро, а ни за америчке новчанице.

Иако је Омск данас огроман индустријски град с трећом по величини рафинеријом у Европи која се простире на чак 12 фудбалских игралишта и која је у власништву Гаспромњефта, највећег послодавца овде, у граду нема ни једне мењачнице. Оно што је, такође, посебно занимљиво, нарочито онима који имају предрасуде о Сибиру и Русији уопште, јесте што Омск уопште не личи на градове које прозападно оријентисани новинари воле да представе на начин да су пуни пијаних Руса који се трезне ударајући главом о зид. Таквих (не)прилика овде није било.

На првом месту би се могло рећи да је ово град младих родитеља с пуно деце.


Коментари0
2e82a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља