среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:59

Хрватској недостаје најмање 30.000 радника

четвртак, 06.12.2018. у 15:57
Мањак радне снаге нарочито изражен у туризму (Фото Пиксабеј)

ЗАГРЕБ – Хрватска је суочена са озбиљним недостатком радне снаге, посебно у својим туристичким одмаралиштима на мору, што ствара препреке економском расту и подрива наде да ће та земља сустићи развијеније економије Европске уније, оцењује агенција Ројтерс у анализи хрватског тржишта рада.

Тај проблем је одраз ниског нивоа плата, образовања и стечених вештина у тој економији у којој и даље доминира држава, што је приморало многе младе Хрвате да потраже примамљивије послове у богатим западним земљама ЕУ, наводе аналитичари.

„Неусклађеност образовног система са потребама економије, мала спремност за мобилност унутар Хрватске и велики број људи који одлазе како би радили у другим земљама ЕУ, негативно утичу на хрватско тржиште рада”, каже за Ројтерс Ива Томић из загребачког Економског института, преноси Танјуг.

Према подацима Хрватског удружења послодаваца (ХУП), хрватским компанијама недостаје најмање 30.000 радника, претежно у сектору туризма, који чини скоро 20 одсто бруто домаћег производа те земље, али и у грађевинарству, малопродаји и индустрији.

У извештају се наводи и да аналитичари сумњају да ће дугорочни привредни раст Хрватске премашити скромне стопе од један до два посто.

Хрватска економија, у овом тренутку, расте по стопи која је нешто испод три одсто годишње, али чак и то је, закључује Ројтерс, испод раста држава у источној и југоисточној Европи.

У прилог податку о недостатку радне снаге у Хрватској наведен је пример челичане из Сиска АБС која, према речима Иване Румац из тог предузећа, није успела да нађе на тржишту рада 71 радника са одговарајућим знањима и вештинама.

„У протеклој финансијској години, када смо ангажовали 71 радника, 40 посто испитаника није испунило услове, а 43 посто од наших 90 запослених морало је интерно да се школује”, изјавила је Румац за Ројтерс.

Агенција преноси и податке Франца Летице, шефа загребачког удружења ресторана и власника барова, који је рекао да је од јануара краја септембра ове године било 782 непопуњених радних места за куваре и 1.493 за конобаре у главном граду Хрватске.

Ројтерс додаје да је све израженији и мањак медицинских сестара у хрватским болницама, наводећи да је једна већа аустријска компанија одустала од инвестиције у Хрватској јер није могла да нађе довољно радника.

Британска агенција закључује анализу с податком да је свега 60 посто грађана Хрватске, старости између 15 и 64 године, запослено, што је, како констатује, једна од најнижих стопа запослености у Европској унији.


Коментари26
b359b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Сетио сам се " прве несташице " конобара и кувара на Јадрану, почетком 60-тих година. Многи су отишли за Италију, Швајцарску, Немачку и Аустрију, по оваквом реду. То је био талас када су многи Југословени постали такозвани " радници на привременом раду у иностранству ". Непријатност је била утолико већа што су ти људи већином говорили одлично италијански, добро немачки, а било их је и са знањем додатно енглеског језика, сви су добијали добре послове, само они из Швајцарске само као сезонци, по пола године. Они који су остали радили су неки пут буквално за двоје, радно време је било добро, сви локали су затварани најкасније до поноћи, а топла кујна се затварала око 23.00 часа. Конобари који су долазили на сезонски на Јадрана нису били адекватна замена, ни знањем, ни марљивошћу а још мање љубазношћу.
Стева П. Нећаков
Oво су последице прогона Срби из Славоније, Далмације и Крајине а тај прогон траје још од хратвас. "Маспока" из 70-тих година. Процењује се да је на крају 20. века, што исељено, што прогнано око 700.000 Срба. Ево шта каже проф. др Б. Хорват, један од најбољих економ. Хрватске:"Страни консултанти седе у нашим државним установама и у то име одлева се десетина милиона долара у иностранство. Приватизација се узима као лек за све невоље. Кад нешто запне, влада најављује да ће то поправити приватизацијом. А то преведено на обичан језик значи да ће се опет део народне имовине јефтино продати страном капиталу. То је постало еуфемизмом за продају највреднијих предузећа странцима.. Већ преко 4/5 банака, а оне представљају једну од основних полуга економске политике неке земље је у страним рукама. Сад су на реду хотели, тј. продаја јадранске обале, најлепше после егејске - у Европи". ПС. Испуњава се она народ. мудрост: "Што се лако стекне лако се и проћерда" а они су Јадран 1945. добили на тацни!
Beogradjanin Schwabenländle
Опет један који не може без " најлепше обале " у Европи. Јесте код нас је све најлепше. Да не буде забуне видео сам 90% свих европских обала, има рушнијих и лепших. А ако продају хотеле, то је њихова ствар, само изгледа да не схваћате у ком се друштву налази Хрватска. Уколико један Хрват жели да сагради хотел у Шпанији нико му то не може забранити, обрнуто исто тако. И ако један Србин то зажели и нађе земљиште моћи то исто да уради, иако Србија није у ЕУ, то се зове слободна привреда.
Препоручујем 3
Mamajev Kurgan
Ovde i kao mnogo puta skoro svugdje moji Srbi barataju i pisjaraju o 250.ooo izbjeglih Srba iz Ustasustana...mene to neznanje svaki put zaboli ....jer sam 1 od njih a radi se o sigurnih 500.000 Srba i vise .Naime cifra o 250.000 je cifra koja je procenjena na one uzasne dane kad su Srbi u par dana tzv. ,,oluje,, izbjegli.Pre te ,,oluje,, Srbi van RSKrajine su bili vec izbjegli iz mahom gradova poput Splita,Zagrenba..itd.Radi se o takodjenekih oko 200-300.ooo plus ovih 250.000 tokom ,oluje,,.To je dakle minimum 500.000 plus nakon ,,oluje,, ostatak ostataka se iseljavao ....nakon te 1995g.Ja i moja familija spada u tu grupu,taj talas iseljavanja.To su Srbi poput mene koji su zivjeli po vecim mjestima i Srbima koji su mislili da ce se pre ili kasnije stanje stvari s Srbima barem malo poboljsati....i napokon 1997g izbjegao sam doslovno spasavajuci zivu glavu.S zenom i 2 male djecice preko noci smo pobjegli u RSrbsku .Srbsko iseljavanje iz te zlotvorevine JOS traje.....
Анка
Све сте у праву. И ја би овим путем замолила све коментаторе, да не износе цифре које нису истините. Правите већу штету него корист. Већина Срба у Србији, не познаје шта се све догађало у Хрватској, не знају шта се догађа ни данданас, ако не можете помоћи, немојте ни да одмажете овом напаћеном српском народу.
Препоручујем 6
ВлаДо
Најмање 5000 радника могу одмах да увезу из Шида.
tuzni srbica
Slucajno sam gledao HRT kada je u Saboru neko rekao kako je proterano oko 500.000 hiljada Srba da su neki krajevi prazni a onda su za njima krenuli Hrvati tako da po popisu iz 91-e u RH danas nedostaje moguce vise od 1-MILION ljudi svih doba a najvise mladih to su Hrvati mahom zbog posla? Volio bi znat da li je poznat danas broj stanovnika i ucenika uRH? No RH vlast je ucinila sta je, vise mene brine ponasanje u Srbiji gde je jos veca katastrofa zbog korupcije i izdaje !?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља