четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:01

Подсећање на Панчевачку битку

Отворена изложба у згради Магистрата, одакле су кретале српске команде у револуционарним годинама 1848-1849.
Аутор: Олга Јанковићчетвртак, 06.12.2018. у 22:30
Уметнички приказ битке за Панчево (Фото Историјски архив Панчево)

Панчево – „Пролеће народа” – револуционарна 1848–1849. година захватила је средином 19. века читаву Европе, а посебно одјекнула на територији коју је обухватао део Краљевине Угарске. Срби су се придружили револуцији тражећи једнакост и своје место под сунцем, равноправност да исповедају своју веру и негују своју културу, а Панчево било центар војних операција српског покрета. У згради некада Магистрата, седишта Окружног одбора одакле су кретале све команде, уприличена је поводом 170 година револуције, Мајске скупштине и првог помињања Српске Војводине као политичко-територијална јединице, изузетна поставка оригиналних докумената, уметничких радова, слика… „Панчево у Револуцији 1848–1849.” заједнички су приредили аутор историчарка Милица Пејчиновић из Историјског архива Панчево и коаутори историчари Срђан Божовић и Гордана Стојанов из панчевачког Народног музеја.

„Крајем те 1848. године Мађари су желели да некако заврше „са том револуцијом”, било им је доста српске побуне спремали су велику војску и поход на Панчево у којем је, а то мало људи зна био и Главни штаб – „стан” команданта војводе Стевана Шупљикца. Искусни официр, знајући да нема довољно војника за борбу упућује молбу за појачање Александру Карађорђевићу, тадашњем кнезу Србије, која није била независна држава него под Турцима. Будући да Србија није могла формално да пошаље војску у одбрану, кнез се послужио лукавством и упутио јавни проглас добровољцима – „ко жели да помогне браћи преко Дунава”. То није данашња Србија напомиње Божовић, већ само њен северни део, без Ниша, Врања, Лесковца, Рашке области, нема медија – „само има од уста до уста”.

„И јави се за једно кратко време скоро десет хиљада људи, што је био фантастичан, готово невероватан успех. У сусрет им крене Шупљикац са својом пратњом, а молио је бога да дође бар хиљаду људи. Када је видео непрегледну војску, веома узбуђен одржао је кратак говор који у целости гласи: ’Добродошли наша браћо, нека цео свет види, како браћа браћи у помоћ стижу, нека цео свет види како смо од исте мајке исто млеко пили’, закашљао се ту пред њима пао, као у некој грчкој трагедији, а жива истина је била. Команду преузима Стеван Петровић Книћанин, командант српских добровољаца заједно са Адамом Косанићем, који до ногу потукоше мађарску војску 2. јануара 1849. године”, прича Божовић, додајући да је за победу код Панчева, која је одјекнула у читавом српству, Петар Петровић Његош, црногорски владика и владар, први Орден за храброст „Милош Обилић” доделио управо Книћанину, а Панчево по својој борбености, од тада носи и назив Српска Спарта.

У централном делу поставке драгоцен експонат музеја – оригинална застава Српског војводства, једна од ретких из периода револуције, која се чува у центру покрета и највећем ослобођеном граду под српском контролом. На предњој страни двоглави црни орао на жутој подлози као симбол Хабзбуршке монархије, у самом центру оцило са четири „С” уз натпис на српском језику „Застава Војводства Сербског 1848”, а на другој Свети Ђорђе који убија аждају – симбол борца за слободу. Застава, један од најзначајнијих артефаката из историје Војводине, преживела је захваљујући околности да је била похрањена у једном од старих звона Успенског храма у Панчеву, а ове године и трајно сачувана конзерваторско-рестаураторским радовима које је финансирала АП Војводина. Поставка доноси и оригинална документа на српском језику са печатима као што је проглас Главног народног одбора у Карловцима да се народ диже на оружје, граничарску заклетву… и низ вредних портрета вођа устанка.

„Најјачи утисак остављају личности. Оне граде историју, оне граде догађаје, које можемо да сагледавамо из различитих углова и треба то да чинимо, али ове обилују врлинама које су их носиле. Револуционарна 1848. година уистину је необична у европској, али и националној историји. Планула је у јужној Италији, а затим се проширила по читавој Европи. Разлози зашто је подизана били су различити – социјалне и националне природе, а један једини циљ био је укидање феудализма. У њој, средином 19. века десио се судар романтизма с једне и реализма с друге стране, национални пориви сменили су они други – брига о свакодневном животу, правима радника, жена… мења се се поглед на свет, стварају националне државе и она се завршавала негде пре негде касније”, закључује др Ивана Спасовић, архивиста историчарка Српске академије наука и уметности.


Коментари6
5f6c4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар,Загреб.
@За Милку. Да.Мађарска револуција,али само за Мађаре.Генерал Дамјанић, Србин,изјављивао да ће се борити док посљедњи Србин не нестане. Нажалост и данас има таквих изданака Стеван Шупљикац није био плаћеник.Био је Крајишник,рођен у Петрињи.Банијац.Стољећима су наши Крајишници носили крваве гаће,не да би били плаћеници,него да би имали право на живот своје дјеце и свог народа.Копали,орали земљу и служили цара.То је била цијена опстанка на том простору и да буду слободни људи,а не кметови. И успут и Патријарх српски Рајачић је наш.Родом из Лике из Брлога.Имали смо Плашки гдје је Мушицки ударио темеље просвјете,културе и народног поноса и у тој средини започео је школовање наш Патријарх, велика хисторијска личност јер је ,,воздигао сербски национ"на ниво политичког народа у Банској Хрватској и Војводству Србија. И видите,ту код Панчева у битки су се нашли ЗАЈЕДНО Срби из Слободне Књажевине са својом браћом Војвођанима и Србима из Војне Крајине. Први пута заједно.
Mile
Sam je Košut rekao da će srpsko pitanje biti 'rešeno mačem', pa je tako i bilo. Nakon 70 godina. Inače, Srbi su dosta podeljeni bili oko toga na kojoj strani njihovi interesi imaju bolje izglede. Ljubomir Nenadović je, na primer, bio za saradnju sa Mađarima.
Milka
Potpuno pogrešna slika koja se nameće čitaocu. Ovo o čemu pokušavaju da pišu se zove Mađarska revolucije 1948. godine. Bila je to pobuna protiv Bečke diktature i "tvrdog" feudalizma. Revolucija je u krvi ugušena 1949. godine. Jajveći doprinos je dala carska Rusija gde su suprotnosti bile najveće pa su se najviše i plašili pobine. Po Mađarskoj su organizovama masovna ubistva revolucionara. Sa južne strane Beč se za pomoć obratio francuskom plaćeniku Vojvodi Šušljikcu i poznatom hrvatskom reakcionaru Banu Jelačiću. Šupljikac je posle učepća u slamanju mađarskog otpora bečkoj diktaturi višestruko odlikovan i postavljen za komandanta Pančeva. Naša istoriografija je o njemu stvorila lažnu sliku, pa je čovek ni potpuno nezasluženo dobio ulicu u Beogradu i prolaz. Inače bio je austrougarski plaćenik pa potom i fancuski. Sa Napoleonom je palio Moskvu.
Raca Milosavljevic
... eto sta je nama relativno bliska istorija,a jedini komentar nam malo obicnim recima daje jos jedno posebno svetlo na razliku izmedju zvanicnog belezenja i objektivne slike zasto se ustvari tako dogodilo ...
Лала из Самоша
Само нигде не пише зашто је уопште дошло до револуције на овим просторима. И то се не учи ни у школама, а еви видимо да је и у овом историјском тексту и то некако пребрзано. А ево о чему се ради. Аустроугарска монархија је у унутрашњој кризи. Мађари осећају свој тренутак да се одвоје од монархије и подижу ослободилачку револуцију и одвајање од Аустрије. То су урадили под обилатим помагањем и наговором Немаца. На почетку Срби ватрено подржавају Мађаре у борби против Аустријанаца (који ратују и против Мађара и против Немаца). Међутим, Срби су очекивали да ће Мађарска победа у том рату да донесе Србима у Војводини привилиегије и аутономију. Мађари су то одбили Србима и тада Срби прелазе на страну Аустријанаца и почињу борбе против Мађара. Па имамо буквално "сендвич" рат. Немачка и Мађарска савезници, против Аустрије и Срба који су такође били савезници. Та револуционарна збивања у Војводини су била интересантна, како за историчаре, тако и за уметнике.
crosdu
Reći ću ti zašto, to su bile godine masonskog pokreta i on je donio promjene u čitavoj Europi. U Europi se tada odigravala masonska revolucija i zahvatala je grad po grad diljem Europe. U vrijeme komunizma se o tomu nije smjelo pisati, a kako vidiš ni danas. Komunisti nisu pisali zato što je cijeli komunistički pokret bio produkt masnostva, jer su baš svi nekadašnji komunistički lideri bili masoni, kuljučujući i "voljenog druga" tita! I dans ih ima i u Srbiji i u svim drugim država s prostora bivše države. Jedan od Srba političar u masonima je i Boris Tadić.
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља