четвртак, 17.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Србијанско кукавичје јаје

Аутор: Бранко Радунсреда, 12.12.2018. у 18:02

Поред бројних тешких бремена којима је опхрвана Србија мимо нас пролазе кампање којима се значајно утиче на јавно мњење. Једна од тих кампања којима се недовољно бавимо је и промоција србијанства у Србији. Чини се на први поглед да то и није од неког значаја или пак да то само по себи и није лоше.

Србијанци би по тој идеји или идеологији били не више Срби из централне Србије, како је то некада било, већ сви грађани Србије, ма како се на попису етнички изјашњавали. По том, рекли бисмо, наивном схватању као што су сви грађани Француске Французи па и они који потичу из арапске или црне Африке, тако би и сви грађани Србије били Србијанци.

Да за сада ставимо на страну питање да ли је то добро. Поставља се питање да ли је то могуће реализовати? Принципијелно говорећи све је данас могуће ако имате власт, медије и новац и спроводите одређену стратегију етничког инжењеринга. Видимо пример како су за пола века у Црној Гори тамошњи Срби у значајном проценту постали Црногорци, а Срби мањина која се бори за основна национална права. Не видимо тренутно политичку вољу у Србији да Србе претвара у Србијанце (што не значи да се неће појавити). Иако се ова прича потура преко разних медија, пре свега интернета, она за сада нема привлачну снагу каква је потребна за етничку „транзицију”. Поред тога ако би се неко у централној Србији и могао на попису изјаснити као етнички Србијанац, тешко да би то успело са неким припадником мањина (нарочито не код Мађара и Албанаца). Тиме се идеја „Србијанца као грађанина Србије” на први поглед обесмишљава. То је тако под условом да је реалан циљ овог етноинжењеринга у најави да сви Срби и сви несрби у Србији постану Србијанци.

Но сва је прилика да није тако. Они који заговарају овај пројекат заправо ни не брину о томе како ће на њега реаговати мањине, иако у његовој промоцији то постављају као један од циљева. Они заправо не верују да у неко изгледно време могу успети да већи број Срба из централне Србије постану етнички или етатистички схваћено Србијанци. Па шта може бити циљ ове кампање, ако она уопште има циљ? Може бити само стварање негативног стереотипа о Србима из Србије код Срба ван Србије. Ако се Срби из Србије одричу тога да су Срби, или се барем о томе само прича као о опцији то демотивише и Србе из Црне Горе, БиХ и Хрватске да остану Срби. Ако они којима је лако да буду Срби не желе то бити зашто би то желели они којима то није никако лако.

Да прича није безазлена сведочи и чињеница да је она стара више од једног века. Наиме бечка империјална политика је заузимањем и анексијом БиХ настојала да спречи ослободилачки и ујединитељски српски покрет. Стога су они направили пројекат босанске нације, а за Србију су оставили идеју србијанства – то јест одустајања од веза са Србима ван Србије. План је био да се Срби у Босни претворе у Босанце (век касније се та идеја обновила) а Срби у Србији у Србијанце па да једни са другима нису ни у  каквој вези. Касније је дошла идеја претварања Срба у Црној Гори у Црногорце што је како видимо великим делом и успешно реализовано.

Данас се та стратегија обнавља са новим нивоима и методама деловања. Она се пре свега види као битка за идентитетско питање. Мило Ломпар то дефинише као формулу самопорицања по којој у прошлости, а то значи и у садашњости у култури и трајању „све што је српско треба свести на србијанско да би оно што није србијанско – као Његош, Андрић, Селимовић, Лубарда – временом престало да буде српско”. Ми бисмо то проширили –  то води ка томе и да би они Срби који нису Србијанци временом престали да буду Срби као што се то већ десило на неким српским историјским просторима.

То није само формула самопорицања већ и стратегија страних центара моћи, а и њихових балканских сателита да поделе Србе и ослабе Србију. За Србију би био крај да се сведе само на србијанску визуру, а нажалост српска политичка класа је после петог октобра наглашено уско србијанска. У српској политици или култури нема многи места за „Србе у региону”. Осим можда пред изборе. Србија се под притиском Запада одрекла активне улоге и помоћи Србима ван Србије зарад „стабилности у региону”. Тако да у српској формули самопорицања има приличног уплива и страног фактора који жели да Србију сведе на преткумановску Србију или можда чак и на Београдски пашалук. А ту се једино уклапа реалистична „србијанска политика” порицања не само себе и српског идентитета већ и здравог разума.

Зато је јасно да је србијанство заправо кукавичје јаје које нам потурају да би нас одвојили од нашег народа у „региону” и још једна странпутица која може Србију много коштати у будућности. Борба против те подметачине јесте задатак сваког онога који је свестан, или то постане, колико нам то штете наноси не само у сфери идентитета већ и у погледу могућности материјалног и економског развоја. 

*Политички аналитичар

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа
 

Коментари9
bdaeb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

rade
Autor ne primećuje da sami Srbi van granica današnje Srbije upotrebljavaju to, kako ga je malo paranoidno nazvao, kukavičje jaje. To je više stvar lingvistike i onog što bi se uslovno moglo nazvati jezička ekonomičnost. To je teritorijalno određenje, podnebljsko. Neinteligentno je od strane Srba iz Srbije što se, kako bi klinci rekli, primaju na to. Loša vam je teza, odnosno članak. Uganuli ste ga malo. Evo na primer, šta ćemo sa onom pesmom iz Srbije "Svilen konac srbijanski kroj"? Ili, "Ja Vlainja a ti Srbijanac"... Evo neka i ja budem Srbijanac u nekom kolokvijalnom žargonu. Nikakav problem. Veći deo života živim u mojoj Srbiji a rođen sam u mojoj Crnoj Gori, a Srbin sam. Do not make a fuss abot it.
rade
Zašto tako gospođo? Pa kad kažete bosancu 'vi bosanci' on se neće uvredit jer to mu ne smeta da je Srbin to jest što je Srbin. Doviđenja
Bane L.
@Tačno Kao Beograđanin moram barem da pokušam da te razuverim. Pravi beograđani vole sela jer su uskraćeni za ista. Za njih "seljak" nije pogrdan naziv već časno zanimanje. Na žalost upotrebljava se u pogrdnom kontekstu zahvaljujući Lenjinistima i ljudima koji su sa sela došli u Beograd pa valjda time sakrivaju svoje korene potpuno bez potrebe. Ja lično ne mogu ponižavajuće da gledam na seljake jer kada bi mene neko preselio na selo, umro bi od gladi vrlo brzo, pošto o tom zanatu nemam pojma. Dakle, ne mogu da ih ne poštujem. Istovremeno ne mogu da optužujem populaciju koja je sa sela došla u Beograd, jer milje Beograda su vekovima obogaćivali baš ti ljudi, donoseći i utkajući u Beogradski milje i boje svoga kraja. Zahvaljujući i njima je Beograd to što jeste.
yrraf
Ovde se opet gluposti dovode na ravan ozbiljnog problema. Odrednice: Srbijanac, Bosanac, Hercegovac, Crnogorac, Kosovar, Banaćanin, Dalmatinac, itd. su klasične geografske odrednice i postoje u jeziku jako dugo. To što određeni politički krugovi promovišu ove geografske odrednice kao etničke je problem debilnosti tih političkih krugova a ne samih reči. To što je neko u npr. Crnoj Gori pristao da odlukom nekog Milovana Đilasa ili Mila Đukanovića počne da glumi da je nešto što nije i što kao etnička odrednica ne postoji je njegov lični problem. Taj će sutra biti i Marsovac ako mu se to dovoljno isplati. Nije tome kriva geografska odrednica Crnogorac i ne treba je zbog toga suzbijati ili manje koristiti.
rados ljusic
Srbija je matica Srpstva i nikada nije bila i nemoze biti "kukavicijje jaje". Ovo je pregolema tema sazrela za naucne skupve a ne za jedan dobar novinski tekst. Ako ima Slavonaca, Bosnaca i Crnogoraca zasto nebi bilo i Srbijanaca. Oni jos nisu izdali Srpstvo bilo da se deklarisu kao Srbijanci ili Srbi. Molim, malo vise paznje i postovanja! Rados Ljusic koji se ne kroje iza laznog imena.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља