Младен Шарчевић, министар просвете, јуче је за „Политику” открио да ће за време јануарског испитног рока код, чини се, најстроже професорке код нас Миле Павловић, лично отићи на Географски факултет у Београду да се увери у реалност оцена које она даје старим студентима који тврде да због њеног „недостатка реалног критеријума за шестицу” дуже од деценије не могу да заврше факултет. Шарчевић наглашава да „није Мила толико црна”, као што тврде академци, већ је истина негде између, каже „у некој сивој зони”. Ни студенти нису анђели, оцењује министар, јер гледају да на испиту прођу „на фору”.

После буке која се по ко зна који пут подигла у медијима због нереално ниске пролазности на испитима професорке Павловић, али и низа неправилности које наводе студенти, попут цепања испитних пријава, Шарчевић за наш лист открива да је и сам позвао телефоном колегиницу из студентских дана. Интересовао се шта се то догађа на њеним испитима, а професорка коју, каже, познаје 40 лета, му је одговорила: „Хајде дођи, да видиш шта им дајем од питања и шта не знају.”

– Мила јесте донекле како се то каже Бабарога, али је до одређене мере и подржавам. Када сам ја полагао та два испита морали смо да знамо градиво које се односило на целу Југославију и да научимо много више о два и по пута већој територији од садашње Србије, а поред 1.300 страна градива из уџбеника, сећам се, читао сам још 3.000 страна додатне литературе. И тада се код чувеног професора Јована Ђ. Марковића знало да је онај ко положи његове Регије Југославије, заправо незванично дипломирао. Обарао нас је ако напишемо тачну, али граматички неисправну реченицу, уз чувени коментар: ’Спремате се језиком хлеб да зарађујете’. Обожавам географске регије, то је мој предмет, добио сам десетку, наравно да и данас све научено још памтим и знам – истакао је Шарчевић.

Он процењује да студенти који се по телевизијама буне уопште и не уче, већ излазе на испит „на блеф”. Каже да ако су и имали нешто против усменог начина испитивања професорке Павловић, не би требало да имају проблем са писменим испитом, ако су га спремили. Наглашава да морају да науче све о регионалним територијама земље, од геолошког постанка до пољопривреде. Старим студентима који желе да до крајњег рока, 30. септембра 2019, положе два испита која их деле од дипломе Шарчевић поручује да је боље да оставе празнину на папиру него да напишу „велике глупости” и покажу незнање пред строгом професорком.

– Одлучио сам да се лично укључим у овај случај. Више за део приче колико студенти долазе на предавања проф. Павловић, колико на њима науче и да ли полажу колоквијуме. Присталица сам „тврдог” знања и учења, али и чињенице да предавач мора ученика да научи градиво. А сматрам да је свеједно да ли ће да им мења модел испитних питања, односно да ли ће проф. Павловић на испиту да постави два питања на која есејски одговарају или тест са доста питања. Јер у есејском одговору на једно питање они морају да наведу петнаестак битних ствари, које би им тражила и у тесту, а без којих не могу да заврше Географски факултет. То је такав обиман испит – објашњава некадашњи асистент и наставник, а садашњи министар Младен Шарчевић.

Први човек Министарства просвете додаје да су студенти у праву када истичу да се овај њихов проблем вуче годинама и да то није смело да се догоди. Морао је да реагује факултет. Министар сматра да је проблем настао у судару строгих критеријума професорке Павловић са лошим знањем и навикама које студенти носе из основне и средње школе, а Шарчевићева мисија је, истиче, да такве ствари убудуће предупреди коренитом изменом начина учења у предуниверзитетском образовању.

Студенти који су на Географском факултету пре деценију положили све испите, сем географије Србије и Црне (СЦГ) и Географских регија СЦГ, и јуче су истакли да они не желе десетке, већ само пролазне оцене, али су убеђени да проф. Павловић „тражи знање за јаку десетку како би им дала шестицу”. Такође траже да надлежни испитају зашто академци масовно враћају питања и празне папире проф. Павловић, да ли само прикупљају пријаве за испитну комисију, блокира ли их страх који већина има од изласка пред поменуту професорку, или баш толико не знају само њене предмете.

– Министру просвете се не обраћамо јер му не верујемо и мислимо да да нам неће помоћи. Мислимо да је субјективан, првенствено због реченице коју нам је професорка Павловић често понављала на испитима „да ће позвати свог пријатеља Младена Шарчевића да дође и увери се колико њени студенти немају знања”. Да ли је реално да смо све друге испите без проблема положили, често са високим оценама, а само предмете професорке Павловић нећемо да научимо него неспремни долазимо пред њу? Па нисмо ми бруцоши, већ имамо пуне индексе оцена – истиче у име незадовољних старих академаца Ж. И.