Најмање три особе су погинуле док су 24 повређене када је бомбаш самоубица активирао експлозив у аутомобилу који је управо био зауставио код полицијске станице у иранском граду Кабахару. Ниједна група није преузела одговорност за овај напад, али је сумња одмах пала на сунитске милитанте који желе да отцепе тај део земље од већински шиитског Ирана.

Овај би терористички чин био интересантан већ и само због државе у којој се одиграо, будући да Иран, премда је познат по изузетно снажном безбедносном апарату, све чешће потресају слични препади. Последњи такав, који су себи приписали и арапски сепаратисти у овој земљи, наследници Персијског царства, и Исламска држава (ИД), с којом се Иран бори у Сирији и Ираку, десио се у септембру ове године, када је мета била војна парада у Ахвазу. ИД је прошлог јуна ударила и усред иранске престонице Техерана, на парламент и маузолеј посвећен вођи Исламске револуције ајатолаху Рухолаху Хомеинију.

Ирански супарници у региону ће и вести из Кабахара вероватно пропратити заједљивим коментарима да моћне војне и обавештајне службе режима у Техерану, пренапрегнуте „роварењем” по околним државама, ако не и економском кризом, више не држе ствари под контролом код куће. Још занимљивији аспект последњег терористичког напада у Ирану је ипак микролокација. Кабахар је део провинције Систан и Балуџистан, која се граничи с пакистанским Белуџистаном, где су такође активни сунитски екстремисти, који су у новембру убили четворо људи у нападу на кинески конзулат у суседном региону, у Карачију.

У том случају, било је сасвим извесно да исламистички радикали желе да истерају Кинезе, који инвестирају у Пакистан у масивним размерама. Белуџистан је област пресудна за економске планове Пекинга. У њој је лука Гвадар, излаз на море за 3.000 километара дуг друмско-железнички коридор који полази од кинеског региона Синкјанг, такође угроженог исламистичком претњом, што муслимани тврде да је кинеским властима изговор за репресију над свим припадницима њихове мањине. Тим би коридором Кина лакше пребацивала своје производе Блиском истоку, Африци и Европи и добијала нафту и гас за себе. С обзиром на њено ширење у Азији и Африци, као и на третман муслиманске мањине, Кина радикалним исламистима све више делује као нови „глобалистички завојевач”, тако да се попела ка врху њиховог списка приоритетних мета.

Избор Кабахара за још једно поприште њиховог насиља утолико је упадљивији што је и та иранска лука излаз на море за још један велики инфраструктурни коридор. Додуше, онај који, као конкуренцију кинеском, праве Индијци, али су и они омрзнути исламистичким екстремистима као иноверна континентална сила у успону, такође оптужена и за економско поробљавање и за малтретирање муслимана на свом тлу.

У овом тренутку се не може рећи да ли се Кабахар и због тога нашао на нишану. Али, Индија ће јучерашњи напад свакако примити као још једно упозорење за то да су и њени интереси на удару све док радикалним исламистима у том региону Ирана не буде стављена пета под грло.