уторак, 22.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:11

Мистерија слике Ивана Тишова

Претпоставља се да је дело, које је од 1948. до 2005. било зазидано у некадашњој Скупштини Србије, од Ивана Тишова наручио краљ Александар Карађорђевић
Аутор: Милица Димитријевићпетак, 07.12.2018. у 23:20
Иван Тишов, „Проглашење Краљевине СХС”, 1926.

Први децембар 1918, датум када је створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, чини окосницу изложбе „Дан вредан века” и на њој је представљен путем специфичне инсталације. Реч је о репродукцији слике Ивана Тишова „Проглашење Краљевине СХС” са пописаним именима 33 личности које су на њој идентификоване, при чему фотографију сваке особе прати и биографија, а све је могуће у умањеном формату понети и кући.

Одговором на питање зашто се на поставци у Палати Србија, у обиљу експоната из чак 50 институција и приватних колекција, не налази и оригинално дело започиње прича о уљу на платну које не само што бележи вишеструко битан историјски тренутак већ и само има занимљиву историју. Донекле мистериозну.

За почетак, битно је рећи да је слика монументалних димензија 230 са 492 цм, настала 1926, каширана на зид некадашњег здања Скупштине Србије у Улици Краља Милана и да је због тога физички било немогуће пренети је у, за ову прилику, одабран изложбени простор на Новом Београду. Већ следећи податак – да се поуздано не зна ко је и када уметнику наручио да уради баш ово дело – уводи нас у онај интересантнији део њене прошлости о којем нам детаљније говори Марија Васиљевић, кустос Музеја Југославије.

– На слици је представљен тренутак обраћања представника Народног вијећа регенту Александру, односно његов одговор којим је прокламовао уједињење у Кући Крсмановића на Теразијама. У Архиву Југославије и Архиву Србије нисмо пронашли документе који би сведочили о наруџбини слике и контексту њеног настанка, иако постоји оправдана претпоставка, с обзиром на тему и монументалност композиције, да је лично краљ Александар Карађорђевић наручилац – објашњава наша саговорница и додаје да се њихова истраживања ту неће зауставити, а да је занимљиво и то да приликом рада на изложби она и њене колеге нису наишли ни на репрезентативне фотографије самог чина уједињења, што је необично с обзиром на величину догађаја као и тадашњи развој фотографије. Поред оних који су, упркос томе, препознати, утврђено је и да се на слици налазе чак и појединци које нису присуствовали овом догађају.

Делу, које је сликар потписао и на ћирилици и на латиници, у истој скупштинској просторији – сали намењеној новинарима – друштво прави још један његов рад под називом „Дочек Краља Александра”. Али, ни једна ни друга слика нису могле да буду виђене готово шест деценија, тачније од 1948. па до 2005. Јер, биле су зазидане.

– После Другог светског рата зграда некадашњег Министарства иностраних дела Краљевине Југославије, у данашњој Улици Краља Милана, спојена је 1948. са новом зградом Парламента Србије. Обе слике потом су сакривене гипсаним зидом. Композиције се свакако нису тематиком уклапале у послератни званичан историјски наратив и културу сећања. Колеге из Народног музеја рестаурирале су слику „Проглашење Краљевине СХС” од априла до децембра 2005. и она је откривена 1. децембра исте године. Према писањима тадашњих медија, иницијатор уклањања зида био је тадашњи председник републичке скупштине Предраг Марковић, док се за постојање дела сазнало од Ђорђа Станковића који је био посвећен истраживању живота Николе Пашића – закључује кустоскиња.

Оба поменута дела, која се уклапају у опус Ивана Тишова из двадесетих година историјске тематике као и алегоријских слика великих формата које славе настанак нове државе, као и њеног владара, нису једина која се налазе у Србији. Слика „Делегација Краљевине СХС на Мировној конференцији у Паризу” из 1922. такође је сада изложена на поставци посвећеној уједињењу, припада фонду Народног музеја у Београду, а иначе се физички налази испред улаза у просторију у којој су „Проглашење” и „Дочек”. У нашој најстаријој музејској институцији чува се и „Алегорија стварања Југославије” истог аутора из 1922.

Ко је Иван Тишов

Иван Тишов је рођен у Вишковцима код Ђакова 1870. Уметничко образовање стиче у Осијеку, Загребу и Бечу, да би се касније додатно усавршавао у Паризу. Од 1914. до смрти у 58. години био је професор на Академији ликовних умјетности у Загребу. Његови најистакнутији радови јесу зидне композиције у Згради Одјела за богоштовље и наставу Краљевске земаљске владе у Загребу, Свеучилишној књижници у Загребу, фоајеу Хрватског народног казалишта у Загребу као и уљане и фреско слике за сакралне објекте.


Коментари12
2d492
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zid u mozgu
Kakav mora biti čovek koji izda naredbu da se zazida istorijski dokument , umetničko delo ili slične stvari. Ovakvi postupci treba da se objasne na stručnoj bazi da takvi nemaju pristup vlasti da nam se ne bi desila slicna zaziđivanja i odziđivanja .
Sreten Bozic -Wongar
Uboga udovica Kata Radivojevic iz naseg komsiluka u selu Tresnjevici nikada nije videla ovu fotografije. Verovatno nije videla ni fotografiju svoga muza Ljubomira. Po zimskim vecerima kada bi dolazila nasoj kuci i sedela da prede sa majkom ,pricala je o svome muzu Ljubi. Kada je zadnji put dosao da ukratko vidi svoje - nije se lako mogao odvojiti od dvoje dece. Pri polasku se cesto povracao da ih zagrli. Neku godinu kasnije poginuo je na Kajmakcalanu . Devocice su porasle i udomile se u susedno selo - Kata je ostala sama,kuca drvenjara imal je samo omanji prozor i u nutra je bilo mracno. Izvor je bio daleko od kuce - vodi je donosina u drvenoj bakvici koja je bila teza od tecnosti vode u njoj.Kata je bila nepismena,a i da nije - u selu Tresnjevica u kome se mnogi muskarci nisu vratili natrag iz rata - niko nije ni znao za ovu sliku .
Dragan Pik-lon
@Slobodan Mikavica,osnovna Rembrantova vrednost(stil)je igra svetlosti.Zar na ovoj slici ne prepoznajete odsjaj sveca ili prigusenih "cula"' na licima sudionika ovog zbora(sabora).To se vidi na fotografiji u Politici u prirodi(na slici) se jos bolje razaznaje.Usput da vam priznam ja nisam strucnjak za slikarstvo al se razumem u lepo.Redovno odlazim u kucu Rembranta da napunim dusu........!!!
Novosađanin
Na Wikipediji.hr postoji veliki članak o Tišovu, nešto manji su na nemačkom i engleskom, te znatno manji na ruskom. Detaljno se analizira slikarev umetnički opus, tematika radova, može se pristupiti brojnim slikama. „Proglašenje Kraljevine SHS”, kao ni „Delegacija Kraljevine SHS na Mirovnoj konferenciji u Parizu” i ostala dela ovog autora posvećena "jugoslavenstvu" se ne pominju. Radije bih da verujem da to prećutkivanje nije namerno već je posledica višedecenijskog skrivanja ovih slika od očiju javnosti, čime su i hrvatski istoričari umetnosti ostali uskraćeni za saznanje o njima.
миле
војска се ту, као што видите на нашу жалост, није ништа питала

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља