Први децембар 1918, датум када је створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, чини окосницу изложбе „Дан вредан века” и на њој је представљен путем специфичне инсталације. Реч је о репродукцији слике Ивана Тишова „Проглашење Краљевине СХС” са пописаним именима 33 личности које су на њој идентификоване, при чему фотографију сваке особе прати и биографија, а све је могуће у умањеном формату понети и кући.

Одговором на питање зашто се на поставци у Палати Србија, у обиљу експоната из чак 50 институција и приватних колекција, не налази и оригинално дело започиње прича о уљу на платну које не само што бележи вишеструко битан историјски тренутак већ и само има занимљиву историју. Донекле мистериозну.

За почетак, битно је рећи да је слика монументалних димензија 230 са 492 цм, настала 1926, каширана на зид некадашњег здања Скупштине Србије у Улици Краља Милана и да је због тога физички било немогуће пренети је у, за ову прилику, одабран изложбени простор на Новом Београду. Већ следећи податак – да се поуздано не зна ко је и када уметнику наручио да уради баш ово дело – уводи нас у онај интересантнији део њене прошлости о којем нам детаљније говори Марија Васиљевић, кустос Музеја Југославије.

– На слици је представљен тренутак обраћања представника Народног вијећа регенту Александру, односно његов одговор којим је прокламовао уједињење у Кући Крсмановића на Теразијама. У Архиву Југославије и Архиву Србије нисмо пронашли документе који би сведочили о наруџбини слике и контексту њеног настанка, иако постоји оправдана претпоставка, с обзиром на тему и монументалност композиције, да је лично краљ Александар Карађорђевић наручилац – објашњава наша саговорница и додаје да се њихова истраживања ту неће зауставити, а да је занимљиво и то да приликом рада на изложби она и њене колеге нису наишли ни на репрезентативне фотографије самог чина уједињења, што је необично с обзиром на величину догађаја као и тадашњи развој фотографије. Поред оних који су, упркос томе, препознати, утврђено је и да се на слици налазе чак и појединци које нису присуствовали овом догађају.

Делу, које је сликар потписао и на ћирилици и на латиници, у истој скупштинској просторији – сали намењеној новинарима – друштво прави још један његов рад под називом „Дочек Краља Александра”. Али, ни једна ни друга слика нису могле да буду виђене готово шест деценија, тачније од 1948. па до 2005. Јер, биле су зазидане.

– После Другог светског рата зграда некадашњег Министарства иностраних дела Краљевине Југославије, у данашњој Улици Краља Милана, спојена је 1948. са новом зградом Парламента Србије. Обе слике потом су сакривене гипсаним зидом. Композиције се свакако нису тематиком уклапале у послератни званичан историјски наратив и културу сећања. Колеге из Народног музеја рестаурирале су слику „Проглашење Краљевине СХС” од априла до децембра 2005. и она је откривена 1. децембра исте године. Према писањима тадашњих медија, иницијатор уклањања зида био је тадашњи председник републичке скупштине Предраг Марковић, док се за постојање дела сазнало од Ђорђа Станковића који је био посвећен истраживању живота Николе Пашића – закључује кустоскиња.

Оба поменута дела, која се уклапају у опус Ивана Тишова из двадесетих година историјске тематике као и алегоријских слика великих формата које славе настанак нове државе, као и њеног владара, нису једина која се налазе у Србији. Слика „Делегација Краљевине СХС на Мировној конференцији у Паризу” из 1922. такође је сада изложена на поставци посвећеној уједињењу, припада фонду Народног музеја у Београду, а иначе се физички налази испред улаза у просторију у којој су „Проглашење” и „Дочек”. У нашој најстаријој музејској институцији чува се и „Алегорија стварања Југославије” истог аутора из 1922.

Ко је Иван Тишов

Иван Тишов је рођен у Вишковцима код Ђакова 1870. Уметничко образовање стиче у Осијеку, Загребу и Бечу, да би се касније додатно усавршавао у Паризу. Од 1914. до смрти у 58. години био је професор на Академији ликовних умјетности у Загребу. Његови најистакнутији радови јесу зидне композиције у Згради Одјела за богоштовље и наставу Краљевске земаљске владе у Загребу, Свеучилишној књижници у Загребу, фоајеу Хрватског народног казалишта у Загребу као и уљане и фреско слике за сакралне објекте.