уторак, 22.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:36

Две хиљаде Бокеља у одбрани Српства и отаџбине

Аутор: А. К. субота, 08.12.2018. у 09:28
Изложба „Тамо далеко 1918–2018” у Малој галерији Дома војске (Фото Н. Неговановић)

Документарна изложба „Тамо далеко 1918–2018” посвећена стогодишњици од пробоја Солунског фронта и победоносном повратку у отаџбину представљена је у Малој галерији Дома Војске Србије. Никола Селаковић, изасланик председника Србије, оценио је да је реч о специфичној изложбеној грађи, делу људи које краси велики ентузијазам, љубав према отаџбини и поштовање према прецима.

– Овом изложбом ми се одужујемо синовима нашег народа који су пре сто година, храброшћу, памећу, силином свога срца и оружја, донели Боки и том делу приморја дуго жељену слободу. Најдрагоценији део ове изложбе је управо чињеница да су овде пописана имена хероја који су положили животе на олтар отаџбине и олтар Српства – нагласио је Селаковић.  
Он је подсетио да је 27. новембра 1918. године Збор у Котору донео одлуку о признавању Петра Првог Карађорђевића за свог владара.

Према речима историчара Александра Раковића, две хиљаде Бокеља ратовало је у војсци Краљевине Србије, а 500 је прешло Албанију. Они су дали, додао је Раковић, велики допринос српском ослобођењу и уједињењу, што не смемо да заборавимо.
Обраћајући се у име ауторског тима, Гојко Раичевић истакао је да је изложба део ширег пројекта „Сто година поноса и славе”. Својом формом, додао је, она приближава дух једног славног времена кроз које су прошли приморци Бокељи.
Осим спискова добровољаца из Боке, посетиоци ове занимљиве поставке могу да погледају и приче о локалним херојима, као и одломке родољубивих песама, аутентичне фотографије, изабрана сведочења, анегдоте, говоре сакупљене у својеврстан алманах „Мале новине”.
Чувајући сећање на судбину и жртву наших славних предака, Марко Кентера, Немања Куљача, Маринко Лугоња и Гојко Раичевић припремили су ову изложбу под окриљем агенције „Типон” из Београда, Удружења за неговање традиције и културе ваљевског краја и портала ИН4С.


Коментари7
c9a65
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivo Mušić
@Trifun Što je od vas i ovo je previše. Hajdmo malo do Kotora pa pogledajte malo crkvu, groblje, muzej. Bokelji su Hrvatskog porijekla u smislu vjere ponajviše.
Милош Цветић
У смислу вере, у Дубровнику су крајем 19. столећа живели Срби католици. Они су после постали Хрвати. Српска несрећа је што нас је вера поделила (чему смо много црква крива), а са друге стране су Арбанаси којих има муслимана, католика и православних, али су вси Арбанаси.
Препоручујем 9
Лука Пилипенда
Било би лијепо изнијети податак о официрима црногорске војске, који су после славе на Мојковцу, прешли у српску војску, одбивши да положе оружје када је капитулирала Црна Гора.
Gavro Vučurović
29 mojih stričeva, Vučurovića bilo je na Solunskom frontu. Imena dvojice ujaka su upisana na spomen ploču u Solunu. To se ne zaboravlja.
ВОЈИН
Када је краљ Александар Ослободиоц, анектирао десну обалу Јадрана он је "море унео" у Југославију а не у Ц. Гору или Хрватску. Броз је, као да му је деда оставио, ту обалу мора, за коју је проливено МОРЕ СРПСКЕ КРВИ, једноставно поклонио на тацни Хрватима и Црногорцима. Они су на добром путу да ту обалу проћердају "продајући и црно испод нокта".Са тог аспекта Бокељи су апсолутно у праву!
Pekabela
Pogledaj malo oko sebe pa onda govori o "prodaji crnog ispod nokta"!
Препоручујем 4
Trifun
Boka se 1918.g. direktno prisajedinila Kraljevini Srbiji,a ne Crnoj Gori,kojoj nikad pre nije.pripadala do Broza,Blaza Jovanovica i komunizma i avnojevske CG.Ponistavanjem "Podgoricke skupstine"otvara se.pitanje Boke.Inace,Bokelji se ni u vreme najmracnijeg titoizma nijesu izjasnjavali kao Crnogorci nego kao Srbi Bokelji.Tako se i danas ,u.vreme najmracnije Milove diktature i antisrpske.histerije, izjasnjava vecina Bokelja..FREE srpska Boka!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља