понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Отворена поглавља потврда квалитета економских реформи

субота, 08.12.2018. у 12:15
Јадранка Јоксимовић (Фото Танјуг)

Србија ће у понедељак, на Деветој међувладиној конференцији у Бриселу, отворити два нова поглавља у преговорима са ЕУ: 17 – економска и монетарна унија и 18 – статистика, која су веома важна за економске реформе и потврда су да је Србија у том сегменту добро радила, каже министар европских интеграција Јадранка Јоксимовић.

Она наводи да је поглавље 17 једно од најважнијих економских поглавља и да ће његово отварање бити додатна подршка већ добро започетим економским реформама, посебно у домену структурних реформи, макроекономских и фискалних пројекција.

„То су одредбе које помажу земљи да на неки начин додатно ојача механизме за фискални надзор и за фискалну одговорност, што знатно утиче и на распон јавног дуга, односно смањивање буџетског дефицита. Та поглавља пружају конкретне и важне инструменте који додатно стабилизују економске реформе”, навела је Јоксимовић, преноси Танјуг.

Отварање поглавља 18 омогући ће нова статистичка истраживања у Србији, која до сада нису била део система, чиме ће бити доступнија и транспарентнија.

„Бићемо боље упоредиви са другима по разним параметрима – економским и социјалним циљевима одрживог развоја, квалитету живота”, прецизирала је Јоксимовић.

Министар наглашава да је Србија имала седам технички припремљених преговарачких позиција, али да су државе чланице ЕУ консензусом одлучиле да на међувладиној конференцији буду отворена само два, што је, каже, солидна вест за Србију која говори да је политика проширења жива, иако тренутно није високо на агенди ЕУ.

„Мислим да смо заслужили више, али ЕУ тренутно не држи политику проширења високо на својој листи приоритета јер се спремају европски избори, а трчати предизборну кампању с политиком проширења као важним инструментом није баш лако. То је доста утицало на одлуку о броју поглавља”, навела је Јоксимовић за Танјуг.

Објаснила је да се поглавља 23 и 24, која се тичу владавине права, као и поглавље 35, које прати имплементацију Бриселског споразума и дијалог Београда и Приштине, узимају у обзир када се доносе одлуке о томе колико ће нових поглавља Србија отворити. Сматра да је Србија, у односу на напредак који је остварила у поглављима 23 и 24, заслужила отварање најмање три поглавља, те да је, кад је реч о поглављу 35, јасно да Београд ни на који начин није умањио значај дијалога, већ да је Приштина та која је наставила са унилатералним потезима и потпуно обесмислила читаву причу о дијалогу, те подрила и онако слабо поверење две стране и регионалне односе и стабилност.

Јоксимовић објашњава да се о броју поглавља која ће бити отворена одлучује консензусом, те наглашава да је било земаља које су дале сагласност за три, четири или пет поглавља, али да је било и оних које нису желеле да се отвори ниједно.

Министар наводи да Србија остаје у оквирима динамике која је раније предвиђена, будући да ће, чак и ако сваке године буде отварала само по два поглавља на шест месеци, до 2023. године бити отворена сва.

Важно је, међутим, и затварати поглавља, односно радити на реформама у свим аспектима како би се достигла пуна усаглашеност са европским стандардима, истиче Јоксимовић.

Министар наводи и да није оптимистична да ће проширење бити високо на агенди Европске уније следеће године, када ће бити одржани избори за Европски парламент и када се очекује излазак Велике Британије из ЕУ.

Додаје да ће после конституисања новог сазива европских институција бити јасније у ком правцу ће се кретати политика проширења и истиче да ће Србија наставити да ради свој посао.

Јоксимовић наводи да 2025. година јесте одржива перспектива за улазак у ЕУ, уколико се појача рад на реформама, али и уз разумевање ЕУ да ће морати да оствари свој део посла.

„Ми реформе спроводимо због грађана, али ако је само циљ да спроводимо реформе без чланства, ми то можемо да урадимо и без процеса европских интеграција. Кредибилна политика проширења значи да, уколико спроводите предвиђене реформе, превасходно у циљу грађана, то несумњиво доведе до чланства у ЕУ”, навела је Јоксимовић.

Говорећи о очекивањима од румунског председавања које почиње 1. јануара 2019, Јоксимовић наводи да се та земља, и поред веома важних догађаја у првој половини године по ЕУ, определила да стави политику проширења као један од својих приоритета.

„Без обзира што земља председавања не може да преокрене атмосферу у корист проширења, ипак је важно да држи то као тему јер се онда о њој мора разговарати на свим састанцима, на свим највишим форумима током румунског председавања”, навела је Јоксимовић.

Верује да ће то резултирати бар једном међувладином конференцијом на којој ће Србија отворити нека од поглавља за која је спремна.

Србија иначе има припремљене преговарачке позиције и за поглавља 9 – финансијске услуге, 2 – слобода кретања радника, 4 – слобода кретања капитала, 14 – које се тиче транспортне политике и 21 – које се тиче трансевропских мрежа.


Коментари7
f6eb3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зорица Аврамовић
Кажемо:"Никада нећемо признати лажну државу на српској земљи"! Тврдимо: "Никада нећемо увести санкције Русији". И, хвала драгом Богу да је тако сада, и да тако остане - све док не повратимо Космет под надлежност Србије, као што стварност и Свевишњи заповедају. С тога, питам: чему овај узалудан посао " отварања поглавља" по нашим главама?
Sreten Bozic -Wongar
Preko 30 000 tona osoromasenog uranijuma baceno je na Srbe 1999g. Od toga ce umirati zivot na zamlji za narednih 12 000g. Prvo osteta pa bratimljenje sa EU.
Mile
Ovim tempom prikljucicete Srbiju EU za 38 god! Srbima i Srbiji je potrebna EU , zbog vise pravde i bolje organizacije , kao i zbog vece dostupnosti rada za bolje plate i kvalitetnijih uslova zivota i boljeg standarda za Srbe ! Izvan EU , vidimo kako je !To je africki standard u Evropi ? Kvalitet zivota ljudi u Srbiji je nedopustivo los ? Vlast manipulise naivnim ljudima?Potrebno ej samo uporediti plate i troskove iz 2012 i to uporediti sa platama i troskovima u 2018 , a sve to sa platama i troskovima na primer u Sloveniji ili Austriji , i dobijete te sramne podatke stanja u Srbiji ?Odgovorni za to su vlasti i mediji ?!
Radovanka
Potpuno nebitna tema kojoj samo ova gospodja daje neki znacaj preskocivsi da kaze "zahvaljujuci nasem Predsedniku AV". Tema koja nikog vise ne intersuje,a i ona deluje splasnuto pa sve ovo lici na neko ovestalo ponavljanje fraza. Eto kako neku ideju (kakva god ona bila) moze da "ubije" realni zivot u kojem se "smanjuje nezaposlenost","nikad vece plate i penzije" i donosi "razvojni budzet" (doduse kod nas se samo takav i donosi). I jos jedna sitnica. Promenila mi nesto izgled....na gore.
Zlatko S P
Kad se Srbiji, nesto obeca-neko poglavle,istovremeno Srbiji namece se neke sankcije, kordinirano i blagoslovom iz EU 100% takse na Srpsku Robu za Kosovo! Taj Stap uvek se poklapa za neku malu sargarepicu Poglavlje Srbiji,a Srbija ne moze da je proguta,I tako dok Srbija jednom,i ne trazi vise ta poglavlja,mozda bi Srbija ,kao I Bugarija I Rumunija usla bi u EU bez ikakvih Poglavlja! ! Eh kad bi Srbija granicila sa Rusijom,onda I Srpski Basibozduh bio bi primljen u EU,kao sto primise Bugarski I Rumunski u EU!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља