Шест дана прошло је откако је снабдевање струјом више од 10.000 житеља Котежа и Крњаче нормализовано после хаварије прошлог викенда, а јавност још није сазнала ко је бахати инвеститор који је нелегалну зграду покушао да прикључи на мрежу и довео до смрзавања становника леве обале Дунава.

Невероватно звучи то да у ЕПС-у не знају ко је тај човек или да мисле да су довољно урадили прошлог понедељка када је директор Миленко Грчић предложио смену 23 особе због пропуста у том јавном предузећу. Шта су конкретно предузели против осионог градитеља који је на минусу без струје 72 сата оставио грађане једног великог дела Београда?

Колику је штету направио будући да је проузроковао квар на 13 трафостаница и ко ће то плати? Одговоре на ова питања „Политика” од ЕПС-а није добила ни јуче.

Какву то поруку шаље руководство тог јавног предузећа не само огорченим житељима Котежа и Крњаче него и јавности и државним институцијама које су громогласно најавиле борбу против бесправне градње? Сада као никада раније видљиви су ефекти окршаја са несавесним градитељима – хапшења и пресуде за зидање без грађевинске дозволе, што је кривично дело, пљуште широм Београда.

Постоје ли ипак недодирљиви инвеститори, запитаће се свако. Јер, никоме није јасно ни како је могуће да о проблему са струјом на Палилули надлежни сазнају тако што таксиста о томе обавести заменика градоначелника Горана Весића, а он директора ЕПС-а, како је то описано у званичној верзији следа догађаја.

Да ли је председник општине Палилула Александар Јовичић знао за муку својих комшија када се не оглашава тим поводом? Не да би нам рекао да снабдевање струјом није у надлежности општине, јер су њене ингеренције сведене на ниво месне заједнице, већ шта ће урадити да се то не понови.

Чудно звучи и покушај да се за хаварију окриви власник нелегалне куће у Улици Мокри Себеш 34б уз коју се налази далековод који, како то тврди син власника Милош Поповић, није у функцији већ годину дана нити је био активан 30. новембра када је нестало струје. Чак и да то јесте проузроковало хаварију, јавност, уместо ћутања надлежних, заслужује детаљно објашњење. То је, уосталом, и обавеза јавних предузећа – да подносе рачуне о томе како и шта раде.