субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:46

Сарадња Алжира и Аранђеловца

Аутор: В. Проковићсубота, 08.12.2018. у 15:01
(Фото В. Проковић)

Аранђеловац – У оквиру представљања књиге „Алжирска хроника – записи једног дописника” Србољуба Манојловића, које је организовано у сарадњи Народне библиотеке „Свети Сава” и Друштва пријатеља Алжира, амбасадор Алжира Абделхамид Шебшуб посетио је и општину Аранђеловац. На пријему код челника локалне самоуправе је било речи о могућностима сарадње Аранђеловца и Алжира.

Председник општине Бојан Радовић истакао је велики број малих и средњих предузећа који би били носиоци размене робе, производа и економског повезивања, као и узајамну туристичку промоцију између овог дела Шумадије и земље северног Магреба. Амбасадор је закључио да би требало спојити привреднике две земље како би се оплодила сарадња.

„Производња малина и боровнице у Алжиру не постоји, али је зато актуелан огроман програм изградње станова, што отвара могућности извоза грађевинске опреме и за извођаче радова”, истакао је Шебшуб који се у библиотеци обратио и аранђеловачкој читалачкој публици и изразио задовољство што се ова збирка одабраних дописничких текстова, записа и путописа, представља и ван Београда.

Поред аутора о књизи су говорили Златоје Мартинов, књижевник и новинар, и Марко Јелић, председник Друштва пријатеља Алжира. Ово вредно новинарско сведочанство које обухвата период од 1982. до 1997. године изашло је у оквиру издавачке делатности Друштва пријатеља Алжира и говори и о великим изазовима алжирског друштва.

Дугогодишњи новинар Танјуга и публициста Србољуб Манојловић рођен је у Белосавцима надомак Аранђеловца. За новинарски рад добио награду Новинске куће „Политика” 1976. и награду „Светозар Марковић” 1979. године.


Коментари6
952cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ristić Luka
15 god.rada u Alžiru meni je iz korena promenio život nisam ni sanjao da mogu kao radnik da ostvarim takva prijateljstva za ceo život. Hvala mojoj kompaniji K.O.U.G.C sto mi je to omogućila i ovom prilikom ih sve pozdravljam zivelo prijateljstvo koje se ne zaboravlja.
Zoran
Grad Alzir ima metro. Drzava Alzir je izgradila autoput istok - zapad 1200 km. Gradi brane, mostove, hidrocentrale. Ali, pecat prijateljstvu, svakako je dao MARSAL Tito, koji je mudrom politikom trajno ucvrstio prijateljstvo sa Alzirom. Trebalo bi da ojacamo stara prijateljstva, i obnovima stare mostove.
Dobri Marković
Već desetak godina, često idem za Alžir, jer radim nadzor nad nekoliko javnih radova kojih ima veoma puno u Alžiru. To je jedna ogromna prijateljska zemlja, prijateljski narod. Alžir nije zaboravio podršku Jugoslavije njihovoj narodno-odlobodilačkoj borbi. Desi mi se ponekad da neće da mi taksista naplati vožnju kada mu kažem da sam iz Jugoslavije. Neshvatljivo mi je zašto Srbija ne ulaže veće napore da obnovi veze sa ovom moćnom afričkom zemljom, koja je zasigurno jedna od najvećih prijatelja Srbije i Beograda u Africi. Srpske firme bi imala pune ruke posla, a zašto su prisutne samo Energoprojekt, Hidrotehnika (koja završava svoje aranžmane zbog restruktuiranja), Institut Mihajlo Pupin. Alžirci gledaju na Srbe kao na Jugoslovene, i nije mi jasno zašto mi to ne koristimo da ojačamo naše veze, već tome ne pridajemo značaj...
Aleksandar
Ja radim u privatnoj Alzirskoj gradjevinskoj firmi punih 7 godina.Moj rad se zasniva na svakodnevnom obilasku terena gde radi teska gradjevinska mehanizacija i otklanjanju eventualnih kvarova.Svi moji saradnici i radnici su Alzirci.Na osnovu ovog mog sedmogodisnjeg iskustva, rada i druzenja sa njima,moja procena karaktera i kvaliteta pojedinaca se ne razlikuje od karakternih osobina nasih ljudi u Srbiji.Usput, tek da dodam, ja kao Srbin uvek u svakoj prilici imam prioritet kako kod saobracajne policije tako i u kafeterijama gde se pije neverovatan caj.Jednostavno,prijateljstvo i pomoc marsala Tita Alzirskoj revoluciji ovde nije zaboravljeno,samo sto se taj pozitivan odnos posle dezintegracije YU preneo na Srbiju.
Opacic
aha da Srbin ima prioritet u Alziri i to u kafiterijama u kojima se sluzi caj ! Zahvaljucu Titovoj politici Priznavanja Alzira i ostalih kolonija !! ,, Samo ima ti jedn mali problem ovi kolonisti su nam tu Titovu poitiku bas lepo naplatili zadnje naplete se desavaju na kosovu........
Препоручујем 2
Miladin Jovanović
Alžir je prijateljska zemlja, a Alžirci hrabri i gorostasni ljudi. Naš Jugosloven, Stevan Labudović, ovenčao je kamerom njihovu slobodu. Alžirci to nikada nisu zaboravili, i do kraja života su mu ukazivali počasti. Čestitam i Društvu prijatelja Alžira koje je jedno od najaktinijih društava prijateljstva, i koje na pravi način radi svoj posao.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља