недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:30

Губимо тржишта због пада квалитета брашна

Удружење „Житоунија” предлаже држави да од наредне године уведе посебнe подстицајe за производњу најквалитетније пшенице
Аутор: Ивана Албуновићсубота, 08.12.2018. у 15:26
Српски произвођаћи брашна већ угрожени (Фото А. Васиљевић)

Удружење „Житоунија” саопштило је да је квалитет пшенице лошији него претходних година због чега млинска индустрија има велике проблеме да произведе квалитетно брашно – нарочито оно за производњу бурека, лиснатог теста...

Због тога је ово удружење покренуло иницијативу за увођење посебних подстицаја за произвођаче најквалитетније пшенице, такозваних побољшивача.   

– Предлажемо Министарству пољопривреде да се из аграрног буџета обезбеди посебан подстицај за уговорену производњу најквалитетније пшенице, у износу од два динара по килограму. Као и да се ти подстицаји обезбеде за најмање три године – наводи се у иницијативи „Житоуније”.

Србија је, ове године, остварила највећу производњу пшенице од 1994. године (око три милиона тона) али је квалитет зрна био релативно лош. Процењује се да ће најмање половина ових количина жита бити продата као сточна храна.

– Таква ситуација већ угрожава извоз брашна српских произвођача. Наши произвођачи не могу да обезбеде квалитет који траже инострани купци – истичу у „Житоунији”. На дужи рок, ово би могло значајно угрозити извоз домаћег брашна. Неке државе из окружења, попут Албаније, Македоније, Црне Горе, БиХ, већ имају замерке на квалитет брашна из Србије и окрећу се другим добављачима. Напомињу да је оваквом стању на српским пољима допринело неколико узрока, а један од њих је то што су подстицаји недовољно усмерени на повећање учешћа декларисаног сортног семена и најквалитетније меркантилне пшенице. Према њиховим проценама, учешће такозваног семена „са тавана” тренутно је око 63 одсто, што снижава квалитет укупног рода пшенице.

– Ово је директна последица давања подстицаја за пшеницу без условљавања да се мора сејати декларисано сортно семе – кажу у „Житоунији” и објашњавају да већина произвођача и даље фаворизује сорте које дају већи принос али, по правилу, имају слабији квалитет. То је зато што је разлика у тржишним ценама пшенице најбољег квалитета и оне која је лошија релативно мала. Тај износ није довољан да произвођачима компензује око десет одсто мањи принос који се остварује у производњи пшенице високог технолошког квалитета. 


Коментари8
590a5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dipl. agronom
Problemi stari vise 0d 25 godina,koje nikako da resimo...? Cak je i gosp. Seselj i njegova SRS,nudila hleb za tri dinara,svojevremeno...! Verujuci narod,i onda, i sada.Mozda treba uvesti neki,novi sistem,poput BUS plus sistema u Beogradu,gde je sediste Ministarstva Poljoprivrede...? Strucnjaci kazu da J.U.S sistem,ovi novokomponovani,nece dostici,nego se zanose...
Kostadin
Već dugo, naši potrošači su tradicionalni hleb u ishrani zamenili za hleb od„stočne pšenice“. Domaća pekarska industrija i u budućnosti u pogledu kvaliteta i asortimana hleba i peciva nema izbora. Pšenica lošeg kvaliteta, hleb lošeg kvaliteta sa cenom koju mogu da plate građani, sugrađani, međugrađani i ostali koji nisu zaslužili ni ovakav hleb.Socijalističko-kolonistička sirotinja kao tip seljaka je uništio državu na taj način što je proizvodio samo za sebe a zauzimao je ogroman zemljišni potencijal. Prvo što kažu, uvek je: ništa nisam dobio...Naravo da im je skupo deklarisano sortno semе jer ga nisu dobili , pa da ga kao zeleni dizel i veštak preprodaju. Pšenica, a ne kapitalizam (ili socijalizam), jeste stvarni koren sveg zla, i osnovni uzrok ljudske patnje, nejednakosti i neslobode. Stočna pšenica je preovladala. Dugo se upotrebljava za proizvodnju lošeg hleba, a sada se neće moći ni izvoziti. Epilog je da je većina oranica u rukama nekoliko tajkuna i investicionih fondova kao pre
marko
О каквој сточној пшеници Ви пишете? Очигледно је да не познајете тематику. Производња пшенице у Србији је на неколико скала изнад производње у млинско пекарској инустрији. Ми у Србији имамо тек неколико млинова најсавременијег типа, а пшенице врхунског квалитета имамо на сваком. Подлеже се кампањи некаквог лобија који изгледа има за циљ дискредитацију наше пољопривреде. Код нас се пшеница у последњих десетак године све више производи, и све су већи приноси код неких. Главни проблем код нас је у држави која протежира трговачки лоби, коме одговара ово стање где се пшеница званично не одваја по квалитету, а свако ко је једном био у силосу зна да се о томе и итекако води рачуна од стране трговаца. Тако да та празна прича о неквалитетној пшеници, лошем, хлебу, може да иде само на страну према држави, трговцима, и млинарима, никакве везе нема са произвођачима.
Препоручујем 3
Milica M.
Ja nisam nikakav stručnjak za pšenicu, a ni neki stručnjak ni za kuvanje, a kako se radi hleb iskreno....nemam pojma. Ali letos sam bila kod maminih rođaka u poseti u Hrvatskoj u Zagrebu i kao običan potrošač hleba i peciva (a posebno peciva) bila sam u prilici da usporedim ono šta jedu Zagrebčani i mi Beograđani. Ne znam o toj temi da pišem nešto detaljno i na dugo i na široko ali kvaliteta i izbor i hleba i svih vrsta peciva je daleko veća u Zagrebu nego kod nas u Beogradu. A moram da priznam da imaju ne samo veči izbor nego (po meni) i znatno kvalitetnije i ukusnije proizvode. Koju pšenicu upotrebljavaju Hrvati i je li to njihova ili neka uvozna pšenica ,stvarno nemam pojma, a nije znala da mi odgovori ni moja tetka , ali eto...tako je kako je. To su bili moji utisci koji mogu ali i ne moraju biti tačni ali nekako meni su svi njihovi proizvodi bili ukusniji i duže ostaju sveži.
Препоручујем 22
Sotir Gardačić
Nekad su kombinati proizvodili semensku pšenicu!
Лала из Самоша
А никако у Житоунији да помену који је узрок то што 63% сељака сеје пшеницу са тавана. Што, да ли су ти људи глупи или обесни па неће да сеју декларисано семе? Или какав је квалитет декларисаног семена кога у Србију увозе и на тај начин уништавају врхунске домаће селекције? Уносе се сорте које нису прилагођене нашим земљиштима и то по ценама које уништаваја домаће произвођаче. Ако већ држава треба да стимулира сетву декларисаног семена, онда нека стимулира само декларисано семе домаћег произвођача семенског материјала! А не да се сеје бофл роба по њивама за скупе паре. Ето зашто сељаци сеју меркантилну пшеницу. Да се сетимо само како смо умало изгубили рецимо семе футошког купуса?!?! Увозили бофл семе (обично на истеку рока) из Холандије које није ни за јело а тек није за буре. Клијавост му била мања од 10%!!! Па кад је остало само футошког код само пар сељака онда се досетише да имамо најквалитетније семе купуса на свету. Све странско (читај западњачко) нам слађе!!!
Zoran
Ma da li je moguce. Ja cuo da ovi na Balkanu imaju najbolju hranu.
Ivan M.
Već godinama celokupnu proizvodnju jednog proizvoda koju realizujemo u okviru domaćinstva ide u inostranstvo (centralna EU) isključivo, gde dostiže 4x veću cenu od one koju dobijamo. Kažu da se koristi kao poboljšivač istog proizvoda proizvedenog u EU ( možda i nije tako). Uglavnom znam da isti taj proizvod u zemljama u okruženju, a koje jesu u EU ima nižu otkupnu cenu od one koju mi dobijamo( reč je o premium proizvodu (tako ga deklarišu) a pošto zavisi od mikrolokacije bogatstvo lokacije određuje kvalitet proizvoda). Pa ti uzmi sad, pa kaži zašto. P.S. Da ponovim upozorenje svetih Pravoslavlja:"Čuvajte semena".
Препоручујем 14

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља