Руски председник Владимир Путин очекује да ће преговори Евроазијске економске уније (ЕЕУ) са Србијом о споразуму о трговинским преференцијалима ускоро бити завршени.

– Очекујемо да ће преговори о споразумима о преференцијалној трговини са Сингапуром, Израелом, Србијом, и у будућности са Индијом и Египтом, ускоро бити завршени – изјавио је Путин на заседању Врховног Евроазијског економског савета, преноси Танјуг.

Путин је, говорећи о чланицама ЕЕУ, рекао да би оне требало да размотре идеју креирања заједничке платне инфраструктуре, што би, како је оценио, побољшало стабилност националних платних система земаља чланица ЕЕУ, омогућавајући им да буду мање зависне од долара и других страних валута.

Потпредседник Владе Србије и министар трговине, туризма и телекомуникација, Расим Љајић, каже за „Политику” да је до сада усаглашено више од 80 одсто текста споразума о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније. Споразум би, како очекује, могао да буде потписан током посете руског председника, Владимира Путина, Србији.

– До сада смо усагласили нешто више од 80 одсто текста тог новог, модернијег споразума о слободној трговини. Остало је још шест или седам тарифних линија око којих немамо сагласност, али водимо интензивно преговоре – каже Љајић.

Финални разговори биће 11. или 12. јануара, када у посету долази министарка трговине Евроазијске уније Вероника Рикишина. Он верује да се преговори воде у доброј вољи и да ће се наћи компромисно решење за преосталих шест или седам тарифних линија, око којих још не постоји потпуна сагласност.

Трговинска размена са Русијом, односно Евроазијском економском унијом, бесцаринска је за око 99 одсто производа. Још је непознаница да ли ће нам се за то тржиште одшкринути врата за „Фијат”. Камен спотицања је што он није претежно дoмаћи производ, са више од половине домаћих компоненти што је услов.
 

Када је пре четири године Запад увео санкције Русији као да их је увео и нама. Након рекордних резултата у 2013. и 2014., када смо извозили робу у вредности већој од милијарду долара годишње, српски извоз је 2014. године пао три одсто, а следеће године се стрмоглавио скоро 30 процената, да би тек са опоравком рубље почео да расте. Све је то утицало на мању тражњу, несигурност наплате, отежано планирање и самим тим пад трговинске размене и извоза и увоза.

Са стабилизацијом курса рубље, од почетка 2016., опоравио се и извоз на руско тржиште. Укупна спољнотрговинска размена Србије са Руском Федерацијом у 2017. години износила је 2.579 милијарди долара. Извоз је износио 993,1 милиона долара. На листи земаља у које Србија извози Руска Федерација је на четвртом месту са 5,7 одсто укупног извоза.

Увоз у 2017. години износио је 1.586,2 милиона долара и Руска Федерација је на четвртом месту у укупном српском увозу, са 7,3 одсто у укупном увозу. Покривеност увоза извозом у 2017. години била је 62,48 одсто. По укупној размени Руска Федерација је 2017. била трећи трговински партнер Србије.

На извозној страни у 2017. повећана је продаја хулахоп чарапа 24,6 одсто, премазане хартије и картона чак 275 одсто, лекова за малопродају 48 одсто, спољних пнеуматских гума 171 одсто и циркулационих пумпи 26 одсто, упркос смањењу пласмана најзначајнијег извозног производа јабука 4,7 одсто.

Увоз је повећан захваљујући расту увоза енергената и то тако што је у односу на 2016. годину смањен увоз нафте око 10 одсто, а увоз природног гаса повећан је око 33 одсто. Увоз алуминијума повећан је 12,8 одсто, а цигарета и екстраката дувана 18 одсто, удвостручен је увоз бакарне жице, док је увоз минералних ђубрива смањен око 40 одсто.

Разлог за стални дефицит на српској страни је увоз енергената, који чини 60 до 80 одсто нашег укупног увоза из Русије, зависно од године.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, сматра да можемо да поправимо извозни учинак са Русијом, али да морамо да променимо понашање. Додаје да је проблем и што ми немамо довољно квалитетне робе за Русију, али и то што су они почели да производе, на пример, јабуке које су биле наш значајан извозни производ. И не само да их производе више, него су почели и да их извозе.

– Проблем у размени је и реекспорт, односно злоупотреба повлашћеног статуса на шта су Руси посебно алергични. Таква злоупотреба показује да нашим људима ништа није свето, а држава се с тим није ухватила у коштац на прави начин – каже Савић по чијем мишљењу од извоза „Фијата” у Русију нема ништа јер се не ради о претежно домаћем производу на чему они инсистирају. Осим тога Руси таквим увозом не желе да угрозе домаћу производњу аутомобила.