четвртак, 24.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Амбасадори језика, матерњег и страног

Аутор: К.Р.субота, 08.12.2018. у 18:57
Са свечаности Удружења професора француског језика Србије (Фотографије УПФЈС)

Удружење професора француског језика Србије (УПФЈС) радном свечаношћу обележило је 20-годишњицу свог рада. У сали „Видиковац“ хотела „Палас“ окупили су се бивши и садашњи  чланови Удружења, представници амбасаде Француске, директор Француског института у Београду Жан-Батист Кизен, аташе за сарадњу за француски језик Флоранс Коц, представница амбасаде Марока Сихам Каму (изасланик амбасадора г. Белажа, председника групе од 28 франкофоних амбасадора у Београду).

Биле су присутне и председнице удружења професора француског језика из 4 околне земље – Босне и Херцеговине, Бугарске, Хрватске и Црне Горе, као и почасни председници УПФЈС. После краћег излагања о дводеценијском раду Удружења, које је поднела председница Татјана Шотра, уследили су краћи програм на француском језику у извођењу ученика Пете београдске гимназије и свечани коктел. У другом, радном делу овог скупа, организован је округли сто где су председнице свих удружења поднеле излагања на тему „Статус француског језика у региону”.    

УПФЈ Србије, основано 1998, као невладина, неполитичка, нелукративна организација, постало је, за ових 20 година, референтна институција, добро оформљена, а неформална, која, у кругу професионалних франкофона и франкофила, добија заслужена признања, каже председница Татјана Шотра.

Она истиче да све време током протеклих 20 година сви чланови Удружења, како професионалним тако и својим волонтерским радом успевају да реализују почетне идеје: да окупљају и подржавају професоре француског језика, да шире француски језик и културу, да значајно франкофоно наслеђе повезују с наслеђем матерњег језика и културе и да га уграде у велики мултијезички и мултикултурни мозаик нашег времена.

– Основано на самом крају тешког периода за Србију, УПФЈС је подучавало и подучава своје млађе колеге, будуће чланове како да воде ову организацију и како да истрају у својој мисији правих амбасадора језика, матерњег и страног да би свим члановима служили на част – каже Татјана Шотра.


Коментари5
5cdcd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Nista bez sopstvene parohije. Knjizevnici koji hvale knjizevnost uopste i knjizevnike posebno te profesori jednog jezika koji proglasavaju za najlepsi, najvazniji itd. ''naj''. U diplomatskom domenu dugo godina se nije mogao zamisliti diplomata bez znanja francuskog jezika. U danasnje vreme se ne moze zamisliti akademac bez posnavnaja engleskog jezika. Srednjoskolci izbegavaju i francuski i nemacki. Niko pak nije mogao ni da sanja da ce kineski postati moda. Najprostija recenica se sastoji od ''subjekta'','' veznika'' i ''predikata''. Na mesto subjekta se stavlja ''ime'' odnosno naznaceno dok predikati tom subjektu pripisuju osobine. ''Engleski'' kao takav subject sugerira odredjenu drzavu, naciju, narod ,itd. Ipak cak ni Ameri sa njihovom pretencijom dominacije svetom ne nazivaju svoj jezik ''americki'' nego ''engleski''. Isto ''cudo'' imamo u Australiji, novom Zelandu pa caki u Engleskoj. Samo na ''brdovitom Balkanu'' postoji shavatnje jezika po uzoru na privatnu svojinu.
Горан
@Коста Ако неко меша бабе и жабе онда сте то Ви. Ако су хрвати увели неки језик, мора се видети коме тај језик историјски, културолошки припада. Овде се недвосмилено ради о српском језику. Поседовање језика није мала ствар, идентитет је у питању. Према томе, није хрватима свакако пао с Марса. Тако да, мало мање острашћености, а више критичког промишљања, интелектуалног поштења и објективности.
Препоручујем 2
Коста
Очигледно Вам није јасно много тога, па мешате бабе и жабе. Енглески је био службени стандардни (нормирани) језик Енгелза кад су САД постале независне, а 2/3 Американца се и тада осећало Ентлезима, па никоме није падало на памет да се језик преименује у нешто друго. Кад су Срби непотребно прешли на Вукову новотарију (1868), Хрвати су службено већ увели тај језик, који је већини Хрвата матерњи, у школство и штампу 32 године раније (1836). Према томе овај данашњи (вуковски) језук никако не може бити само спрски.
Препоручујем 0
Dejan.R.Tošić
Da sva udruženja profesora i Francuskog i Engleskog, sarađuju zajedno sa profesoroma Srpskog jezika, Srbija danas ne bi imala lingvisticku krizu i otimačinu kulturne Srpske književne baštine stvorene na Mletacko Dubrovačka latinici.
Коста
Невероватно је да овакве енбулозе добијају толико препорука. То само доказује степен незнанња у народу где сваки пети не заврши основну школу а универтзитетску спрему има тек недге нешто мање од 10% становништва.
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља