понедељак, 24.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:07
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Скупштински бољи живот

Опозиција се на сваки начин довија како би показала да дише у парламенту, док владајућа већина ликује, користећи се рестриктивним пословником који је донела некадашња владајућа Демократска странка
Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 09.12.2018. у 21:00

Посланици опозиције окупљени око Савеза за Србију одлучили су да ноће у Скупштини. Нису то учинили из разлога због којих то већ неколико дана чини опозиционар из Црне Горе Милан Кнежевић. Режим Мила Ђукановића покушава да га ухапси, па је Кнежевић, један од лидера Демократског фронта, одлучио да се настани у згради законодавног тела Црне Горе. Односно, да живи у њему.

То није схватио Небојша Медојевић. Уместо да дремне у парламенту, после дискусије је пожелео да оде кући. Полиција га је усмерила у другом правцу. Сада Медојевића чекају четири месеца живота иза решетака у спужком затвору с једном звездицом.

Дуго се говорило о демократској атмосфери која влада током расправа у црногорском парламенту, али је, после хапшења Медојевића и самоизолације Кнежевића, коме је удобнија скупштинска столица од робијашког кревета, та илузија распршена. У српској скупштини не цвета хиљаду цветова, али је немогуће и помислити да, после жестоких критика власти, неко од посланика доживи Медојевићеву судбину. Лидер Двери Бошко Обрадовић је, рецимо, преко одела навукао жути прслук, као симбол грађанских протеста у Француској, али и тако редизајниран имао је сва права да уноси немир у владајућу већину. Исту слободу имао је када је у парламент унео каменицу. Срећом да је није користио ономад, када је гађао шефа одборничке групе напредњака Александра Мартиновића у лице, већ је то учинио компјутерским мишем.

Драган Стојановић

Ни тада, наравно, није имао намеру да ресетује Мартиновића чачанским стилом, нити је мислио да ће га тиме вратити у радикале, где је Мартиновић стекао огромно парламентарно искуство, те га Вучић није без разлога поставио за шефа посланичке групе СНС-а. За то постоје два разлога: први је што се Мартиновић у клупама осећа као у природном станишту, а други је што мора изнова да доказује лојалност, јер је каснио с трансфером од Шешеља ка Вучићу.

Саша Радуловић је био мање жесток од Обрадовића. Свирао је гитару, јео је сендвич и изводио перформансе, тешко разумљиве широком бирачком телу, што га је умногоме коштало рејтинга. Пожутели Бошко нешто боље разуме Србију и зато свесно изазива инциденте. Вероватно се сећа како се, некада, у парламентарним расправама, понашао млади и борбени Александар Вучић.

Опозиција се на сваки начин довија како би показала да дише у парламенту, док владајућа већина ликује, користећи се рестриктивним пословником који је донела некадашња владајућа Демократска странка. Демократе су веровале да ће владати вечно, нарочито ако за говорницом запуше уста шешељевцима. Сада плаћају данак својој самоуверености да су пословником уништили опозицију.

Времена и странке се мењају. Већина радикала је, пресвлачећи се у напредњачка одела, створила снажну коалициону већину, док су се демократе у фракционашким борбама расуле на неколико странака које покушавају да се врате на фабричко подешавање. Ако их напредњаци подсећају на прошлост, на њихов пословник немају никаквих примедби. Чак су и усавршили његову примену, а да га нису ни лекторисали.

Тако су се досетили да улажу стотине амандмана на први члан предложеног закона, а да потом не гласају о њима, чиме су створили парадокс који ће се свакако изучавати. Парламентарна су већина која опструира рад парламента! Шешељ их опомиње, да ли добронамерно или злурадо, да им се то може обити о главу, нарочито када се досетио да радикали предлажу амандмане на наслов закона, тако да први добијају реч. Наравно, када се приближи микрофону, Шешељ много више говори о Расиму Љајићу, него о законима. Али тако добија оно што жели, а то је време за причу. Један од виђенијих радикала ми каже: „Ми смо своје истерали.” Када је то рекао мислио је на министра Љајића, који је потврдио да неће седети у будућој влади. И то је српски парламент. Шешељ је улагао амандмане на слова закона, а можда ће успети у ономе што није никоме пре њега. Да истера једног од највештијих политичара из политике. О Расиму је реч, наравно.

Током ноћи проведене у згради парламента, у знак протеста што нису имали могућност да говоре колико су хтели о амандманима на предлог буџета за наредну годину, шест опозиционих посланичких група, којима се придружио и Драган Ђилас, били су задовољни акционим јединством које су постигли. Гледали су телевизију, а ујутру су најавили ноћни скупштински активизам, као увод у „протесте пре протеста”.

Не изненађује што је Марјан Ристичевић изабран да полемише с побуњеним делом опозиције. Јунак ријалити програма изразито нервира опоненте који се сматрају представницима елитистичке Србије, нарочито када им он лаконски одговори да је њих 74 посланика имало на располагању 240 и нешто више минута да критикује пројекцију буџета. Потрошили су их, рече им Марјан цинично, на бесмислена препуцавања.

Буџет је усвојен, а да се најмање полемисало о најважнијем закону. Много више пажње је посвећено томе да Чеда Јовановић, Ненад Чанак и, наравно, Шешељ, нису ноћили у парламенту. Уз опаску да је повратак освеженог Чеде у клупе најава ванредних избора.

Многи ће се сетити првог сазива вишестраначке скупштине, 1991. године, када су посланици имали на располагању све време овог света да причају шта год хоће. Тада је шеф парламента био професор Слободан Унковић. Телевизијски преноси Скупштине су се гледали до дубоко у ноћ, као серије Синише Павића. Има ли ироније у чињеници да је последња епизода серије „Бољи живот” емитована управо те године? После су уследиле репризе. Парламентарни живот из те године, како је време одмицало, а демократија цветала, није био бољи. 


Коментари4
27886
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stari doktor
Hvala mome imenjaku na lakom i vrcavom humorističkom tekstu. Slika i prilika našeg političkog parlamentarnog života prikazana na lepši način, a sa "predlogom za razmišljanje" o ljudskim karakterima i sudbinama.
boeing
Sirotinja ljude svadja a i ljubav tad prestaje__ne krivite ni oca ni majku tek sad vidite zivot sta je.
Cirkuzanti opasnih namera.
Tacno onako kako je i predstavljeno ,pojednostavljeno, nama gradzanima pokornim..Neka pitanje glasi ,sta i koga predstavlja vojvoda Seselj u parlamentu,kakav je cilj,svrha njegove politike i ko su ljudi koji podrzavaju tu politiku?.Za Cedu je jasno ali je Vojvoda nepoznanica..
Raca Milosavljevic
... nikako da nam novinar prevede neki svoj tekst ... ovako to deluje lepo,leprsavo a mi nista ne saznajemo novo ... eto ako vec pominje Cedu Jovanovica zasto ne istrazi kako je i kada postao biznismen,pravo iz studentske klupe,a ako to nije atraktivno neka pokusa da istrazi kako funkcionise prijateljstvo Aleksandra Vucica i Mila Djukanovica,bas se paze da se ne uvrede ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља