субота, 17.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:29

Западни Балкан мало улаже у инфраструктуру

Земље овог региона инвестирају тек један одсто БДП-а и превише се задужују код европских и кинеских кредитора
Аутор: Маријана Авакумовићнедеља, 09.12.2018. у 21:00
Европ­ски и ки­не­ски фи­нан­си­је­ри­ ве­ћи­ну ин­ве­сти­ци­ја усме­ра­ва­ју у са­о­бра­ћај­ну и енер­гет­ску ин­фра­струк­ту­ру (Фото А. Васиљевић)

Земље западног Балкана вапе за пристојном инфраструктуром. Тренутно у просеку годишње издвајају око један одсто бруто друштвеног производа, а потребно је да улажу осам до 12 пута више. Углавном се ослањају на зајмове и грантове европских финансијских институција, али се све више окрећу ка кинеским кредиторима. Међутим, повећани нивои дуга представљају претњу макроекономској стабилности ако кредити и даље буду главни извор финансирања за инвестиције. Зато је пожељно да се све више размишља о алтернативном финансирању попут јавно-приватних партнерстава, односно концесија, без даљег задуживања нација.

Ово је оцена Бечког института за међународне економске односе, који је сачинио извештај о инвестицијама на западном Балкану.

Аутори подсећају да се инфраструктура у Србији, Македонији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Албанији финансира кроз Европски инвестициони оквир за западни Балкан, који представља мешавину зајмова и грантова, и кинеску иницијативу „Појас и пут”, засновану искључиво на кредитима.

„Ово може имати тешке макроекономске последице. Од почетка глобалне финансијске кризе нивои дуга су се повећали и представљају велику опасност за економску стабилност. Европски фондови су до почетка 2018. године финансирали 146 инфраструктурних пројеката са 10,9 милијарди евра. Већи део улагања били су кредити и то 7,9 милијарди. Кинески финансијери су уложили 7,8 милијарди евра и то само путем кредита. Проблематично је ако су сва улагања базирана на кредитима. Она би могла да учине економије нестабилним”, наведено је у извештају Бечког института.

Аутори скрећу пажњу на наводне ризике који долазе с кинеским улагањима. Кинески новац долази само у облику зајмова, што повећава терет дуга. Потом, кинеске активности неће допринети смањењу корупције. И на крају, када Кинези дају кредите по правилу уговарају тако да су извођачи радова њихове компаније, које доводе своје раднике и довозе свој материјал. Што у преводи значи да Кина даје кредит за активности и раст сопствене економије, и плус зарађује на каматама.

Регион западног Балкана лежи између луке Пиреј у Грчкој, која је у већинском власништву Кинеза, и великог тржиштима западне Европе, на које Кина жели да достави своју робу и тај пут учини бржим. Међутим, кинеска улагања на западном Балкану упалила су алармно звонце у Бриселу. Највећи број њихових инвестиција, око четири милијарде долара, усмерен је на Србију, односно изградњу брзе пруге Београд–Будимпешта, Коридора 11, термоелектране „Костолац”.

Оно што је заједничко европским и кинеским финансијерима јесте да већину инвестиција усмеравају у саобраћајну и енергетску инфраструктуру.

Док алтернативни сектори, односно инфраструктура у ширем смислу, као што су образовање и здравство, обично представљају мање од 0,1 одсто БДП-а.

„Недостатак инвестиција у заштиту животне средине, здравство и образовања озбиљно отежава развој региона и европске интеграције. То је такође фактор који доприноси масовној емиграцији и одливу мозгова. Инфраструктурне инвестиције, према томе, треба усмерити ка еколошким, социјалним, здравственим и образовним секторима који су до сада запостављени”, наводе аутори извештаја.

Ипак, истичу да Србија и Босна и Херцеговина имају колико-толико избалансирану структуру инвестиција у инфраструктуру, што се не може рећи за Црну Гору, која иначе мало инвестира у инфраструктуру и то првенствено у транспорт.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, слаже се да се на овим просторима не улаже довољно у инфраструктуру. Према његовом мишљењу ЕУ оправдано страхује од кинеских инвестиција.

– Европска унија покушава на све начине да ограничи утицај Кине, јер је доживљава као озбиљну конкуренцију. Да ЕУ има разлога за страх, показала је на примеру британске челичане „Та­та стил“, коју су Кинези угушили превеликом понудом јефтинијег челика – каже Савић и додаје да је на Балкану сложена ситуација јер се ту преплићу економски и политички интереси ЕУ, Америке, Русије и Кине.

– Није добро када се игра на једну карту и добро је што нам Руси граде пруге, а кинеске и европске компаније путеве. Али у економији се ништа не ради из љубави већ из интереса. Тако да Кина када даје кредите условљава да буде ангажована њена радна снага. Европске банке нису тако експлицитне, али траже расписивање међународних тендера на којима условљавају да фирме имају одређен промет у претходној години, што се на крају испостави да само њихове компаније могу да испуне. И све се то сведе на исто – каже Савић.

За овако слабе економије као што су балканске, добро би било да се не задужују превише и добри концесиони уговори би били решење.

– Али не можете да натерате некога на концесију ако он у томе не види интерес. Уосталом наш покушај давања ауто-пута Хоргош–Пожега под концесију аустријској „Алпини” није славно прошао – подсећа Савић.


Коментари18
c4eec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

јован
Славко, у тексту лепо пише ,,ЕУ ма све начине покушава да ограничи утицај Кине јер....,,
јован
Славко, Ти очито ниси схватио мој коментар, па ћу појаснити:Запад (САД) избомбардују земљу, разоре је.Нема обнове без њихових кредита, узимаш их иако су скупи, новац је роба њиме се тргује, то знаш.У неком моменту се појави неко (нпр.Кинези) који ти исту робу (новац) нуде јевтиније.Ту се јављају (САД) које тврде да та роба није добра...(ваљда јој истиче рок трајања). Надам се да схваташ како јаки тјерају слабе да купују скупље, јер то скупље је њихово.
slavko
Ne vidim da neko Srbiji brani da se zadužuje kod Kinezi niti da joj brani da uvozi kinesku robu.
Препоручујем 1
Славиша Гавриловић
@Географ А гдје вам је централни Балкан?
stanislavsr
Šta treba? Da investiramo u autoputeve do Prištine, Tirane, Sarajeva? Mora da NATO nije zadovoljan. Treba mu više puteva.
istine radi
Nama trebaju ozbiljne firme u kojima ćemo da radimo za pristojne plate, a ne da nas stranci za naše pare grade puteve da bi migranti lakše prolatili preko Srbije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља