среда, 16.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:24
ЧЕКАЈУЋИ ЗАКОН О ПОРЕКЛУ ИМОВИНЕ

Наше паре у њиховим џеповима

Део некадашњих владајућих структура, концентрисан у врховима комунистичке моћи, тајним службама, спољној трговини, банкама или дипломатији, сковао је план о самоодржању, мењајући не само своје идеолошке матрице, већ и бројеве нула на девизним рачунима
Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 09.12.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Одржавајући фаму о највећим егзоцентрицима српске политике и бизниса, наши новобогаташи давно су се заклели да никада неће истерати себе из самих себе. То значи да ће се, када их питају како су зарадили први милион, понашати као ђаволчићи. Или ће мудро ћутати, или ће смислити транзициону оперету у којој су за неколико година, као суперхероји бизниса, изградили царства која се у уређеним друштвима стичу деценијама или вековима.

Нису тајкуни у доба распада самоуправног социјализма и транзиције, као етапе флуидног уређења у којем је друштвено богатство преливено у џепове стотинак породица, открили ни лек за сиду, ни нафту испод Калемегдана. Барони су смућкали нешто друго: формулу помоћу које ће они имати све, а остали ништа. Отуда се транзиција, како се да приметити, никако не завршава, не зна јој се рок трајања, нити се дефинишу процеси којима ће се окончати.

Разлог за њено вечно трајање је логичан. Политичке елите које се мењају на власти морају бити нахрањене, како би одржавале систем заснован на првобитној, дивљој акумулацији капитала. Почела је као каубојска, а завршила се као типично српска. Односно, револвераши су постали газде, а судбина каубоја поистоветила се са животињама које су гонили.

Тако некадашња имовина радника, сељака и дезоријентисане интелигенције кружи између владајућих елита које функционишу као хоботница: главу чине барони и политичари, а пипке корумпиране институције, од правосуђа до апарата силе, као и медији који треба да убеде већину губитника да је тако не само морало, већ je и требало да буде!

Тиме је једнопартијски систем претворен у више једнопартијских система, како би се на једној страни симулирала демократија, а на другој одржавао монопол страначког бизниса који подразумева да само партијска књижица представља легитимацију за успињање на друштвеној и финансијској лествици. Хоћеш да успеш у животу? Учлани се у странку, пожељно је у владајућу. У власти има толико странака да није погрешан утисак када се сматра мутираним Социјалистичким савезом радног народа. И опозиционе странке су некада биле владајуће, а на хоризонту се не назиру нови људи и идеје, тако да је тиме и симболички круг затворен. Не чуди, отуда, да се закон о пореклу имовине, који је у завршној фази, најављује – 17 година.

Како је, међутим, све почело и хоће ли закон, када заживи, успети да разоткрије пионирске процесе преливања наших пара у њихове џепове?

И у доба социјализма било је великих акција да се спречи акумулација имовине, кроз акцију „Имаш кућу – врати стан”, али када бисмо у временску машину укуцали временске координате у седамдесете или осамдесете године, поцркали бисмо од смеха. Неки чланови Савеза комуниста заиста су враћали једну од две некретнине, уколико су их поседовали. Неки због идеала, неки због страха, нарочито ако су у раној младости летовали на Голом отоку.

Инфлација, а потом и примарна емисија, уочи распада социјализма, смишљени су као велико покриће за прерасподелу новца, односно, као монетарни инструмент који покрива све оно што се пре тога десило. Обезвређујући свој новац, држава је пружила могућност одабранима да згрну огромно богатство. Срећници су од државе узимали кредите вредне милионе марака и после месец дана враћали су пет или десет хиљада. Све је било законски чисто, као дечја суза.

Део тадашњих владајућих структура, концентрисан у врховима комунистичке моћи, тајним службама, спољној трговини, банкама или дипломатији, сковао је план о самоодржању у времену које је надолазило, мењајући не само своје идеолошке матрице, већ и бројеве нула на девизним рачунима. Тако обогаћени, стварали су партије, ретуширали своје биографије и постали нова, владајућа каста европског истока.

Избијањем грађанског рата у Југославији, свака од република добила је своје тајкуне. У зависности од менталитета и карактера, на различите начине су демонстрирали новостечено богатство и статус. Неки су то чинили из сенке, опрезно помаљајући своја лица из „ролс ројсева”, неки су уживали у јавном бусању, снимајући се у својим вилама, измишљајући породичне грофовске грбове и брчкајући ноге у базенима, гладећи бркове.

Наредна фаза српске акумулације капитала везана је за најскупљу реч, која почиње на „к”. Није Косово. О Кипру је реч. О рајском острву за складиштење и трансфер нашег новца и последњој линији одбране српског блага. У доба санкција, које су погађале државне фирме, људи од поверења оснивали су оф-шор компаније на своја имена, како би се преко тих фирми увозила стратешки важна роба. Човек од поверења, после извесног времена, схвата да је ипак само човек. Најчешће је то син или унук „Генекса”, „Инекса” или сличног спољнотрговинско-удбашког гиганта.

Тако су дечица почела да тргују нафтом, цигаретама, житом, мада је добро ишла и продаја усисивача калибра 50 милиметара. Када су схватили да су постали власници државних ресурса на терену, почели су да се прилагођавају условима средине, пореском рају који гарантује тајност оснивача и минималну или нулту пореску стопу.

Морално-политички подобни патриота множио је профите и делио их ризицима. Схватио је да је сав терет одбране отаџбине пао на њега, нарочито на његов тајни рачун. С таквом количином новца лако су стицали политичку заштиту, а капитал с Кипра је, променивши агрегатно стање, враћен у земљу, као први милиончићи тајкунских мудраца. За тим првим милионом стизали су и остали.

Ако се падом Милошевића чинило да ће се вратити кипарски, односно народни новац, демократске власти су ту наду изјаловиле, развијајући политичко-тајкунски пакт. Наравно да им није падало на памет да тај тешком муком стечени новац поделе с осталима. Односно, с нама. Они су постали власници Србије, питајући се: зашто се бунимо кад су то ионако наше паре!


Коментари20
dbd2e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mobutuseseseko Kukungbendewazabwanga
Поента: -Такозвани демократски избори су чисто замајавање и трошење народних пара, јер, што рече неко пред председничке изборе пре петнаестак година: -Било ко од њих да победи, ми сигурно губимо.
Светла будућност
Све док се, све што постоји у Србији не опљачка (а близу смо краја) неће доћи до бољитка. Онда ће ти што су покрали и поотимали све, хтети да уреде тржиште, јер им више неуређено (правно и економски)тржиште неће одговарати за очување капитала. Тада ће они бити покретачи реформи и уређења привредног и економског живота...
Maks
Imam generalno jednu zamerku, ovakvim tekstovima, koji se ipak pretvore u kvazi analize. Čemu potreba da se spominju u naslovu komunisti. Ispadoše oni jedini krivci za pljačku. Ne kažem da neki komunistički funkcioneri nisu profitirali, ali nisu oni bili najčešći profiteri. Ne smem da kažem na koje mesto se odnosi moja priča. Dva lokalna bogataša nisu bili niko i ništa za vreme komunista, ako ne mislite da su konobar i automehaničar bili prestižna zanimanja. Sin komunističkog funkcionera koji je 30 godina drmao gradom ima pola kuće i trenutno je nezaposlen. Budite jednom realni i ne mešajte prave komuniste sa ovim ološom. Socijalizam je bio izuzetno loš poredak, pun nepravdi, ali je nažalost za današnji kapitalizam bio raj na zemlji.
Nenad Djuric
I sta sad? Ove price svi znamo.... I sta sad?? Cekamo da neko dodje sa strane i sredi stvar?? E pa nece.. To su Bajke. Moramo mi sami.. Ali misevi se sakrili u rupice, a oni koji su nekada nesto smeli, su otisli daleko odavde.. I neke se vise vracaju... Nikada... Pametno!
Милан Панић
Мени се овај иначе одличан чланак чини "пресечен", недовршен. Не бих се упуштао због тога у критику јер не видим јасно да ли ће аутор заокружити целину или је прорадила (ауто)цензура?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља