четвртак, 17.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33
ЧЕКАЈУЋИ ЗАКОН О ПОРЕКЛУ ИМОВИНЕ

Високи порези и затвор за нелегално богаћење

Министарство правде још не открива да ли ће се нови закон примењивати ретроактивно. – Тежиште закона је на порезима и на унакрсној провери имовине
Аутор: Доротеа Чарнићпонедељак, 10.12.2018. у 10:00
Појам луксуза: Монте Карло (Фото С. Гуцијан)

Министарство правде, најављујући закон о пореклу имовине, обећава да ће то бити пропис из области превенције корупције, којим држава добија делотворан механизам да за свакога у сваком тренутку може да утврди да ли се обогатио незаконито. Другим речима, држава ће коначно моћи да било ком грађанину постави питање одакле му паре.

Зато је ово закон кога се многи плаше. Најзанимљивији детаљи који се односе на то да ли ће се закон примењивати ретроактивно и за који период из прошлости ће грађани морати да положе рачуне о свом приходовању још званично нису познати.

„Сви треба да знају да ће се веома лако утврдити да ли је њихов иметак законит или је производ корупције или злоупотреба. С друге стране, овакав закон би имао и механизам наплате незаконито стечених добара”, кажу за „Политику” у Министарству правде.

Може се закључити да ће тежиште новог закона бити на опорезивању. Основу закона чини метод унакрсне провере имовине. Ако неки доктор, судија или новинар има плату, на пример, 1.000 евра, а купује скупоцене аутомобиле или станове, мора му се поставити питање како.

„Овај закон треба да омогући унакрсну проверу имовине и прихода, да установи да ли постоји незаконито стицање богатства. Циљ Министарства правде и Министарства финансија, као и целе Владе РС, јесте да Србија добије квалитетан и применљив закон који ће значајно унапредити борбу против сиве економије и финансијског криминала и дати држави ефикасан механизам да утврди да ли се неко незаконито богатио, и ако јесте, да имовину која је незаконито стечена драконски опорезује”, закључују у Министарству правде.

Реч је о методу који би се спроводио кроз посебан порески поступак чиме би се бавила Пореска управа. Увођење овог закона значи омогућавање метода унакрсне процене имовине. „Након опорезивања, ни кривични поступак не би био искључен. Ко је незакониту имовину стекао кривичним делом, поред тога што би му она била практично одузета високом пореском стопом, мора и кривично да одговара. Суштина закона није само у нормама које би омогућиле наведени метод, већ и посебном организационом оквиру”, наводе у Министарству правде.

Нацрт се, кажу, налази у финалној фази. На усаглашавању заједно раде Министарство финансија и Министарство правде. Када буде био завршен, текст закона биће јaвно доступан како би јавност могла да се упозна. Упоредо ће бити организована и јавна расправа како би стручна јавност дала мишљење. У току тог процеса биће прецизирано и која су то друга законска решења која би требало да буду усаглашена са законом о пореклу имовине.

Министарство правде подсећа да је Народна скупштина Србије, на предлог министарства, крајем новембра 2016. године усвојила нови Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, као и измене и допуне Кривичног законика, којима је уведен сет нових кривичних дела против привреде. Тај закон увео је нови систем у рад судова и тужилаштава. Како би систем почео ефикасно да функционише од 1. марта 2018. године било је неопходно спровести обуке и обезбедити стручне и инфраструктурне капацитете.

Више од 300 судија, тужилаца и полицијских службеника је прошло обуку и први пут су формирани регионални центри за борбу против корупције у Нишу, Београду, Краљеву и Новом Саду.

Тај закон, објашњавају нам у Министарству правде, представља главни стуб борбе против корупције и криминала. Без њега није било сврсисходно доносити пратеће законе у овој области, као што је закон о пореклу имовине. Дакле, сада су се и формално стекли услови да заживи закон који многима не одговара.

Упоредо са најавама свих власти, годинама уназад, стручњаци из ове области су упозоравали да је веома важно да нови закон предвиди да се на његовом удару први нађу они који треба да га спроводе. Овај закон за Србију је приоритетан, а сви разумни рокови су пробијени. Да је прихваћен и донет, можда би исправио неправде и спречио корупцију која је уништила нашу привреду. Да ли ће нови закон исправити део штете коју нам је нанела корупција, показаће будућност.


Коментари7
6035b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljubica
Kad vidim da su notarima i pojedinim sudijama oduzeli imovinu ,verovacu ovom zakonu .
Kasno Marko na Kosovo stiže
Slutim da će se zakon odnositi samo na imovinu stečenu poslednjih pet godina.
buki
Ако којим случајем и донесу тај у народу жељно очекивани закон, биће пун "рупа" и сигурно ће важити од тренутка доношења, па се неће примењивати ретроактивно. Упрошћено: Што је покрадено, покрадено је.
Борис
Па оно који доносе законе овог типа, би морали сами себе да позатварају. Ајте молим вас, поштен свијет би реко, ево, испровјеравајте све... Зна се ко је богат 0.2% елите
Dragan
Ispitivanje porekla imovine ima smisla samo za one koji imaju ili su imali javne funkcije ili zaposlenja u državnoj službi. Tu postoji rizik od korupcije, odnosno nezakonitog primanja novca od građana ili kompanija za davanje povlastica od strane države koju zastupaju. Takođe ispitivati i poreklo imovine građana za koje postoji osnovana sumnja da se bave krivičnim delima koja se kažnjavaju kaznom zatvora. U prvom slučaju, za funkcionere i državne službenike (sadašnje ili bivše) treba da postoji registar koji će poreska uprava koristiti za godišnju proveru imovinskog stanja i promena koje deluju u neskladu sa prihodima pojedinca. U drugom slučaju policija i tužilaštvo mogu da zatraže posebnu proveru. Međutim ako neko niti radi niti je ikada radio u državnoj službi, i ne postoji nikakva sumnja od strane policije i tužilaštva da se bavi kriminalom, takve ljude treba ostaviti na miru. Odakle nekome pare se ni države ni komšiluka, ni žute štampe inače ne tiče.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља