среда, 24.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

У општину са кућним љубимцем

После одлуке Скупштине града, на локалним самоуправама је да саме одлуче да ли ће у њихове писарнице, шалтер сале и услужне центре моћи да улазе куце и маце. -Пропис се односи на безопасне, вакцинисане против беснила и обележене псе, који имају поводац, и мачке у транспортерима
Аутор: Ана Вуковићнедеља, 09.12.2018. у 21:30
С. Печеничић

Добра вест за власнике куца и маца стиже из Скупштине града која је усвојила допуне одлуке о држању домаћих животиња и кућних љубимаца на територији нашег града и тако врата надлежних служби отворила и четвороножним становницима Београда. Усвајањем овог прописа омогућено је општинама да се определе желе ли да постану „пет френдли”. Свакој локалној самоуправи појединачно одрешене су руке да дозволи да се мањи пси могу уводити у шалтер сале, услужне центре и писарнице. Добродошле су маце у транспортерима и куце које нису опасне, имају поводац, вакцинисане су против беснила и обележене у складу са законом.

Иницијативу да се врата просторија локалне самоуправе отворе за животиње поднео је Михајло Групковић, председник Скупштине општине Врачар, а предлог да се пропис усвоји дало је Градско веће. Доношење овакве одлуке, како је недавно рекао заменик градоначелника Горан Весић, доказ је да се Београд мења и прихвата вредности које су у многим градовима Европе одавно стандард.

Пси у болницама
У Србији је то још незамисливо, али у Америци пси су добродошли и у болницама и геронтолошким центрима. Реч је о такозваним терапијским псима који, како бројна истраживања кажу, благотворно и умирујуће утичу на људе, буде срећне успомене, подстичу радост и смех, помажу људима да се изборе са анксиозношћу и депресијом. „Алијанса терапијских паса” је амерички национални регистар који броји више од 17.000 паса из САД, Канаде, Порторика… Све ове куце пре него што уђу у болницу или почну да помажу пацијентима морају проћи хигијенску проверу. Окупају се, ишчеткају, скрате им се нокти и испита се да ли су доброг здравља. Они, кажу стручњаци, нису никакав магични лек, али људима снаже психу да се лакше изборе са болешћу.

Градски одборници су се око овог прописа усагласили без много расправе, једино је Никола Јовановић из СЗС-а упитао зашто се одлука не односи и на градске установе. Одговор је био да куце и маце, засад, неће улазити у просторе Градске управе, што не значи да у будућности неће.

Наш град последњих година све је толерантнији када је реч о кућним љубимцима. Пре неколико година „ногу је повукла” општина Стари град која је прва у Србији испред своје зграде поставила „паркинг за псе”, односно шест места где власници могу да оставе своје мезимце док завршавају административне послове. Уз то, пажњу јавности привукла је и њихова брига о уличним псима, па је тако испред општине направљено и „мини-прихватилиште” са неколико кућица за куце и маце о којима нема ко да брине. Недавно гостопримљива за маце била је, преноси један портал за љубитеље животиња, и полицијска станица на Чукарици. Чувари реда су, како је уз фотографију мачке која се башкари на столици објаснио један корисник Фејсбука, животињу по имену Љубица унели у своје просторије да би се мало угрејала. Овај гест хуманих полицајаца изазвао је право одушевљење свих оних који воле куце и маце.

Студенти и високошколске установе познати су као велики „фанови” животиња које су код њих увек добродошле. Тако су академци који имају часове у старој згради Филолошког факултета често домаћини голубовима. Птице са Студентског трга улазе у хол где се шеткају, а има их и на првом спрату. Девојке и младићи гостопримство показују хранећи их кифлама, ђеврецима, семенкама…

Ни њихове колеге са Факултета политичких наука нису ништа мањи заљубљеници у животиње. Њихова љубимица је црно-бела маца која је летос, како кажу студенти, имала и пет малих наследника. Шврћка се по згради, понекад посети и понеко предавање или испит, а најчешће борави у рачунарском центру.

Изгледа да је свест о значају кућних љубимаца већа и код осталих Београђана. Све је више трговинских ланаца који испред објеката постављају места за љубимце. Пси су све чешће и гости кафића и ресторана. Иста је ситуација и са бројним градским манифестацијама па је доста фестивала на отвореном последњих година постало сјајно место за провод са љубимцем. И власници киоска брзе хране су, чини се, одустали од растеривања голубова, који им некад буду и сјајни помоћници јер почисте мрвице које остају за муштеријама.

Правила су, међутим, и даље крута када је реч о животињама у градском превозу. Многи власници љубимаца и сами су се, попут Смиљке и Симе из  серије „Срећни људи”, нашли у ситуацији да их путници или возач избаце из аутобуса баш када хитно морају да стигну до ветеринара. Јер, многим Београђанима још је мало познато да куцови заправо могу да буду путници у аутобусима, тролама и трамвајима. Прописи кажу да пси нижи од 40 центиметара могу да уђу возило градског превоза у периоду 9 до 13 часова или од 18 до 24 часа, ако су смештени у посебним, затвореним транспортерима са вентилацијом који морају заузимати што мање простора и не смеју ометати друге путнике. Куце чак смеју и у такси, али то већ зависи од добре воље возача који има право да сам одлучи да ли ће примити четвороножног путника. Закон гарантује и да се јавним превозом без проблема могу возити и пси водичи. У Србији и даље једини пас тог занимања, Астор, неколико пута је, упркос томе, имао непријатне ситуације при сусрету са бесним путницима који су желели да га избаце из возила.

Упркос оваквим сценама, у превозу је у последње време све више позитивних примера. Није више ретка сцена да понеки весели куцов на повоцу проскакуће између седишта на опште задовољство разнежених грађана, али и да се изгладнели улични пас у ове хладне дане „прошверцује” између ногу сажаљивих путника и тако мало загреје.


Коментари21
d429f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dobronameran
Moj ljubimac je konj pa jel to znaci da mogu konja da uvedem u opstinsku pisarnicu?Ako ne mogu neka mi "borci za prava zivotinja" objasne zasto se vrsi diskriminacija konja u odnosu na pse i macke?Zna se gde zivotinjama nije mesto i ne mogu da verujem da se uopste prica o ovakvim predlozima
Mina
Poražavajuće je koliko mrzitelja životinja ima medju čitaocima Politike ili je ovo samo nebitan uzorak dna medju ipak pripitomljenim osvešćenim kulturnim i obrazovanim svetom. U svakodnevnom životu je ipak zastašujuća količina te mržnje, sirovig nesputanog besa, agresije i primitivnih manifestacija prema ljudima koji imaju i vole životinje. Nešto tu treba menjati i to brzo. Ko nije normalan i civilizovan, morao bi da po kratkom postupku bude kažnjavan i novčano jer je često taj vid psihičkog, pa i fizičkig, maltretitanja van svakih normalnih okvira života i u sred grada, a o unutrašnjasti ne vredi trošiti ni reči...uredjena drzava, šta to beše?
Ema
@ Mina, vidite li da vecina komentatora, ukljucujuci i mene, ima kucne ljubimce i stvarno voli zivotinje. Zbog toga i ne bi smo da ih izlazemo neprijatnosti boravka u guzvi, zatvorenom prostoru, sa brojnim nepoznatim ljudima i zivotinjama. Hocemo da ih setamo po livadi a ne po opstinskoj salter-sali.
Препоручујем 9
Jelena
Zašto niko ne razmišlja o osobama koje su alergične na dlaku mačke ili psa? Takvim ljudima je onda onemogućeno da uđu u šaltersku salu!
Mina
Smešni ste svi vi sa tom mržnjom prema živim bićima, upakovanom u "zdravstvene probleme". Odjednom svi kao znate da ste na njih alergični, a niko na štroku, smrad, zagadjenje, djubre na svakom koraku i opštu nehigijenu.
Препоручујем 7
Ranko Spalević
Дошло зло вријеме. Предлажем стварање Друштва за заштиту човјека. Поред све бројнијих, накарадних прописа о заштити тзв. мањинских а не стварних мањинских права, мондијалисти нам препоручују да шетамо маце и куце умјесто дјеце, онемоћалих родитеља... Још ће тражити и предност у шалтерским салама, мјеста за кућне љубимце умјесто мјеста за родитеље са дјецом, за старије, инвалиде... Привилегије ће, наравно, стицати на основу или педигреа или величине чељусти. Знам шта су животиње, а и кућни љубимци. Волим их, али и негујем их тако да њихова животињска права и моје задовољство не угрожавају туђа права, посебно сигурност.
Vuk
Ovo je slično sa propisima o pušačima i nepušačima!Apsolutno sam protivu uvođenja ljubimaca u javne prostorije! Loše po zdravlje alergičnih osoba, narušena higijena životnog prostora, nemaju žiro račune i obaveze stambeno-komunalne ljubimci već ljudi!Gde su prava onih koji se ne slažu sa ovim!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља